„U NATO, odmah!“. Ovako naslovljenim člankom obratio se Vuk Drašković javnosti preko stranica dnevnog lista „Danas“. Nekada davno, kada je čelnik SPO-a bio „kralj srpskih trgova“, „prvi istinski opozicionar“ i „jedina alternativa komunističkom sistemu“, veseli ravnogorci su u pogodnim prilikama pesmi „Sprem’te se, sprem’te“ dodavali strofu: „i tri puka Draškovića Vuka.“ Službenici u civilu, kojih je na pojedinim skupovima bilo otprilike koliko i Vukovih sledbenika, još su i dopevali: „i jedinice Drašković Danice“. Da se rimuje, a da istovremeno provociraju. Tada je Vuk grmeo sa govornica, uglavnom je okupljao mase u crkvenim portama, govorio nešto o državi, narodu, nacionalnim interesima i srpskom pitanju.
Na žalost, odavno se Vuk izgubio u (političkoj) šumi. Nema više ni pomena o borbi za srpske interese. Teško je čitati njegove članke poslednjih godina. Vidi se da ga je neka muka naterala na to. Međutim, nevezano za to ko je autor, oni imaju svoju funkciju. Iza ovakvih članaka treba da ostane svega nekoliko parola za javnu eksploataciju, koje će onda i ostali NATO-jurišnici ponavljati u nedogled.
Šta su argumenti kojima se obrazlaže neophodnost brzog ulaska u NATO? Prvo, to je već izraubovana priča o investicijama. U Srbiji će sve procvetati, samo kada uđemo u NATO. Primeri drugih istočnoevropskih država se, pri tome ne navode. A jednostavnim poređenjem se može jasno videti da neke preterane veze između članstva u NATO i ekonomskog rasta nema. Čak naprotiv. U Hrvatskoj je posle ulaska u NATO došlo do ekonomskog pada. I to značajnog. Bugarska i Rumunija stagniraju. Albanija je tek priča za sebe. Ekonomski rast ima veze sa nizom drugih stvari, ali ne i sa ulaskom u NATO. S obzirom na stanje u kojem se nalazi EU, ni članstvo u ovoj organizaciji nam ne garantuje izvesnu ekonomsku budućnost.
Druga teza je da NATO predstavlja „garanta političke izvesnosti“, a treća već stara, bezbroj puta ponovljena: ukoliko Srbija uđe u NATO, moći će, ravnpravno sa ostalima, da rešava regionalne i svoje probleme, u suprotnom, o njenim interesima će odlučivati drugi. Ili, kako Drašković voli da kaže: „Ili ćemo biti za stolom, ili na meniju“. Jedan je odgovor na dve iznete, međusobno povezane teze, a tiče se načina funkcionisanja NATO. Pre izvesnog vremena je istoričar Predrag Marković odgovorio na Vukovu ilustraciju, parafraziram: teško bi Srbija sedela za stolom, pre bi dobili ulogu kelnera! I to je odličan opis okolnosti unutar NATO. Ovom organizacijom suvereno upravljaju SAD. Često odluke donose u dogovoru sa najbližim saveznikom, Velikom Britanijom (mada se dešavalo i da Velika Britanija ne podrži ratne planove Vašingtona), a skoro uvek mogu računati i na podršku Kanade i to je prva grupa unutar NATO, jezgro ove organizacije. U drugoj grupi su značajne evropske države: Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Španija i nezaobilazna Turska. Ove zemlje mogu u okviru NATO da donekle zaštite svoje interese, a kadre su i da definišu sopstvene ciljeve i izdrže pritiske SAD kada im je to u interesu. SAD su još u Iraku pokazale da će intervenisati čak iako imaju problema sa državama iz ove grupe, mada najčešće gledaju da sve nesporazume reše dogovorima i donekle uvaže evropske partnere. U trećoj grupi su svi ostali, a karakteristika ovih članica je da potpuno vojno i politički