Pomoć stigla iz daleke Kanade

0
874

Kada je 11.6.2018. g. u Internet izdanjima srpskih novina objavljena vest da je otac četvoro školaraca, četrdesetčetvorogodišnji Miroslav Sojanović iz okoline Niša zbog neplaćenog duga za potrošenu električnu energiju od oko 22.000 dinara i „sečenja“ napajanja strujom svog veoma siromašnog domaćinstvao izvršio samoubistvo, mnogi redovni posetioci Internet-stranica širom planete su bili zaprepašćeni! Samo u izdanju jednih beogradskih novina, njih 1870, što je bio svojevrsni rekord „ocenjivnja“ jednog članaka, je klikom potvrdilo , da im se to nije nimalo dopalo! U 101 komentaru je uglavnom stajalo da se to nikako nije smelo dogoditi!

Izlišno je napisati da su, bar u izdanju tih beogradskih novina, botovi Aleksandra Vučića i njegove stranke jednostavno zanemeli. Mimo svog običaja da u nebesa uzdišu sva, pa čak i najbizarnija (ne)dela svog poslodavca, „komentatori“ se nisu oglasili.

Mnogi Srbi širom sveta su se zapitali, zašto nisu na vreme reagovale socijalne službe. Tim pre što je šestočlana porodica, prognana sa Kosmeta, živela od mesečne pomoći od samo oko 19.000 dinara ili oko 157 €! Ta porodica je za sve svoje potrebštine dnevno mogla da potroši 5,24 € ili po članu domaćinstva samo oko 87 centi! Premalo da se preživi, ali premnogo za umiranje!

Doduše, preminuli Miroslav se prihvatao svakog posla koji je mogao da dobije- od rada na njivama do ispomoći na građevinama ali je sve to bilo i premalo i neredovno da bi mogao da plati osnovnu potrebštinu 21. veka koja se danas razume sama po sebi –elktričnu struju! I to u Srbiji, u državi u kojoj se njen predsednik Aleksandar Vučić, kako je javno govorio, stidi koliko je Srbima dobro!

Poznanici i sestra preminuloga su puni tuge novinarima rekli, da Miroslav više nije mogao da podnese bedu i činjenicu da će njegova deca odrastati u mraku. Psiha je učinila svoje, zato je potegao ruku na sebe. Dobri ljudi, kao jedan Beograđanin koji je želeo da ostane anoniman je porodici preminulog Miroslava poslao novac za isplatu duga za struju.

Da Vas podsetimo:  "NEMAM PARA ZA MASKU" Otišla sa 565 dinara u radnju i doživela "duplo poniženje"

Novinske vesti su dospele i do Humanitarne organizacije “28. Juni” u dalekoj Kanadi. Ta organizacija je kao glavni zadatak svog delovanja zacrtala projekat „Pomozimo srpskim porodicama“. U poslednje dveipo godine, pomoć je dobilo preko 200 porodica, pa tako i porodica pokojnog Miroslava Stojanovića. Po njihovoj želji, dobili su mašinu za pranje, frižider, šporet, deca su dobila tablet, starija čeljad mobilne telefone i druge uređaje, kao i hranu i ostale potrebštine uz obećanje da će, u okviru svojih mogućnosti, porodici Stojanović kanadski humanitarci pomagati i dalje.

Srbima koji žive daleko od matice je posebno šokantna bila činjenica da država Srbija još uvek otplaćuje dugove surogat “države” Kosovo i da AV uskoro kreće u izgradnju autoputa Niš- pa do neke šiptarske vukojebine, zaobilazeći deo Kosmeta gde pretežno žive Srbi. Taj autoput je, verovatno, planiran kako bi Šiptari brže i lakše dospeli sve do Niša, jer će im, kako momentalno izgleda, AV bar za sada, dati deo Srbije samo do Vranja. Zato bi logični nastavak albanske invazije na sever bio pravac Vranje- Niš. Pomenimo da će “Šiptarski autoput” –kako ga narod već naziva, koštati Srbe više od 1 milijardu evra! Srbija očigledno ima dovoljno novca da pomaže šiptarske zločince, a za njihove žrtve, proterane srpske porodice sa Kosmeta kao što je to bilo sa porodicom Stojanović i sa mnogim drugim porodicama, nema para da se pomogne da proterani Srbi prežive u svojoj matici!
Humanitarna organizacija “28. Juni” je kao prva srpska organizacija dobila tzv.

„Konsultativni status“ pri Ujedinjenim nacijama. -To je veliki uspeh za naše humanitarce jer je od oko procenjenih 10. miliona humanitarnih organizacija koje postoje na planeti, samo oko 4500 dobilo taj status, a među njima smo i mi. To će svakako pomoći radu naših humanitaraca- smatra Aleksandra Trifunović, izvršni direktor organizacije “28.jun”.

Da Vas podsetimo:  Vojislav (24) – 87 desetki u isto vreme na ETF-u i Biološkom fakultetu

Kandski humanitarci su nas informisali da se već sprema sledeća humanitarna akcija –pomoć bratu i sestri Nedeljku i Dragani Jovanović, starih 12 i 16 godina, koji posle smrti njihovog oca pre oko 10 godina i majke Snežane pre 6 meseci, žive potpuno sami plaćajući kiriju za iznajmljeni smeštaj u blizini Valjeva. Preživljavaju radeći na njivama, čisteći tuđe stanove i radeći i mnoge druge, često najteže poslove.

Jedina, i nažalost poslednja, neispunjena želja njihove majke je bila da se nekako dovrši davno započeta kućica koju su ona i otac siročadi počeli da grade. Potrebno je dovršiti kupatilo, podove, izolaciju i fasadu kuće. Humanitarci iz Kande će se postarati za potrebnu finansijsku pomoć.

Predrag Rakočević

_____________________

Napomena:

Na fotografijama:
– Predstavnici organizacije 28. juni u UN
– Uručivanje pomoći
– Brat i sestra Jovanović sa humanitarcima
Slike su iz privatne arhive Udruženja

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime