Posle Prvog svetskog rata žene su počele da rade u ženskim društvima i humanitarnim udruženjima (Kolo Srpskih Sestara, Jadranska straža, …). Sokoli u svojim redovima nisu pravili nikakve razlike ni po rođenju, ni po veri, a ni po polu. Za njih je žena bila ravnopravna sa muškarcem. Sokoli su smatrali da bi preko rada u sokolskim redovima žene došle do svojih prava koja im je društvo dugovalo. (1) U članku „Kako se žena odgaja u sokolstvu” Ivka Kikerec istakla je da su u sokolski dom dolazile radnice, seljanke, učiteljice, lekarke i domaćice. I da su sve bile jednake. Sokolana je trebala da odgaja istinske žene. Za nju je to značilo : „Ona treba da kaže otvoreno svoje iskreno mišljenje i treba da traži uvek put k istini. S istom spaja se iskrenost i poštenje, a s ovime opet ustrajnost i samopuzdanje. … To su bitne vlastitosti kojima se jača značaj žene, a koje postiže samo u sokolskoj vežbaoni. …. Žena se u Sokolani izgrađuje, a ona će onda dalje izgrađivati pokolenja takovih žena.” (2)
U sokolima su prava i dužnosti bile jednake za muškarce i žene. Sokoli su priznavali samo fiziološke razlike. U sokolima je žena mogla biti savezna, župska i društvena načelnica, članica uprave saveza, župe, društva i čete i svih sokolskih odbora. Nasuprot tome u Kraljevini Jugoslaviji žena nije imala pravo glasa, nije mogla biti opštinski odbornik, narodni poslanik ni viši činovnik. U nekim krajevima Jugoslavije svaki njen postupak trebao je da odobri njen muž. Dok su sokoli priznavali ravnopravnost žena i muškaraca, većina žena nije imala razumevanja za rad sokola. Jedne nisu htele da puste svoju decu u sokolane, druge bi bile pustile ali su strahovale da im dete pri vežbama ne strada, treće nisu želele da im deca dolaze u dodir sa svom ostalom decom bez razlike. (3)
Radi stvaranja svojih ženskih stručnih kadrova stručnjaci Saveza Sokola su organizovali tečajeve. Tečajke su dalje na župskim tečajevima obučavale članice sokolskih društava i četa. Sokolska župa Beograd održala je opšti župski prednjački tečaj za članice od 16 do 26 novembra 1936. u Domu Sokolskog društva Beograd VIII na Belim vodama. Vođa tečaja bio je Milojko Jeftimijades. Zahvaljujući predusretljivosti mesnog društva na vršenju priprema, ustupanju prostorija za prenoćište i organizaciju ishrane na licu mesta, i Sokolskog društva Zemun Matica za pozajmicu kreveta i slamarica tečaj je bio organizovan kao internat.Časovi su održavani 4 pre podne, a tri popodne. U podne je bio prekid od dva sata za ručak i odmor. Sokolice su koristile odmor za odmaranje, ponavljanje pređenog gradiva, pesmu, šalu i igru. Sve zajedno održano je 70 radnih časova. U svom članku „Opšti župski prednjački tečaj članica” u glasniku župe Beograd „Oko Sokolovo” Milojko Jeftimijades primetio je napore i upornost tečajki. Veliko gradivo koje je trebalo da bude pređeno za kratko vreme trajanja tečaja iziskivalo je mnogo napora i tečajke su sa velikom voljom i samopregorevanjem stojički izdržale do kraja. Vežbale su i teže stvari sa stegnutim zubima, a često i sa suzama u očima. Tečaj su slušale Vukica Dopuđa iz društva Stara Pazova, Dobrila Divljak iz čete Novi Karlovci, Zagorka Petrović iz društva Beograd IV, Katarina Momirović iz čete Šimanovci, Ljudmila Bodisko i Marija Ričkova iz Ruskog odseka društva Zemun Matica, Mila Borovnica iz društva Stari Banovci, Milica Borojev iz društva Crepaja, Mica Dragićević iz društva Valjevo i Olga Kajganić iz društva Zemun I. (4)