zavise od SAD. Vašington ih, zapravo, koristi i kao protivtežu državama iz druge grupe, kada ove pokušaju da sa određenom kontrainicijativom izađu protiv SAD. Kada ste čuli da su neku inicijativu Nemačke ili Francuske, a koja je bila suštinski uperena protiv interesa SAD, podržali Litvanija, Rumunija ili Portugalija. Taj film nećemo gledati. Male članice NATO su, gledano iz ugla SAD, dužne da prate Vašington. Sada, da li je to u Iraku, Libiji ili Ukrajini, sasvim je svejedno. To bi bila i sudbina Srbije. I u takvim okolnostima jedina je izvesnost da se mora slediti spoljna politika SAD. Bugari su lepo demonstrirali šta se dešava kada se sukobe američki i bugarski interesi. Naravno, odustaje se od bugarskih interesa. I onda se odustaje od „Južnog toka“, gasovoda Burgas-Aleksadropolis i nuklearke „Belene“. Pa će sada energente uvoziti iz SAD. Tankerima! NATO je za SAD u istočnoj Evropi samo instrument za pravljenje regionalnog bezbednosnog kompleksa kojim će one upravljati. Nema tu ni večere, ni menija. Svakako, pratiti američku spoljnu politiku i učestvovati u njihovim intervencijama i misijama širom sveta prilično košta, što je momenat koji svi zaboravljaju. Iz našeg poreza bi odlazili novci na „uspostavljanje demokratije“ u Libiji. Šta da radimo kada imamo, rasipa se na sve strane!
Na kraju, Drašković zaključuje kako je najveća prepreka ulasku u NATO ustavna preambula, koja je u suprotnosti sa realnošću. Ovome nije potreban poseban komentar, osim konstatacije da bi trebalo pažnju obratiti na mnoge „suprotnosti sa realnošću“. Posebno na procese koji se odvijaju u međunarodnoj politici i svetskom političkom sistemu. Zapad više nema snagu da upravlja celim svetom, pa samim tim ni NATO ne može da se transformiše u „svetskog policajca“. Velika kriza u kojoj živimo upravo je posledica neusaglašenosti želja SAD i njenih evropskih saveznika sa jedne, i realnog mesta na globalnoj pozornici koje mogu zauzeti, sa druge strane. Zašto bi Srbija učestvovala u njihovom ratu, kojim pokušavaju da odbrane neodbranjivo? Zašto bismo bili generator novih kriza i izazivači novih ratova? Pa još to sve i finansirali iz svog džepa? Da li će nam možda zbog toga SAD oprostiti zato što su nas bombardovale?
Dušan Proroković
Fond strateške kulture
Dosta komentara,što od komunista,njegovih iz SDB,što od protivnika,al ni jedan da ga podrži,i drugo,SVI ISTINITI KOMENTARI.Sve vuk reče,al ne reče,da mu je zadatak bio,DA ZA UDBU I KOS,KANALIŠE NARODNO NEZADOVOLJSTVO,DA SRBE IZ SRBIJE DOBRO PREVESLA,DA SE KAO IZVEDU PROMENE,AL DA KOMUNISTI I SAV KOMUNISTIČKI APARAT,OSTANU NA VLASTI I NEDIRNUTI.Znači,rekli mu,ako komunisti idu na sud,onda prvo tvoj otac Vidak i ludi Vlado Šegrt,što pobiše na Miljevini,Srbijanske četnike,decu koju su komunisti letcima pozvali da se predaju partizanima,te da će posle toga biti poslati kući,jer se rat završio.Svi su do jednog pobijeni,a njihove kosti su zatrpane u starim oknima rudnika Miljevina,koje su potom zatrpaji jalovinom i betonirali,da se ne bi neko setio da kopa.https://vidovdan.org/info/zlocini-vidaka-oca-vuka-draskovica/?script=lat,eto kako je vuk postao i zašto, UDBIN OPOZICIONAR.
Hm,hmm…poslednji krik,u otvorenom pismu Vuku,vojvode Novice Randjelovica ( navodno otrovanog), biomje “ Vuce,ajmo u Hag “ da dokazemo istinu, sa opisom, Vukovog “ apisovanja u pokusaju“.
Vuk Draskovic kao i svaki drugi pravi vuk dlaku menja ali cud nikada. Kao komunisticka nada, Vuk je bio u mladosti svojoj nametnuti vodja studentima za vreme odrzavanja njihovi demostracija 1967 i 1968 godine, a zatim je po nagradi postao sekretar Kabineta kod M. Spiljaka. Potom je Vuk kao provereni clan partije poslat da bude izvestac TANJUG-a iz Afrike. Ljubeci crnkinje i kupajuci se u bazenu o narodnom trosku izvestavao je o ratu koji se nikada u Africi nije ni vodio. Crnci su Vuka Draskovica prepoznali bolje od SRBa. Zato su Vuka pocastili sa hranom zarazenom jajima patlicare gliste od koje zamalo nije bio umro posle svoga povratka u zemlju. Kada se Vuk izlecio od pantlicare gliste on je po zadatku UDBE napisao knjigu NOZ sa namjerom da tako probudi uspavano SRBstvo i rodoljubive SRBe na vreme da stavi pod kontrolu UDBE i njezini provjerenih ljudi koji su kao grobari SRBstva preko noci trebali tako da postanu SRBski spasioci. Zbog te UDBINE podvale i UDBINE prevare SRBa oni i jesu u poslednjem ratu prosli onako kako su prosli kao bosonogi po trnju, jer nisu mogli UDBASI i drugi grobari SRBstva preko noce sve da su i htjeli da postanu SRBski Spasioci. Posle je UDBA prema svojim potrebama i postavljenim ciljevima Vuku Draskovicu dodeljivala razne uloge u politickom zivotu osamucenih SRBa koji vecinom nisu mogli da shvate ovu UDBINU poslednju podvalu. Kada je UDBA zvanicno rasformirana i kada je ona Vuka Draskovica toliko puno iskoristila i iskopromitovala da od njegovog „Bogoljublja i SRBskog Rodoljublja“ nije vise ni maska ostala, Vuk se tada vratio svojim starim gazdama iz francuske obavestajne sluzbe za koje sada Boga se ne bojeci a SRBskog naroda ne stideci kao svoje poslednje pred smrtne roptaje upucuje SRBima poruke „mira i ljubavi“ sa kojima SRBi trebaju da budu zivi sahranjeni. Vuce? Ako je i od tebe starog varalice – previse je druze!
Hm,hmm…pa,raport Drazi,postoji dokument,da su “ odrali smo zivih,sedam katolickih popova,i sravnili 17 sela sa zemljom,svakako nije organizivala Vukova UDB“..“ sve bilo je muzika“..koju,vise,ne muzicira ni Seselj, vojnicku trubu,ustupili su Ratku Mlsdicu…za inat, Paroskom,Jovicu,Repicu,Legiji,Arkanu,Bokanu…“ kao kere uz bandere“…
Шта други говоре о Вуку Драшковићу, о његовим ПРО „визијама“ за моментални улазак Србије у НАТО.
Miodrag Tomć Stublinski
7. август 2015. у 15:58
VUK U JAGNJEĆOJ KOŽI
De te fabula narratur !
Na antikomunističim demonstracijama 1968. Vuk Drašković je igrao kozaračko kolo. Revnosni član Komunističke partije postao je sekretar Miki Špiljaku, potom je „crvena mušica“ stigla u TANJUG i kao komunistički špijun u Južnoafričku uniju. Kad je njegova voljena Kompartija preminula pokrao joj je ukopninu sa grudi i krenuo u književni popilizam. Malčice srbovao u „Nožu“ pa još malo u „Molitvi“ a onda se u novoudbaškoj tajnoj sobi zakleo Miloševiću da će mu biti verna i odana „opozicija“ Četnik početnik je preko petokrake zakačio četničku kokardu, od Titove slike napravio obrtaljku pa je sa one druge strane zalepio Čiča-Dražinu sliku. Naprasno se zaljubio u monarhiju da bi se kod spomenika Karađorđu narugao princu Aleksandru Karađorđeviću jer ga je sačekao sa upaljenim svećama kao da je bio parastos a ne doček, božemeprosti.Uz Miloševićevu pomoć brzo se oslobodio Šešelja, Mirka Jovića, pokreta „Sava“, prisvojio „četnike“ vodajući, po Srbiji, na povocu, Dražinog sina Branka a potom i unuka Vojislava.
