Poslednji je čas da građani ustanu i brane pravo na život i slobodu

3
2117
Foto: printscreen

Aleksandar Vučić koristi sva sredstva u borbi za opstanak na vlasti. Da bi ostao na tronu, doveo je Srbiju na rub propasti. Zarad ličnih i stranačkih interesa, u jeku pandemije organizovao je izbore i ugrozio javno zdravlje. Proglasio je pobedu nad korona virusom, a onda napunio bolnice i groblja. Zbog morbidnog avanturizma zaraženi su i njegov sin Danilo i zvanični tata Anđelko, premijerka Brnabić i nekoliko ministara. O diktatorovoj rešenosti da tera do kraja, pa makar svi stradali, piše zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Smrt i Vučič, ruku pod ruku, već četvrt veka uništavaju sve pred sobom. Na desetine hiljada žrtava Vučićevog političkog marketinga, tačnije rečeno ratnog huškanja, zakopano je od Prizrena do Virovitice.

Gde god je prošao, iza sebe je ostavljao grobove, zgarišta, obogaljene i prognane. Na tuđoj nesreći gradio je svoj politički rejting. Krvavi krug je zatvorio tek sad, kad je pandemiju korone iskoristio da raširi pandemiju vlastitog endemskog ludila.

Kad je virus počeo da hara Srbijom, Vučić je raspisao izbore. Politički interes mu je, po običaju, bio važniji od javnog zdravlja. Na neustavan način uveo je vanredno stanje i nametnuo najteže mere, nezabeležene u Evropi. U kućni pritvor stavio je sve građane. Sve, osim svojih batinaša i razbojnika. Mesec i po dana niko nije smeo da pisne, samo je Vučić vodio kampanju zastrašivanja i samoreklamiranja.

Usput, opljačkao je budžet. Pod izgovorom da nabavlja medicinsku opremu, iz državne kase je prisvojio 200 miliona evra, minimum. Početkom maja, uplašen od neizbežnog privrednog kolapsa i ekonomske katastrofe, požurio je s ukidanjem zaštitnih mera.

Uzeo je kredit od sedam milijardi evra, a pola milijarde je podelio punoletnim građanima, kao prvu ratu za kupovinu glasova na izborima. Nezainteresovan za opasnost koja još preti, naredio je da se nastavi izborni proces, da bi na biračkim mestima napravio rezervoare zaraze.

U saradnji s kriminalcima iz tzv. Kriznog štaba, Vučić je amortizovao brigu građana ukidanjem svih mera. Samo u Srbiji je dozvoljeno gledaocima da idu na stadione, na fudbalske utakmice i teniske turnire.

Istovremeno, dok je Srpska napredna stranka štampala plakate na kojima se hvalila „pobedom nad virusom“, Ministarstvo zdravlja je štancovalo dopise u kojima je uprave bolnica obaveštavalo da na vreme nabave po 200 limenih sanduka i džakova za leševe.

– Koliko su najavljivali i prizivali, dosad je trebalo da 12 puta umrem, a još nisam, ne dam se. Ne ide grom u koprive – rekao je nedavno Vučić, pokušavajući da dokaže da nije zaražen.

Možda grom ne ide u koprive, ali korona ide u Vučiće. Krajem juna, u KBC Bežanijska kosa, koji je dobio status Covid-bolnice za VIP klijentelu, primljeni su prestolonaslednik Danilo Vučić i njegov deda Anđelko. Režimski mediji su ignorisali tu informaciju da ne bi morali da objašnjavaju prevaru kojom se Aleksandar Vučić poslužio pre dva meseca, kad je zdravog sina zatvorio u Infektivnu kliniku, ne bi li izazvao sažaljenje javnosti.

Normalan um ne može da razume motive s kojima se rukovodi čovek spreman da rizikuje živote svojih najbližih. No, teško poremećeni Vučić više se ne rukovodi normalnim rezonima. U industriji populističkih laži kao repromaterijal koristi i svoju decu.

