Anonimna internet anketa o sudbini starog tramvajskog mosta na Savi, u kojoj je učestvovalo 0,4 odsto građana Beograda, prestavlja samo nastavak ponižavanja arhitekata u Srbiji.
Vratimo se nekoliko godina unazad, kada je po prvi put u istoriji Srbije donet specijalni zakon iz oblasti urbanizma, kojim se organima vlasti omogućava da po skraćenom postupku urede veliki gradski prostor na najatraktivnijoj lokaciji u Beogradu, između železničke stanice i Save. U poslednjih pola veka organizovana su dva međunarodna konkursa za urbanističko rešenje ovog prostora, sa idejom silaska stanovnika na reku, na kojima su zapaženo učešće imale i naše arhitekte.
Ovoga puta kompletno projektovanje obavio je veliki evropski biro po izboru investitora iz Arapskih Emirata. Ceo koncept je kompletan mali grad na reci, sa velikim iskorišćenjem građevinskog zemljišta. Pošto je za visoki standard neophodna i metro stanica, dobiće se izmenom projekta linija metroa. Na kraju je ostao problem buke koju stvara tramvaj na susednom mostu.
To će se rešiti novcem iz gradske kase, izmeštanjem starog mosta na drugu lokaciju i izgradnjom novog „i lepšeg” na istom mestu, umesto saniranja buke na starom. Inače, u pomenutoj anketi prevagu je odnelo besmisleno ponuđeno rešenje – premeštanje mosta na poljanu blizu Muzeja savremene umetnosti. Da bi se ova bruka ublažila, kao i prethodna, kada je Trg republike izveden sa izmenama bez saglasnosti autora projekta, što je imalo za posledicu produženje roka izgradnje, stiže ponuda Društvu arhitekata Beograda da organizuje konkurs za park pored obale Dunava, od Beton hale do Pančevačkog mosta, za arhitekte mlađe od 40 godina. To je sigurno dobra vest za mlade arhitekte. Naravno, mnogo bolje bi bilo da je ovakav konkurs organizovan za centralnu zonu Beograda umesto da se ceo projekat poveri jednom arhitekti, pa makar to bio i afirmisani Boris Podreka iz Beča.
I, na kraju, nova vest: na Trgu republike je instalirano veliko natkriveno montažno klizalište, tako da u zimskom periodu Trg neće izgledati prazno poput Sahare, kako tvrde kritičari rekonstruisanog trga.
Ovaj tekst završavam sa nadom da će gradska vlast, kad već nije poslušala domaću strku, prihvatiti savet organizacije Evropa nostra da odustane od žičare, od parka Ušće do Kalemegdanske tvrđave, koja bi ugrozila celinu ovog istorijskog spomenika prvog reda, svrstavši ga u grupu sedam najugroženijih u Evropi.
Slobodan Đurić, arhitekta
Izvor: Među nama/Politika