Opšti savezni tečaj za članice imao je zimski i letnji deo. U zimskom delu prelazilo se gradivo za rad u vežbaonici, a letnjem delu je bio rad na letnjem vežbalištu. Tek po završetku oba tečaja dobijalo se uverenje sa ocenom o svršenom saveznom opštem tečaju. Jedna tečajka nije morala iste godine da završi oba tečaja već je mogla i narednih godina. Tečaj je počeo 1 aprila 1937. a završen je 14 aprila 1937. Tečaj su završile 22 tečajke iz svih krajeva Jugoslavije. Održavan je u velikoj sali Doma Beograd Matice, na internatskoj osnovi. Nastava je bila : proste, strojeve i vežbe na spravama, narodna kola, sistem, dečja telovežba, suđenje za sve grane, prva pomoć, higijena, literatura, ideologija, besedništvo, organizacija, dužnosti načelnice, … . Vođa tečaja bila je Agata Žic. Predavale su Skalar, Šepa, Skovran, Pavić, Jovanović, Vojnović, Polšak, Gorupenko, Keđanko i Štifter. Predavali su i dr. Krsmanović i dr. Dragić. (5) Prilikom posete tečaju Ministarstva za fizičko vaspitanje grupa turskih novinara posetila je opšti savezni tečaj za članice. Goste je dočekala vodnica Agata Žic. Tečajke su pred gostima vežbale nekoliko vežbi i odigrale nekoliko narodnih kola. Gostima je davao obaveštenja član savezne uprave dr. Milorad Dragić. Turski novinari su dobili po jedan primerak Bogićevićevog “Priručnika”.(6)
U Sokolskom domu „Matice” u Beogradu održan je savezni prednjački tečaj za članice od 15 do 30 maja 1937. Tečaj je vodila Agata Žic. Predavale su : Milica Šepa, Olga Keđanko, Vera Pavić, Zorka Vojnović i Agata Žic, uz pripomoć O. Sedlaček i V. Veljković. Šest sestara su ovim tečajem završile oba dela saveznog tečaja i stekle pravo na svedočanstvo o svršenom saveznom tečaju : Danica Živković, (župa Sušak-Rijeka), Marija Kotlarić (Mostar), Darinka Mamula (Karlovac), Ivana Marković (Zagreb), Danica Jovančević i Dušica Radivojević (obe župa Beograd). Održano je trodnevno taborovanje u okolini Beograda. Prikazano je tečajnicama kako treba da se organizuje i provodi sokolsko taborovanje i kako se postavljaju šatori. Pored predavanja priređivani su svakog dana izleti. Na tečaju predavalo se praktične časove vežbanja, hazenu, plivanje, proste grane gimnastike, košarku, sokolsko vaspitanje, dužnosti načelnice kao i pevanje i narodna kola. Tečaj je bio u internatu a završilo ga je 18 sestara. (7)
U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu održan je 15 i 16 januara 1938. Zbor župskih načelnica. Prisustvovale su članice saveznog ženskog načelništva, članice saveznog ženskog stručnog odbora i načelnice sokolskih župa : Banja Luka, Beograd, Celje, Karlovac, Kragujevac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Niš, Novi Sad, Osijek, Petrovgrad (Zrenjanin), Sarajevo, Skoplje, Sušak i Zagreb. Zbor je otvorila i vodila savezna načelnica Elza Skalarjeva. Učesnice zbora su prvo uvežbale proste vežbe sa kojima su članice trebale da nastupe na sletu u Pragu 1938. Drevni red bio je : izveštaj saveznog načelštva i stručnog odbora žena, izveštaji župskih načelnica, program rada za 1938/39, pitanje svečane odore članica, učestvovanje na svesokolskom sletu u Pragu i eventualije. Nakon podnetih izveštaja zbor je zaključio : da u savezni budžet za 1938/39 godinu uđu posebne stavke : za savezni stručni rad žena i za pomoć župama za stručni rad žena po župama; da se sastavi savezni sudački zbor žena i izrade uslovi za polaganje sudačkog ispita; da se smučarske utakmice Saveza SKJ i Saveza slovenskog sokolstva žena održavaju