U nedeljnoj noći, 21. juna, Vučić je u prostorijama SNS-a organizovao proslavu izborne krađe. Danilo i Anđelko su već imali izražene simptome zaraze, pa mu je društvo pravila ćerka Milica. Krajnje neodgovorno, ćerku je doveo na izvor zaraze. Ta proslava, na kojoj su se veseli lopovi grlili i ljubili, postala je gozba za koronu. Nekoliko dana kasnije, većina testiranih naprednjaka završilo je u bolnici.

Aleksandar Vulin je, konačno, dobio dokaz da je pozitivan bar na nešto, pa makar to bila korona. Iako uplašen, Vulin nije naivan. Odbio je da ide u bolnicu. Ne želi da sudbinu stavi u ruke Zlatibora Lončara, da ne prođe kao Dragoslav Kosmajac.

Vulin ima razloga za paranoju. Obavešten je o zahtevu američkog ambasadora Entonija Godfrija da bude smenjen s mesta ministra odbrane. Amerikancima i njihovim partnerima iz NATO Vulin smeta zbog nekoliko izložbi i publikacija o zločinima iz 1999. godine i promocijom generala Vladimira Lazarevića, osuđenog u Haškom tribunalu. Vulin dobro zna da će Vučić ispuniti želju Godfrija.

Pomirio se s tim da će napustiti Ministarstvo odbrane, pa se nada da će samo biti prebačen u Ministarstvo pravde ili unutrašnjih poslova. Preduslov za ispunjenje te želje je da ostane živ, a sigurniji je u stanu koji mu je kupila ženina tetka, nego u nekoj bolnici, blizu infuzija koje priprema Doktor Smrt.

Osim Vulina, na korona virus pozitivni su Marko Đurić, Marko Čadež i još neki. Od svih slavljenika, najteže je prošao svečani gost Čedomir Jovanović.

Na izborima je dobio manje glasova nego što je imao potpisa za kandidaturu, ali Jovanović je požurio na poklonjenje svom gospodaru Vučiću. Dobio je obećanje da će naslediti Jadranku Joksimović u fotelji ministra za evrointegracije. Međutim, ne zna se da li je dobio ili je doneo Covid 19.

Da Vas podsetimo:  Sve mogu da oprostim, ali Bajdenovo nepoštovanje zastave ne mogu

Kako god bilo, Jovanović je tri dana posle proslave završio u KBC Bežanijska kosa. Iako su tamo uslovi odlični, prebačen je na Infektivnu kliniku. U vreme pisanja ovog teksta, Čedomir Jovanović se nalazio u kritičnom stanju. Nije bio na respiratoru, ali nije mogao ni da ustane iz kreveta. Kad se vest proširila društvenim mrežama, Jovanoviću su mnogi poželeli brz oporavak, da živ i zdrav konačno odgovara za sve zločine za koje je osumnjičen, od naručivanja ubistva Sredoja Šljukića do prevare radnika Fidelinke, Agrohuba i ostalih firmi, koje su bile u njegovom vlasništvu ili pod njegovom kontrolom.

Jovanoviću nije za utehu, ali on je završio u bolničkoj postelji tek kad se zarazio. Maju Gojković je to zadesilo obrnutim redosledom poteza. Prvo su režimski mediji objavili da je inficirana, da bi, zdrava, bar kad je u pitanju Covid 19, bila testirana i proglašena pozitivnom. Dva-tri dana kasnije plasirana je vest da joj je upala zahvatila desno plućno krilo. Nije poznato da li se to zaista desilo, ali zna se da mnogi u vrhu SNS-a sumnjaju da je namerno zaražena.

Eliminacija Maje Gojković s političke scene najviše odgovara Aleksandru Vučiću. Iako će njegov kartel imati oko 190 poslaničkih mesta, vođa je naredio da se parlament ne konstituiše bar mesec dana. Tek posle toga na red će doći izbor mandatara i raspodela pljačkaškog plena, odnosno ministarskih funkcija. Za svaki slučaj, da svima bude jasno, Vučić je na proslavi izborne prevare upozorio svoje saučesnike u zločinu da im ne pada na pamet da prave bilo kakve planove bez njega, dok on putuje svetom.

