Poslodavci i radnici saglasni: Preko stranke najlakše do posla

0
967
Foto: printscreen (ozzonpress.net)

Među zaposlenim radnicima najviše iskustva sa diskriminacijom imaju žene, mlađi i stariji radnici, radnici bez iskustva, kao i oni sa radnim iskustvom u privatnom sektoru. Posmatrano po regionima, nezaposleni u regionu Beograda i u Vojvodini u većoj meri prepoznaju diskriminaciju. Dok većina poslodavaca smatra da je stepen rasprostranjenosti diskriminacije u poslednjih nekoliko godina povećan, najveći broj radnika smatra da nije bilo većih promena.

Predmet istraživanja bili su i načini na koje se diskriminacija na tržištu rada ispoljava. Tako nešto više od 90 odsto zaposlenih i nezaposlenih smatra da se zapošljava na osnovu stranačke pripadnosti, dok su svi ispitani poslodavci bili sigurni da ovakvo zapošljavanje postoji. Čak 88 odsto poslodavaca i 80 odsto radnika navelo je da veruju da u poslu napreduju samo članovi vladajućih političkih stranaka. U Vojvodini je dominantno lično iskustvo o diskriminaciji po osnovu članstva u političkim organizacijama.

Svi ispitani su saglasni da su najdiskriminisanije grupe na tržištu rada osobe sa invaliditetom, stariji radnici, osobe drugačijih političkih uverenja i Romi.

Veliki broj radnika i poslodavaca smatra i da sami konkursi za posao sadrže uslove koji stavljaju kandidate u neravnopravan položaj zbog pola, godina i sličnih karakteristika.

Interesantno je i to da je čak 96 odsto poslodavaca navelo da se na razgovoru za posao postavljaju pitanja o bračnom i porodičnom statusu kao i da se ženama na razgovoru postavljaju pitanja o rađanju, deci i planiranju porodice. U iste tvrdnje bilo je sigurno između 87 i 91 odsto zaposlenih i nezaposlenih. Kao posledica, oko 80 odsto svih ispitanika smatra da se žene ne primaju u radni odnos zbog sumnje da ne mogu da usklade radne i porodične obaveze. Lično iskustvo sa diskriminacijom na osnovu bračnog i porodičnog statusa takođe je najrasprostranjenije u Vojvodini. Pored pola, žene su često diskriminisane i po osnovu starosti i izgleda.

Da Vas podsetimo:  Vučić skuplja potpise za "opoziciju"!

Osobe koje prijave ove i slične diskriminacije trpe posledice kao što su raspoređivanje na drugo radno mesto, umanjenje zarade i proglašenje za tehnološki višak, smatra većina učesnika u istraživanju.

Ispitanici su delimično saglasni i sa tvrdnjama da su godine života uslov za napredovanje, da poslodavci u firmi ne žele da imaju Rome, da se žene raspoređuju na niže radno mesto nakon porodiljskog odsustva, da se ponižavaju LGBT osobe, da muškarci i žene nisu jednako plaćeni za isti posao, kao i da je ženama onemogućeno napredovanje isključivo zbog njihovog pola.

Uprkos svim ovim tvrdnjama, mali broj građana (dve trećine) smatra da su lično doživeli diskriminaciju. Iskustva sa diskriminacijom se u najvećoj meri odnose na diskriminaciju prilikom zasnivanja radnog odnosa kod poslodavaca i nezaposlenih, dok zaposleni smatraju da su najviše diskriminisani bili tokom radnog odnosa. Najviše ličnog iskustva sa diskriminacijom prilikom zasnivanja radnog odnosa imaju zaposleni sa nižim obrazovanjem, mlađi radnici i žene.

Zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bolje upoznati sa zabranom diskriminacije od ispitanih poslodavaca. Svaki peti anketirani poslodavac u Srbiji smatra da diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja nije zabranjena zakonom što se, svakako, odražava i na nepoštovanje ravnopravnosti i posledične pritužbe Povereniku. Vrlo mali broj poslodavaca smatra da svako ko vrši diskriminaciju trpi posledice.

Visok je stepen onih koji smatraju da država ne čini dovoljno na polju ravnopravnosti na tržištu rada. Zakoni za zaštitu diskriminacije jesu dobri – smatraju ispitanici – ali se ne primenjuju. Stavovi anketiranih poslodavaca kada su u pitanju afirmativne mere za zapošljavanje razlikuju se u pogledu mera propisanih zakonom i onih koje su dobrovoljne. Većina njih je za mere bez zakonske obaveze, dok je veliki deo protiv toga da se zakonom obaveže na takve postupke.

Da Vas podsetimo:  Direktor "Puteva Srbije" pomešao put, najavio sređivanje onog koji ne postoji

Zaključak istraživanja je da anketirani poslodavci, zaposleni i nezaposleni pokazuju visok stepen osetljivosti na diskriminaciju, ali da i dalje nedovoljno razlikuju diskriminaciju od nepravde.

Izvor: K-013 Online

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime