Posle OVE priče NIKADA više nećete poželeti da napustite SRBIJU!

0
726

STRANAC-VRSACVršac kao sredina u kojoj u slozi živi više od 25 različitih nacija, oduvek je bilo mesto privlačno strancima. Naviknuti na različitosti, Vrščani ih uvažavaju i poštuju pa se strani držvljani ovde osećaju kao kod kuće. Bilo da ih u je Vršac naneo posao, ljubavna priča ili nešto treće, tek u ovom gradu sve je više stranaca koji smatraju da je život u Vršcu bolji nego bilo gde u svetu.

U Vršcu trenutno živi i radi više od 500 stranaca, među kojima ima Amerikanaca, Britanaca, Grka, Danaca, Italijana, Kineza, Japanaca, Afrikanaca…

Amerikanci mislili da ide u Sibir

Neki su tu samo privremeno, poput studenata pilotske akademije SMATSA, dok su ostali rešili da u Vršcu ostanu da žive i rade. Jedan od njih je i Džejk Savkov (38) rođeni Amerikanac, srpskog porekla. U Vršac je prvi put došao pre sedam godina da poseti babu i dedu, koji su se u taj grad vratili posle višedecenijskog rada u Americi. Tada je čvrsto odlučio da rodni Nju Džersi zameni mirnim banatskim gradom, iako su mu prijatelji govorili da je lud što napušta obećanu zemlju Ameriku.

– Većina Amerikanaca ne zna gde je Srbija. Kada sam odlazio, prijatelji su mi poželeli sreću u Sibiru, sa smeškom govori Džejk.

– Kada sam došao, shvatio sam da ljudi ovde mnogo bolje i zdravije žive. Zarade nisu velike, ali sa manje novca ovde se bolje živi. Osim toga, sve što ovde zaradite – vaše je i raspolažete sa tim novcem. U Americi možete da zarađujete na hiljade dolara, a da od tog novca imate tek manji procenat. Razlika je i u tome što ljudi ovde rade da bi živeli, u Americi je obrnuto – svi žive da bi radili, kaže on.

Da Vas podsetimo:  Pčelarstvo je profesija satkana od ljubavi, rada i slobode

Iako je navikao na veliki grad kao što je Nju Džerzi, za Džejka miran život u srpskoj provinciji koja može da ponudi zdravu hranu neuporedivo je bolji.

– Volim arhitekturu grada i zanimljivu istoriju, a ono što mi najviše znači je zdrava hrana koja se u Americi ne može naći. Najviše problema imao sam sa jezikom, pre srpskog ,bez problema sam savladao grčki i španski, ali naš jezik je ubedljivo najteži za učenje i ima jako komplikovanu gramatiku, smatra Džejk i dodaje:

– Međutim posle nekoliko godina vežbe, uspeo sam i tu prepreku da savladam, polako ali sigurno, pa evo i ovaj intervju mogu da uradim na srpskom, mada mi je i dalje lakše da komuniciram na engleskom.

Poštuje srpske običaje i tradiciju

Osim što se brzo navikao na srpsku hranu, miran temperament Banaćana i znatno opušteniji život nego što je imao u Americi, Džejk je brzo prihvatio i običaje vezane za proslavu verskih praznika.

– Možda su običaju drugačiji, ali je praznični duh je isti – u Velikoj Britaniji vešaju čarape na ivicu kreveta, u Australiji, Božić dočekuju na plus 30 stepeni, jedu pitu od melevenog mesa i puding od šljiva, a u Americi, običaji se razlikuju od države do države. U Kaliforniji ,na primer, Deda Mraz dolazi na dasci za surfanje, a u Koloradu ogromnu zvezdu postavljaju na vrh planine pa se kilometrima unaokolo vidi kako svetli, jedu se ćurka ili šunka. Dok su mi baba i deda bili živi, zajedno sa njima poštovao sam sve srpske običaje vezane za proslavu Božića – palili smo Badnjak, odlazili u crkvu, baka je pripremala prazničnu trpezu. Sada, kad sam sam, uglavnom odlazim kod prijatelja na praznični ručak, pa tako i danas Božić proslavljam kod bliskih prijatelja. Volim praznične dane u Vršcu, svi su raspoloženi i grad odiše drugačijom atmosferom, kaže Džejk.

Da Vas podsetimo:  Prvu bebu u Srbiji obolelu od teške leukemije spasila sestra

Džejkova najbliža rodbina i dalje živi u Americi, pa sa vremena na vreme odlazi da ih poseti ili prisustvuje važnim porodičnim događajima kao što je bratovljeva svadba.

– Odlazim povremeno u posete, ali jedva čekam da se vratim u Vršac. Kada odem, lepo mi je sa porodicom, ali uvek imam onaj osećaj – ne mogu više, kad ću da se vratim, smeje se Džejk.

– Činjenica da sam i posle sedam godina još uvek ovde, govori u prilog tome da ću u Vršcu ostati zauvek. Zadovoljan sam životom, prijateljima, gradom i to je za mene najbolje mesto za življenje, a prošao sam Ameriku, jedno vreme živeo u Grčkoj i Španiji. Definitivno je moj dom ovde, zaključuje naš sagovornik.

www.juznibanat.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime