Posle ubistva kralјa Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kralјevog groba na Oplencu. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralјa Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralјa. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti lјudi iz svih krajeva kralјevine Jugoslavije.
Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih želјezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemlјom uzotom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje … . Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralјa. Nad grobom u tišini,prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralјu naš! Sarajevo Ti šalјe Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše polјane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlјu plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapalјenom vatrom naših srdaca.
A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomlјena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marselјskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlјu s grobova naših mučenika i junaka. Nјihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralјu ! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralјa Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlјu s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralјa sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (1) Sokolska župa Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.
Sokoli iz svih beogradskih društava su 9.juna 1935. pohodili su Oplenac i grob kralјa Aleksandra. Na pohodu učestvovalo je 800 sokola, većinom članova i članica, a u manjem broju muškog i ženskog naraštaja.U odorama bilo je 400, a ostali su bili u narodnoj nošnji. Nekoliko sokola bilo je u građanskim odelima. Sokolska društva putovala su delom autobusima, a većinom vozom. Beogradske sokole dočekali su sokoli iz Varoš-Topole na poslednjoj stanici (selo Banja). Istog dana Sokolsko društvo iz Varoš-Topole osvetilo je sokolsku zastavu koje je dobilo na poklon od Kola Srpskih Sestara iz Varoš-Topole. Pred Domom Karađorđevića formirana je povorka od preko 800 sokola i sokolica, gde su učestvovali sokoli iz Varoš-Topole. Na čelu povorke bila je zastava Sokolskog društva Varoš-Topole, zajedno sa 7 zastava iz Beograda. Stigavši na Oplenac sokoli su se uputili u zadužbinsku crkvu, spustili se u kriptui prišli grobu kralјa Aleksandra. Sokolice su na kralјev grob polagale bukete ruža i karanfila. Kad je kripta bila ispunjena sokolima, u svom govoru starešina župe Beograd Smilјanić istakao je : „ … U veličanstvenoj, beskrajnoj i bezbrojnoj povorci poklonika, koja se kreće ovom svetom mestu da ti se pokloni i oda dužnu poštu, evo i Sokola Tvoga dičnog Beograda i prestoničke župe, evo braće i sestara. Došli su Sokoli i Sokolice, … . Imao si sučim izaći pred viteza Obilića i pred celo kolo careva i kralјeva.” Nakon završenog govora starešine sokoli su tiho napustili zadužbinu. Posle podne Sokolsko društvo Varoš-Topola priredilo je svoj javni čas, na kome su prisustvovali svi učesnici pohoda iz Beograda. (2)
Sokoli Inđije pohodili su Oplenac 2 avgusta 1935. Pred Sokolskim domom „Karađorđe” Sokolskog društva Varoš Topola, formirana je sokolska povorka, na čelu sa svojom zastavom, koja je pošla na Oplenac. Starešina Vojnović i zamenik starešine Petrović nosili su venac od lovorovog lišća. Na Oplencu sokoli su ušli zadužbinsku crkvu punu naroda, koji je došao da se pokloni grobu kralјa Aleksandra. Sveštenik je održao pomen za upokojenje duše, pa su Vojnović i Petrović položili na grob venac zahvalnosti. Vojnović je održao prigodan govor. Paroh se zahvalio Vojnoviću na lepom govoru i sokolima koji nisu žalili truda da dođu i da se poklone grobu kralјa. Posle su sokoli razgledali hram, bezbrojne vence kralјu Aleksandru.(3)
Prilikom hodočašća na Oplenac 1935. Sokolskoj župi Karlovac uručena je sokolska zastava, dar kralјa Petra II. (4) Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (5)
Sokolsko društvo u Rumi bilo je svesno veličine i značaja istorijske 1918. kada je prestala Golgota i nastao Vaskrs srpskog naroda. Odlučilo je da dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja proslavi na najsvečaniji način. Društvo je htelo da među svojim pripadnicima ukaže svu lepotu borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Kao početak i uvod u proslavu jubilarne godine društvo je sa svim kategorijama i sa biciklističkom sekcijom i mnogobrojnim građanima posetilo Oplenac, zadužbinu kralјa Petra, i u njoj pripalilo voštanicu, a nakon održanog pomena, na kome je pevao sokolski hor, položilo venac na grob kralјa Petra. Govorio je starešina društva Lovasić. Sokoli su razgledali zadužbinu i njene mozaike. Sokolima su se pridružili siromašniji građani, kojima je ispunjena želјa da vide Oplenac. (6)
Sokolsko društvo Vršac na biciklima pohodilo je Oplenac i pri povratku slikali su se 14.8.1939. kod banatskih Karlovaca. Pohodi sokola na Oplenac nastavlјeni su do Aprilskog rata 1941.
Posle rata vlasti su umesto sokola osnovale STV “Partizan”. Devedesetih godina 20 veka došlo je do obnove rada sokolskih društava. Sokoli su nastavili da pohode Oplenac.
U okviru proslave jubileja 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka obnovlјeno Sokolsko društvo Beograd III na Zvezdari organizovalo je 2004. izlet autobusom na Oplenac. Na izlet je išlo 22 sokolića iz sokolskog društva Novi Beograd na čelu sa načelnikom društva profesorom Obradom Jankovićem, a iz društva Zvezdara 14 sokolića i 8 članova, na čelu sa starešinom Zoranom Andrejevićem. Prvo su posetili Orašac. Pred memorijalnim spomenikom u Maričevića jaruzi govorila je profesor istorije Suzana Anić. Potom su obišli spomen crkvu, pa muzej i spomen školu. Zatim su otišli u Aranđelovac i Bukovićku banju. Put su nastavili prema Topoli i Oplencu. Posetili su hram Sv. Đorđa. Obišli su muzej. U Topoli su posetili Karađorđevu crkvu, Konak, Kulu i muzej Prvog srpskog ustanka. (7)
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
___________________________________
Napomene:
1. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
2. „Pohod beogradskog Sokolstva Oplencu”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 5 jula 1935, br. 28, str. 4;
3. P.L. „Pohod Sokola na Oplenac”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 6 septembra 1935, br. 33, str. 3;
4. „Odlikovanje Sokolske župe Karlovac”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 11 oktobra 1935, br. 38, str. 1;
5. „Sd. Beli Manastir“, ,,Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
6. „Sokolsko društvo Ruma na Oplencu”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8;
7. Zoran Andrejević, „Bili smo u Orašcu, Topoli i Oplencu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, septembar-oktobar 2004, br. 19-20, str. 5, 6;
