Iza poslastice bez koje mnogi danas ne mogu da zamisle jutarnju kafu krije se priča o sultanu, jednom mladiću iz dalekog Kastamonua i o – kvarnim zubima!
Posle hodočašća u Meku, iz gradića Kastamonu, davne 1770. godine u Istanbul je došao mladi poslastičar Ali Muhedin Hadži Bekir. Sedam godina posle preseljenja Hadži Bekir je otvorio svoju poslastičarnicu blizu Bazara začina, a nekoliko godina kasnije postao je i lični sultanov poslastičar.
Tada je Osmanskim carstvom vladao 27. sultan Abdul Hamid Prvi koji je mučio muku sa lošim zdravljem zuba. Na njegovu veliku žalost, tada su bile veoma popularne tvrde bombone koje nikako nisu prijale njegovim desnima.
Tako je jednog dana posle ručka, pošto mu je ponovo pukao zub od bombona, Abdul Hamid Prvi povikao da mu se pod hitno napravi slatkiš koji će da bude mekan.
Slavni poslastičar Hadži Bekir bio je prisutan u Topkapi palati i odmah je otišao u carsku kuhinju.
Sredinom 19. veka Vitorio Amadeo Preciozi naslikao je portret slavnog Hadži Bekira i ta slika se danas nalazi u Luvru.
Skuvao je vodu i šećer, dodao želatin, ružinu vodicu i ekstrakt likera mastike. Potom je dodao i nezaobilazne orahe i bademe i vruću smesu sipao u tepsiju namazanu bademovim uljem. Kada se poslastica ohladila posuo je šećerom u prahu i isekao na zalogajne komade.
Novi sultanov omiljeni slatkiš dobio je ime „rahat-lokum“ ili „prijatan zalogaj“.
Sultan je bio oduševljen, a nova poslastica je brzo prešla granice njegove palate.
Uskoro se za „prijatan zalogaj“ pročulo širom carstva, a Hadži Bekirova poslastičarnica postala je slavna. I danas, skoro 250 godina kasnije, četvrto i peto koleno potomaka Ali Muhedina prave, kako tvrde, jedini originalni ratluk na svetu.
dnevno.rs