Kršeći Ustav i zakone, Vučić je Srbiju već uveo u nenormalno stanje, u kome Vlada i Narodna skupština nemaju pun pravni legalitet i legitimitet. Ministrima u kabinetu Ane Brnabić i narodnim poslanicima mandat je istekao 3. juna, a oni će obavljati funkciju, verovatno, do septembra. U takvim okolnostima, samo Vučić ima status legalno izabranog predstavnika vlasti.

Vučić uživa u takvom haosu. Tačnije rečeno, uživao bi da nema prečih briga. Na njegovu žalost, grom ipak ide u koprive. Zaraženi su mu sin i tata, a ne zna se u kakvom stanju mu se nalazi brat Andrej.

Andrej Vučić je poslednji put viđen u Moskvi, na vojnoj paradi. U državnoj delegaciji se našao mimo protokola. Iako je predvodio sve prethodne izborne kampanje i prisustvovao proslavama kartela, sad je to propustio.

U vrhu SNS-a kolaju različita objašnjenja. Neki dobro obavešteni izvori tvrde da je Andrej takođe inficiran. Navodno, baš za njega je pripremljen „predsednički apartman“ u bolnici „Dragiša Mišović“. Postoje i informacije da je Andrej zabrinut za ličnu bezbednost, da je otkazao „Kobre“ i angažovao privatno obezbeđenje iz Republike Srpske, koje mu je preporučio Milorad Dodik.

Prema trećoj vrsti saznanja, koje se takođe plasiraju iz SNS-a, brat predsednika kartela je, iako posrnulog zdravlja, vrlo angažovan na zaštiti i razvoju poslovnih kombinacija familije.

U tom kontekstu pominje se hapšenje Slavka Veselinovića, vlasnika kompanije „Alti“ i člana Gradskog veća Čačka, zaduženog za oblast rada, zapošljavanja i informatičkog društva. Da nisu čista posla pokazuje već to što je uhapšen u okviru istrage koju Tužilaštvo vodi po njegovoj prijavi. Pre šest meseci, Veselinović je podneo prijavu protiv kompanije „WinWin“, odnosno odgovornih lica Aleksandra Jevtovića i Draženka Kuprešanina.

– Slavko je podneo prijave za naplatu troškova od Jevtovića i Kuprešanina. „Alti“ traži troškove, koje je „WinWin“ napravio i što nije plaćeno. Njih trojica su pozvani da daju izjave, ali su po nalogu Tužilaštva zadržani do 30 dana kako ne bi uticali na svedoke. Slavko je nagrabusio jer je verovao određenim ljudima. Bez njegovog znanja je rađeno mnogo toga, iako je bio direktor. Sve je to tako funkcionisalo dok nije došlo do preuzimanja od strane „Tehnomanije“ i kad su krenule silne tužbe o čemu on nije znao ništa – rekli su anonimni sagovornici čačanskog portala Ozonpress.

Drugi pouzdani izvori tvrde da se Veselinović preigrao. Uspon u biznisu je počeo švercom benzina i kafe, devedesetih godina iz čačanskog naselja Konjevići. Radio je pod zaštitom Socijalističke partije Srbije, a do danas je nastavio da se oslanja na Ivicu Tončeva. Petooktobarske promene nisu zaustavile razvoj njegovih poslovnih kombinacija. Ušao je u „EUnet“, informatičke usluge je iznajmljivao gradskoj vlasti u Čačku. Iako je radio loše, dobro je naplaćivao. Tu praksu je nastavio i u „Altiju“. Kad je razvio kompaniju, prodao ju je „Tehnomaniji“.

Problem je nastao kad su vlasnici „Tehnomanije“ otkrili da su uz „Alti“ dobili i astronomske dugove, koji su bili prikriveni prilikom pregovora. Prema tim informacijama, Veselinović je pogrešnim ljudima prodao dugovanja od tri miliona evra. Samo „Komtrejdu“ Veselina Jevrosimovića, njegova firma je dužna 1,4 miliona evra. Još 800.000 evra je dužna kompaniji AIGO, a „IV kompjutersu“, koji zastupa DELL, oko 500.000 evra.