Iščekujući raspad Jugoslavije kao ozebao sunce, sekao je ruke, do lakata, svim Muslimanima koji podignu zeleni barjak. Iscenirao „9. mart“ i kojekakve „vidovdanske sabore“ od naivnih, ojađenih, izgubljenih i ozlojeđenih Srba patriota. Rezultat Draškovićevog lažnog opozicionarstva su stotine prebijenih mladića i devojaka,i smrt nekoliko mladih ljudi i policajaca .i dva tri lažna samoubistva iz zasede. Za to vreme Vuk se iz Mirijeva seli u „citadelu“ na Topčideru koju iznutra čuvaju akrepi, vampiri i električna struja a spolja „kobre i zvečarke “ Dvorac mu je darovao lično Slobodan Milošević tek kad mu je Vuk na „kanabetu“ podneo isrpan izveštaj o tome kako je ugasio i posledenji patriotski plamen u srcima ojađenih Srba. Ličnu gardu je pretvorio u „Srpsku gardu“ i krenuo tamo „gde se bjeli to prokleto Livno“. Oba komandanta „Srpske Garde“ Đorđe Bošković Giška“ i Lainović Dugi“ tajansveno su likvidirani a Vuk se zakleo u svetog prepodobnog Isaiju da „nikad nije čuo za „Srpsku gardu“ niti da tačno zna čiji bi mogao Gospić da bude ‘ Jal Srpski, jal Rvatski a zašto ne bi bio malo i Turski? Potom je kumu Šešelju srdačno pomogao da ode u Hag umesto njega .a kad su nas zasule bombama zločinačke armije NATO pakta Vuk se sklonio u donje podrume gde je strasno zavoleo generala Klarka, DŽejmi Šeja, Tomi Blera, Klintona,lepog Kristoifera, babu Olbrajtovu itd. Od tada njegova ljubav prema NATO zločincima je narasla do patoloških razmera. Ni dana ne može život da zamisli bez brundanja NATO aviona i detonacija njihovih razornih bombi. Danima zuri u prazno nebo jer pogledom ne prati američke „tomahavke“ koje su krenule na VMA, Generalštab. Toranj na Avali, voz i autobus pun civila i starački dom u Aleksincu a što jedna da ne svrati i u kupatilo male Milice Rakić i ubije to nedužno detence na noši? Da li se neko pita zašto Vuk tera Srbiju odmah i sad u NATO? U strahu su velike oči, a ni Giška mu neda mira. Svake noći ga sanja kako mu Giška pominje „Srpsku gardu“, tužioca Bramerca. Kad seVuk , posle noćnih mora sav u znoju probudi, zavapi na sve tri zapadne strane „Hoću u NATO neću u Hag“.
Драган Славнић
“Хуља лепо збори, ал` нитковски твори!“
Вук Драшковић је био све што се могло бити:
и комуниста и антикомуниста, титоиста и антититоиста, монархиста, анархиста, неверник и верник, четник, англофил, германофил, русофил, националиста и интернационалиста…
Клањао се и заклињао – пред петокраком и крстом!
Коначну заклетву једо пред доларом – плаћеник – те зато призива Србију у НАТО!
Ко највише страхује од отварања тајних досијеа – Вук Драшковић!
Није сигуран шта и колико тамо пише за њега и његову породицу,па стално халабуче и, кобојаги, залаже се за отварање досијеа, а у себи премире од страха.
Онај ко је чисте савести, толико не халабучи и уопште га се отварање досијеа и не тиче!
Може ли се од таквог нечовека очекивати ишта човечно, када и мртвом Милошевићу, а није му ни до чланака, забада нож у леђа?!
Овако како Вук Драшковић говори за Милошевића, ни један Немац никада није рекао за Хитлера!
Драган Славнић