Sve kazuje da je na delu politizacija srpskog sporta. Počelo je sa Ivanom Španović i poklanjanjem osvojene medalje sa sportskog takmičenja Aleksadru Vučiću, da bi se u međuvremenu taj trend nastavio, pa se čini da će ovaj moderni višebojac tokom svoje sportske karijere postati apsolutni rekorder po broju osvojenih medalja sa svetskih i ostalih takmičenja.
Primopredaja osvojenih odličja se dešava na prijemima koje Predsednik organizuje u čast osvajača medalja, a ti prijemi znaju da budu i prilično emotivni – u sećanju je govor koji je održao Zoran Terzić, selektor ženske odbojkaške reprezentacije, povodom prijema upriličenog u čast osvojene zlatne medalje na nedavo održanom svetskom prvenstvu u Japanu, kojom prilikom je Terzić omiljenom Predsedniku predao i svoju zlatnu medalju, jer on zna da je Predsednik „pratio svaki meč i znao sve detalje utakmica“, čak i više od toga – da je bio i na terenu kao sedmi igrač!
E sad, da li će taj gest rezultirati time da Terzić postane Ministar sporta je pitanje za budućnost, a za sadašnjost je značajnije to što je taj emotivan nastup selektora ganuo i neke odbojkašice koje su ovih dana otkazale njegov poziv za takmičenje u ligi nacija, pa je on nakon toga potegao i za jačim argumentima – posrednom pretnjom za oduzimanje nacionalne penzije, jer smatra da se takvo priznanje ne može zadržati samo zbog jednog osvojenog trofeja, te da je obaveza dobitnika tih priznanja da se i dalje odazivaju na poziv selektora i igraju za reprezentaciju. Kako će se ova polemika, koja još uvek nije dovela do konkretnih sporova, nastaviti ostaje da se vidi.
Na redu su košarkaši i predstojeće svetsko prvenstvo u Kini, pa je u cilju izbegavanja takvih eventualnih nesporazuma uvedena jedna napredna varijanta. U upravni odbor Košarkaškog saveza Srbije je direktno kooptirana Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Aleksandra Vučića, sa veoma jakim razlogom – ona ima veoma razvijenu mrežu kontakata sa medijima, kako u zemlji – u to niko i ne sumnja, tako i šire – ni u to se ne sumnja, samo je pitanje od koje bi nam to (košarkaške) koristi moglo biti.
A pre toga i pitanje – šta će savetnica za medije Predsednika države u Upravnom odboru Košarkaškog saveza. Nema sumnje da kontrola nad medijima igra značajnu ulogu u tehnologiji vladavine Aleksandra Vučića i van svake sumnje je da Suzana Vasiljević taj posao obavlja na zadovoljstvo Predsednika, a ko zna da li bi to tako efikasno i bilo da ona, u ime Predsednika, ne želi da sve drži pod kontrolom. U sećanju je njen pokušaj da bude ćlan radne grupe za izradu nove medijske strategije jer je na tom planu Srbija dobijala dosta kritika iz Evrope. Ona je najpre sebe delegirala u tu radnu grupu da bi nešto kasnije iz nje i izašla – verovatno na nečiju primedbu, s obrazloženjem premijerke Ane Brnabič da će Suzana Vasiljević biti angažaovana na povezivanju medjunarodnih organizacija, nevladinog sektora i novinarskih udruženja kako bi medijska strategija „što brže i bolje bila uradjena“. A urađena je tako što su ovih dana medijska udruženja saopštila da u Brisel nije poslata dogovorena medijska strategija, već verzija iz koje su izostavljeni ključni delovi zbog kojih su i nastali razlozi za donošenje nove medijske strategije. Na pitanje novinara kako je do toga došlo, ona odgovara da ne zna i priznaje da je to greška, pa ostaje pitanje ako se u Vladi za to ne zna, nije li to urađeno pod patronatom osobe „angažaovane na povezivanju medjunarodnih organizacija.”
I, rezultati ove unapređene varijante se već osećaju. Nikola Kalinić, standardni košarkaš Fenerbahčea, redovnog učesnika i prošlogodišnjeg pobednika ligaškog dela tog takmičenja, igrač sa značajnom minutažom na svakoj njihovoj utakmici i standardni član naše reprezentacije još od 2013. godine, nije se našao ni na širem spisku 18 pozvanih košarkaša za pretstojeće svetsko prvenstvo u Kini. Ne verujem da u ovoj zemlji postoji iko ko se iole razume u košarku koji nije bar posumnjao da ovde nisu u pitanju košarkaški razlozi, već da je razlog tome nedavna javna izjava Nikole Kaliniića koja se odnosi na Kosovo, a koja je okvalifikovana kao politička. Ništa nije pomoglo ni njegovo potonje objašnjenje da on kao građanin Srbije ima pravo na svoje, pa i političko mišljenje.
Pitanje za Sašu Đorđevića, selektora košarkaške reprezentacije Srbije – Gospodine Đorđeviću (rađe bih se obratio sa – Saša, ali mi karakter pitanja to ne dozvoljava), uz svo uvažavanje i Vas kao bivšeg košarkaša i rezultata koje ste postigli u vođenju reprezentacije, da li Vi zaista mislite da mi ljubitelji košarlke možemo da Vam verujemo da je pozivanje Birčevića (izvinjavam se ovom čoveku, on je najmanji krivac za to) umesto Kalinića, za igru na istoj poziciji, reziultat Vaše košarkaške pameti, te da ovde nisu u pitanju neki drugi razlozi. Kažete, razgovarao sam sa Kalinićem i sve mu onjasnio – iz vašeg šturog objašnjenja, začinjenog sa onim klasičnim – ja kao selektor snosim i odgovornost za rezultte reprezentacije, što je naravno od vajkada i tačno, a Kalinić ćuti i ne želi da govori o tome, nismo mnogo toga mogli da saznamo. Ako vas je nečim uvredio ili psovao – recite i to, pa da Vas svi podržimo.
Naravno, ja ću i dalje navijati za našu reprezentaciju, jer pamtim i bolje i gore selektore od Vas. Jedino se nadam da ako osvojimo neku od medalja, nećete postupiti kao Zoran Terzić – bilo bi to i previše.
Dragiša Čolić