Da Vas podsetimo:  Ne, Ana. Nije krivo Vranje. Vi ste krivi

U toj bari, Veselinović je najsitniji i najslabiji krokodil. Pošto iza „Tehnomanije“ stoji Andrej Vučić, jasno je da nije imao šanse da se provuče. Sad, u pritvoru, Veselinović može samo da se kaje što se uhvatio u opasno kolo. Iako je od markantnog muškarca, vojnog oficira od 190 cm, postao mršava ruina, Veslinović u naletu osvetničke strasti preti zlotvorima da će im „do trećeg kolena“ naplaćivati ovo što su mu uradili.

Kako god bilo, nije isključeno da je i Andrej Vučić inficiran koronom, a da svom preostalom snagom naplaćuje dugove i progoni svakoga ko mu zasmeta. Uostalom, to javno radi i njegov teško bolesni brat.

Da nije ophrvan samo fizičkim oboljenjima, Aleksandar Vučić dokazuje svakim nastupom u medijima. Početkom jula, kad je kulminirala kriza u Novom Pazaru, Vučić je, iz postelje, pod terapijom, poslao Anu Brnabić da smiruje situaciju. Bolji izbor nije mogao da napravi. Agresivna i drska, morbidna kao njen „šef“, Brnabićka je vređala osoblje i pacijente novopazarske bolnice.

Ženi, koja joj je u lice rekla da prestane da se igra tuđim životima i da zaustavi političke laži, Brnabićka je mirnim tonom, karakterističnim za svakog sociopatu, odgovorila pitanjem: „A, ko laže?“

Premijerka je to pitala ženu kojoj je od korone umrla majka, a otac joj se nalazio u kritičnom stanju. Opisujući tu posetu, sve hvaleći Brnabićku, Vučić je istakao da su pred bolnicom protestovali politički aktivisti i kriminalci s pravosudnim presudama.

Pohvalio je i radnike Bezbednosno informativne agencije, koji su dobro pripremili premijerkinu posetu Novom Pazaru. Ne samo što su se raspitali da li će među demonstrantima biti više simpatizera Sulejmana Ugljanina ili Muamera Zukorlića, nego su stigli i da s oglasnih tabli ispred džamija cepaju zelene čitulje, kako javnost u Srbiji ne bi naslutila razmere stradanja Pazaraca.

Ljudski život, naravno tuđi, Vučića uopšte ne zanima. On s lakoćom podnosi tuđe bolesti i smrti. Svesno, za potrebe svojih političkih trikova, rizikovao je zdravlje članova svoje porodice, pa gde neće nekih nebitnih nesrećnika iz Novog Pazara, Ivanjice, Vranja ili Beograda. Baš ga briga.

Džim Džons je 1978. godine organizovao kolektivno samoubistvo 909 sledbenika svoje sekte „Hram naroda“. U aktuelnoj pandemiji, Vučić još nije stigao do tog broja, ali neodgovornim postupcima ugrozio je neuporedivo više sledbenika svoje naprednjačke sekte. Teško je prebrojati sve zaražene ministre, sekretare i službenike Vlade Srbije, a kamoli članove i glasače SNS-a, koji su pristali da rizikuje vlastito zdravlje na montiranim izborima.

Za Vučića je sve to nebitno. Iako je bio u direktnom kontaktu s Brnabićkom, Gojkovićkom, Vulinom, Đurićem, Jovanovićem i s ko zna još koliko inficiranih pojedinaca, nema sile koja može da ga prinudi makar na samoizolaciju, a posebno ne na lečenje. Jači je od zakona, a morala nema. Dozvoljeno mu je sve, pa i da truje ljude oko sebe.

Ne samo što ne mari, nego se i zabavlja. Tobože u šali, Vučić priča kako će sledeću vladu sastaviti prirodnom selekcijom. Ministarsko mesto dobiće funkcioneri SNS-a koji prežive koronu.

Od internog crnog humora, crnja je samo Vučićeva namera da na funkciju predsednika vlade postavi Jorgovanku Tabaković. Iako se Brnabićka za novi mandat preporučuje divljačkim nastupima, u kojima imitira Vučića, a iz prikrajka svoju šansu čekaju Siniša Mali, Miloš Vučević i Branislav Nedimović, diktator je nedavno plasirao glasinu da će na mesto premijera postaviti Tabakovićku.

Za većinu naprednjaka taj izbor predstavlja iznenađenje. Međutim, bolji poznavaoci odnosa u kartelu znaju da joj je Vučić davno obećao tu ulogu. Krajem prošle godine, kad je počelo zagrevanje za ove, silom prilika produžene, izbore Tabakovićka je na to diskretno podsetila vođu.

– Pre nego što sam došla na mesto guvernera sa najavljenog mesta premijera, zbog ukupnih okolnosti za mene nije bilo posla u Vladi, jer sve ono čime sam se bavila i za šta sam se školovala, bile su finansije, a to je moralo da pripadne koalicionim partnerima. I ja sam tada rekla Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću da nemam ništa protiv da ostanem šef poslaničke grupe, jer mi je bilo važno da budem tamo gde mogu da doprinesem – rekla je Tabakovićka.

Kako se školovala i čime se bavila vrlo detaljno opisuje njen bivši partijski šef Vojislav Šešelj, koji je optužuje da je kupila diplomu. Ipak, Vučić u njoj prepoznaje kvalitet kojim bi, kako sama kaže, mogla da doprinese. Taj kvalitet odnosi se na njeno poreklo. Po Vučićevoj zamisli, neko takav, rođen na Kosovu, u Vučitrnu, najpodobniji je da u ime Srbije potpiše sporazum o dobrosusedskim odnosima s albanskom lažnom državom Kosovo. Vučić bi to iskoristio za opravdanje: „Eto, i Srbi s Kosmeta nemaju ništa protiv tog sporazuma“.

Da Vas podsetimo:  Perači tuđeg novca

Osim geografskog, Tabakovićka ima i moralnu podobnost. Kao i Vučić, ne zna šta je moral. Političkim spletkama stekla je sve što ima, a besramno drži predavanja građanima: „Podvucite crtu ispod loših rezultata, nemojte da skrivate istinu ni od sebe, ni od drugih i ne čekajte nikakvu pomoć, da ne tražite izgovore“.

Rezultati njenog radikalskog i naprednjačkog rada izraženi su u broju ubijenih, prognanih, opljačkanih i prevarenih. Ali, ona ne traži izgovore za falsifikovanu diplomu i ne treba joj veća pomoć od one koju je dobila od „Telekoma“, koji joj je, niko ne zna zašto, kupio stan. Upravo zahvaljujući tim performansama, Jorgovanka Tabaković važi za favorita u trci za mestom predsednika sledeće vlade. No, i ako Vučić nekog drugog izabere, neće pogrešiti, svi kandidati poseduju kvalitete slične njenim. Svi su spremni da izvrše bilo koji nalog svog šefa, bez obzira koliko bio štetan po javne interese. Važno im je samo da ugrabe svoj deo plena.

Kad bi mislili na svoju budućnost, zabrinuli bi se zbog mogućnosti da kad-tad budu pozvani na odgovornost. Kako to izgleda videlo se na primeru bivšeg francuskog premijera Fransoa Fijona, koji je nedavno osuđen na pet godina zatvora, 10 godina zabrane obavljanja javne funkcije i na novčanu kaznu od 375.000 evra. Fijonova supruga Penelopa osuđena je na uslovnu zatvorsku kaznu od tri godine i na novčanu kaznu od 375.000 evra. Sud u Parizu je proglasio krivim bivšeg premijera (u periodu od 2007. do 2012, dok je Nikolas Sarkozi bio predsednik) jer je supruzi i deci isplaćivao novac iz državnog budžeta na ime neobavljenih poslova.