svake treće godine; da se poradi kod ČOS da prigodom sleta u Pragu vežbačice stanuju odvojeno od nevežbačica; da vežbačice za X slet u Pragu dobiju sletski znak po režijskoj ceni, a za nevežbačice da bude određena primerna cena; da se odora članica u celosti prima, osim srebrnih dugmeta na bluzi, … .; da jedinica u kojoj ne postoje ženske kategorije a načelnica nije uspela osnovati u prošloj godini ni jednu žensku kategoriju, ne sme tu istu načelnicu više birati; da se predlog ČOS o produženju pruge u štafeti od 75 metara na 100 odbaci, predlaže se da se pruga snizi na 60 metara; da sestre našeg Saveza neće u Pragu takmičiti u košarci; …. da do idućeg zbora savezni stručni odbor žena donese konkretan predlog za mesto i uslove pod kojima će se održati naraštajska škola; da savezni stručni odbor žena odredi potreban broj vodnica za slet u Pragu za nevežbačice, koje će voditi za celo vreme brigu i staranje o njima; da će članice Saveza SKJ na sletu u Pragu nastupiti u propisanim suknjama. (8)
Načelnice su govorile po sokolskim društvima o aktivnostima žena u redovima Saveza Sokola. Na poselu Sokolskog društva Beograd III održanom 11 novembra 1939. Milica Šepa, zamenica načelnice Saveza SKJ. održala je predavanje „Žena u sokolstvu”. (9)
Posle Prvog svetskog rata pitanju žena i njihovog položaja u Jugoslaviji posvećena je veća pažnja. Žene su počele da rade u ženskim društvima i humanitarnim udruženjima. U Savezu Sokola prava i dužnosti su bile jednake za muškarce i žene. U sokolima je žena mogla biti savezna, župska i društvena načelnica, članica uprave saveza, župe, društva i čete i svih sokolskih odbora. U sokolskoj štampi razmatrano je pitanje učešća žena i njihovog položaja u sokolskim redovima. O toj temi pisale su sokolice. Sokoli su pre Drugog svetskog rata smatrali da bi preko rada u sokolskim redovima žene došle do svojih prava koja im je društvo dugovalo. Savez Sokola insistirao je na jednakosti članova i članica. Radi stvaranja svojih kadrova stručnjaka Savez Sokola organizovao je tečajeve. Tečajke su dalje obučavali članice sokolskih društava i četa. Članice saveznog ženskog načelništva, članice saveznog ženskog stručnog odbora i načelnice sokolskih župa nastavile su posle Drugog svetskog rata svoj rad u društvima koje su organizovale posleratne vlasti umesto Saveza Sokola. Istakle su se u svom dugogodišnjem radu u STV „Partizan”.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
1. ing. Jelica Jović-Vasiljević, „Kojim putem treba da ide jugoslovenska žena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1936, br. 1, str. 7-8;
2. Ivka Kikerec, „Kako se žena odgaja u sokolstvu”, „Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8, str. 75, 76;
3. Dr. Petar Jović, „Sokolstvo i žena”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9, str. 211;
4. Vođa tečaja, „Opšti župski prednjački tečaj članica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 34, 35;
5. „Završen je opšti savezni tečaj za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 4;
6. „Poseta turskih novinara tečaju za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 4;
7. „Opšti savezni tečaj za članice”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 19 juni 1937, br. 19, str. 5;
8. „Zbor župskih načelnica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1938, br. 3, str. 3,4;
9. Bor. Vračarić, „Iz prosvetnog odbora”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februara 1940, br. 2, str. 37, 39;
