IT na balkanski način
Egzibicija naše slavne premijerke gđe/gđice Brnabić oko modernizacije države i sveopšte brze i tačne IT usluge građanima, polako se prepoznaje u sve gorteksnijim oblicima. Naime, juče kod lekara na pregledu sedim tako strpljivo dok doktorica nabada u računar unoseći podatke , šifre bolesti, šifre lekova i još poneke šifre koje traži specijalni program za zdravstvo. Mene još nije ni pogledala a mojih trideset minuta prođe za tren. Pogledala me je preko naočala i pitala za tegobe. Počeo sam joj razlagati ali je ona opet gledala u ekran proveravajući unos tražeći grešku zašto štampač neće da odštampa recept. Rekoh joj da sam došao na kontrolu i možda mi i ne trebaju više na šta gospođa reče da kad su već recepri odštampani, nije zgoreg da još malo produžim terapiju. Izađoh od nje sa dosta velikim magarećim ušima i šakom recepata za koje lekove treba platiti puni iznos jer se ne subvencionišu. Još me je i uputila u kojoj apoteci sigurno ima tih lekova!?
Tu u ambulanti trebalo je pokazati staru zdravstvenu knjižicu jer su u njoj podaci koji trebaju ovoj evidenciji. U apoteci sam trebao prikazati novu zdravstvenu jer se tamo vodi malo dugačija evidencija , pa ove dve nisu kompatibilne, kažu, za sada. Sve u svemu, odraše me sa cenama za lekove a još nisam bio čestito ni pregledan. Na sledećoj kontroli ću sa praga još vikati da mi je dobro i da sam došao samo da ispoštujem njihovu proceduru , dijagnostike,terapije i kontrole.
U moje vreme (osamdesede godine) kad sam bio IBM cost. Inženjer za održavanje računarskih sistema, kada su bile specijalne sale sa klimom, duplim podom, strogim sigurnosnim HTZ merama, softver osamdesetih godina je bio prilagođen stvarnim potrebama stranki. Integralni paket za fabrike recimo, je podrazumevao da jednom unešeni podatak se svugde pojavljuje i ažurira momentalno stanje. Npr. kada roba izađe iz skladišta, otpremnicu već je zaprima transport, odmah sledi faktura pa prodavnica koja odmah zna koliko je još u slkadištu robe i kako ide prodaja i skladište zna šta je utrošeno. Analitika, sintetika i glavna knjiga (znaju knjigovođe ) bile su jedna povezana celina. (primera radi, u oblasti knjigovođstva).
Danas, imam utis da na IT vašatu ima toliko mešetara , trgovaca neprikladnim softverom, tatinih sinova koji dobijaju neke segmente da rešavaju a nema povezanosti u jednu celinu tamo gde bi to bilo neophodno. Tu doprinosi i neusklađenost u izboru softverskih alata čije se licence trebaju kupiti. Dobri programski paketi i jezici čine jedan važan segment u osavremenjavanju naše Informatičke Tehnologije.
Tu su i stari kadrovi koji nabadaju po tastaturi, ne shvatajući da unešeni krivi podatak stvara zbrku u bazi podataka. Naši ljudi za sada odoka i poluautomatski obavljaju povereni im zadatak pa se stiče utisak da se mi ustvari šunjamo onako polako na prstima u dvadesetprvi vek tražeći po običaju mala vrata jer nemamo krvi u k.. da udarimo na glavna. Naravno u nedostatku stranačkih kadrova visokog kvaliteta i morala, još ćemo jedno vreme čekati na neki boljitak i tom smeru. Očito da odabir kadrova ima razne falinke koje se „ne mogu“ objasniti. Nadam se da će g.đica Brnabić izdržati ovaj balkanski IT krešendo jer raspoloživi kadrovi ne obećavaju ništa ohrabrujuće. On-line obavljanje poslova tako šepa da ne vredi za sada ni pominjati taj oblik komunikacije koju bi mogao pružati suvremeni servis za građane. U TV emisijama o informatici, sagovornici kao da se takmiče da upotrebe što više stručnih izraza kako bi se ,valjda, poverovalo da su oni tu odmah posle Ainštajna (Albert Einstein). Tako deda Luka iz Saranova misli kako je to sve komplikovano i da ovi ljudi zasužuju bezgranično divljenje. Izostaje popularan način približavanja informatike običnim građanima koji treba da se služe budućim dobrobitima IT raja.
Navala za IT inžinjerima ne jenjava iako se zna da je to čist najam radne snage za unapređenje nečije privrede ali ne i naše. Za to bismo trebali nešto proizvoditi da bi IT davali ideje o svrsishodnosti i poboljšavanju kao i o praćenju proizvodnje, plasiranju robe i povezanosti sa tržištem i srodnim granama, izlaskom na berze itd. Svi bi da te savetuju, predstavljaju, čuvaju tvoje pare, reklamiraju a niko brate da zasuče rukave pa da proizvodi nove vrednosti.
Đorđe Branisavljević – Suboitica