Po tim parametrima, Ana Brnabić bi samo zbog poslova koje je nabacila svom bratu Igoru trebalo da bude osuđena na nekoliko doživotnih zatvorskih kazni. O periodu kad je Aleksandar Vučić bio premijer, kad je njegova imovina dostigla nivo od oko tri milijarde evra, ne treba ni govoriti. Uostalom, pored organizovanog kriminala, Vučić bi trebalo da odgovara i za političku štetu koju je naneo Srbiji.

Postoje primeri i u manje razvijenim državama, čije pravosuđe štiti interese naroda. Vrhovni sud u Pakistanu, krajem prošle godine, osudio je na smrtnu kaznu bivšeg predsednika Perveza Mušarafa zbog kršenja ustava. Mušaraf je 2007. godine uveo vanredno stanje u Pakistanu, što je ocenjeno kao izdaja i zloupotreba političke funkcije.

Srpski politički pervert Vučić misli da nikad neće morati da odgovara za zlo koje sprovodi. Do tog utiska došao je na osnovu ličnih iskustava. Otkad je počeo da spletkari po političkoj sceni, svima oko sebe nanosio je nesreću. Iza njegovih kampanja ostajali su grobovi, bogalji, siročad, izbeglice… Vremenom, umesto ratnim profiterstvom počeo je da se bavi klasičnim kriminalom.

Oteo je sve unosne poslove, razvio reketaški sistem i napravio mrežu za međunarodni šverc oružja i narkotika. I, nikad nije odgovarao za zločine.

S uverenjem da je nedodirljiv, nedavno je u intervjuu RTS-u izneo niz pretnji građanima. Najavljujući nove mere protiv širenja korone, uličarskim rečnikom pretio je torturom nad građanima. Sa osmehom, samouveren i opušten, rekao je da će zatvoriti studentske domove u Beogradu: „Šta će biti sa studentima? Nek idu kući!“ Nije prošlo ni sat vremena, studenti su zaista izašli iz domova, ali nisu krenuli kući, nego pred zgradu Predsedništva Srbije. Studenti s novobeogradske strane nisu stigli ni do Brankovog mosta, a Vučić je već podvio rep. Nema zatvaranja domova, ništa se ne menja, sve će biti kako oni hoće, samo da ne dižu pobunu.

Kao svaki primitivni ulični siledžija, Vučić nasrće na svakog ko mu se učini kao slab i nemoćan. Kad naiđe na tvrdo, cvili kao poslednji bednik. Tim patološkim virusom zarazio je kretene oko sebe. S vučićevskim mentalnim poremećajem, Radomir Nikolić je zapretio prebijanjem naroda.

– Našem narodu je potrebno naređenje, potrebna je motka – rekao je sin lažnog vojvode Tome Nikolića.

Ipak, treba priznati da je sin Rale u pravu, narodu je potrebna motka. Kad Srbima pukne trpilo, zaista će uhvatiti motku, pa krenuti u oslobođenje. To se već dogodilo pre 20 godina, kad su Raletov tata Toma, ministar Vučić i ostali radikalski saučesnici u crno-crvenoj zločinačkoj vlasti motkama oterani u mišje rupe. Obračun sa skotovima nije sproveden do kraja, omogućeno im je da mutiraju i pretvore se u ovo što su danas. Cenu te greške plaća cela Srbija.

Politički sistem je u rasulu, privreda u recesiji, ljudi umiru, a nesposobni vladar trenira strogoću. Poslednji je čas da građani ustanu i brane pravo na život i slobodu, pre nego što nas sve ne pobije poludeli Aleksandar Vučić.

Predrag Popović
Izvor: magazin-tabloid.com

3 KOMENTARA

  1. Veselinović nikad nije bio vlasnik kompanije Win win i Alti , već je to Aleksandar Jevtović, Veselinović je počeo kao prodavac i kao dobra poslušnik završio kao direktor.

  2. Да има у полицији и војсци неки частан и угледан да им припрету затвором можда би се јајаре и замислиле?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime