Poruka ljudima koji su mi sina pozvali u vojni odsek

1
1411
Beograd, 24. mart 2010. Foto: Profimedia

Srpče majkino, kolače mesim, društvo častim, “Otadžbino naša” pevam. Stasala dika moja, u aprilu ga uvode u vojnu evidenciju, mora da pita razrednu da ga pusti iz škole, ako ga ne pusti, odgovaraće pred zakonom k’o kriminalac.

Brzo deca odrastu, protrče pored vas i hop – poziv u vojni odsek. Nisam ipak mislila da će to doći tako odjednom, dok se bude spremao za školu u popodnevnoj smeni. Lažem – nisam mislila o vojsci od kad sam čula da je ukinut obavezni vojni rok, a možda i od nekog rata.

Koliko god da je služenje vojnog roka bilo besmisleno, muškoj deci je nekako bilo i potrebno jer kako mnogi kažu – tamo bi očvrsla i naučila šta su disciplina i red. Postoji mit da su muškarci koji su služili vojsku veći muškarci od onih koji su uspeli da je izbegnu. Ne znam jer sam žena.

Mogu samo da kažem da su jedne godine letnje sportske pripreme mog sina bile vrhunske jer je tamo radio sve ono što je kod kuće misaona imenica. Ustajanje u šest, savršeno nameštanje kreveta, trčanje nekoliko kilometara kroz šumu, pa tek onda doručak, treninzi i ostalo. Imali su kontrolu soba svaki dan, trener im je otvarao plakare jer odeća ne sme biti bačena, samo uredno složena i gledao da li su kreveti savršeno zategnuti. Ako nije po pravilima – kazna, i to za ceo tim. Tako nekako sam zamišljala i odsluženje vojske.

Vremenom, rat je obesmislio vojni rok u Srbiji. Niko više deci ne krade godinu dana zbog obuke koja nema smisla. Ne postoji fakultet il’ master za odbranu zemlje, mislim to se ne može naučiti osim ako nećeš u profi vojnike.

Sad ovima što će da mi evidentiraju sina da kažem nešto. On ima taj patriotski stav i voli svoju zemlju. Doći će da ga evidentirate, ne znam ni sama za šta. Nadam se da rata više nikada neće biti, pa da će vam ta evidencija skupljati prašinu i pokazati se kao beskorisna. A kad bi bilo rata…

Nema njega gospodo, nema ga za vas. Pravljen je malo posle bombardovanja, rođen malo posle revolucije 2000.

Upoznao je mnogo mojih prijatelja koje ste za vreme ratova odveli. Svi su oni različiti ljudi, ali se slažu u jednom – rat je govno neopevano, besmislica, nema pobednika, nema tu nikakve časti, patriotizma, samo borba za goli život i ono sranje posle što nosiš u sebi zauvek. Nisu oni učestvovali u ratovima da bi branili zemlju, već jer su im političari skrojili da brane njihove interese.

Pa čije interese danas po vašem mišljenju treba da brani ovaj moj? Vulinove? Izvinite taj čovek je bio nesposoban za služenje vojnog roka, ali nije bio nesposoban da nađe tetku u Kanadi. Pa što mislite da moje dete nema negde neku tetkaujku?

Jer kada biste ga pupu! pozvali da kobajagi brani Srbiju, ja bih ga momentalno, u gepeku prevezla preko grane i uručila tetkaujki. Eto, da znate, da se ne lažemo.

Znate zašto? Bio je kraj moje srednje škole kada su ratovi i sranja počeli. Od tada do danas ste anulirali svaki moj optimizam i veru u to da će biti bolje. Sada više u to ne verujem, ni za sebe, ni za svoje dete, ni za unuke. Zbog toga sam jako nesrećna. Ova zemlja nije kriva što ste je uz pomoć ovih sa strane sistematski rušili i što ste tako ponizili ljude koji je vole i u njoj žive. Uspeli ste. Pogledajte danas te ljude iz svojih zatamljenih automobila. Svi su tužni. Čak i oni koji su dobrovoljno išli u rat. Zapravo, mislim da su oni najtužniji.

Poziv za služenje vojnog roka Foto: Ivana Stojanov / Noizz.rs

Gospodo iz vojnog odseka, dalje ruke od mog deteta. Zbog političkih interesa ljudi koji ne znaju da rade svoj posao, a uvek su jedni te isti, decenijama, nikada neće puškom braniti Srbiju. Braniće je onako kako treba – pameću, dobrotom i ljubavlju. Vi s vašom decom činite šta vam je volja.

Ivana Stojanov

noizz.rs

1 KOMENTAR

  1. Uvažena g-đo Ivana, vaš sin neće braniti Vulina , nego svoju i našu slobodu.Da nije bilo srpske vojske u I svetskom ratu , boraca u II svetskom ratu, boraca iz građanskog rata u Jugoslaviji kao i boraca protiv Nato pakta, vi sada ne biste imali ovu slobodu da iznesete vaše mišljenje koje meni lično ne smeta. Svi ti borci su nečija deca, mnogi se nisu vratili, ja sam ranjen 1991 god. i u grupi sam onih koje ljudi koji su izbegli obavezu da brane narod i Otadžbinu smatraju budalama. I danas ću braniti svoj narod i državu jer bolju nemam , ali je moja i kao takva mi je draga. Sa vašim tekstom gde pozivate na dezerterstvo nećete uvrediti Vulina, povredili ste sve nas koji smo branili Vašu i našu slobodu. Svako dobro i da Vas sreća prati, Otadžbina se voli i kada je ta ljubav bolna.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime