„Slavka, direktorka kancelarije za dijasporu je poštena žena i humanitarac“, kaže jedan njen prijatelj a moj poznanik, i nastavlja:
„Zašto na portalima www.koreni.rs i www.koreni.net objavljujete negativne tekstove o njoj i o Kancelariji za dijasporu? Šta to ružnije i gore radi Slavka Drašković od onoga što je godinama radio bivši ministar za dijasporu Srđan Srećković? Zašto dozvoljavaš da drugi ljudi i organizacije našeg rasejanja objavljuju tekstove u kojima se Slavka predstavlja kao dvolična lažljivica i samoživa hijena. Zašto, kada ti je Majkl Đorđević pričao sve najlepše o Slavki…“?
Ovde sam ga prekinuo i rekao:
„Čekaj malo. Koreni ne postoje da bi se u njima objavljivalo samo šta Majkl govori o Slavki, Tomislav Nikolić o prijatelju Majklu, ili šta Aleksandar Vučić kaže i o Tomi i o Slavki… Takvih portala i medija je previše i problem je što svi ti „mnogi“ konstantno objavljuju izjave i neosnovane tvrdnje ovih ljudi, a nikada izjave drugih o njima. Selektuju činjenice o njihovom neradu ili, za sve nas, štetnom radu. Na mojim portalima veoma retko možeš da pročitaš neku neistinu o nekome. Naravno da se i to, ali veoma retko desi da se i pored kontrole provuče neka pogrešna informacija, koju odmah ispravimo tačnom i izvinimo onome na koga se pisanje odnosilo. Na javnom servisu Srbije RTS-u i nekim drugim moćnim medijima u matici neosnovane i netačne tvrdnje o nekoj osobi ili nekoj organizaciji naše dijaspore svesno se objavljuju kao važne i tačne vesti. Naravno, ako ti pojedinci, organizacije ili izneti stavovi, nisu po volji nekom političaru, ili njemu bliskom uredniku medija koji ispunjava postavljene zahteve i date instrukcije. Danas je to otišlo toliko daleko da čak i pojedini kompromitovani novinari mogu da objave izmišljotine o nekome ili o nečemu. Redakcijama dostavljeni dokazi da su objavili laž, ti i takvi gore pomenuti urednici, ignorišu i bacaju u korpe za otpatke…“
„Pa šta sad? Nikola i njegov (u odnosu na RTS i neke druge medije u matici) mikroskopski portal nešto će da promene tako što će na www.koreni.net ili www.koreni.rs objaviti istinu?“
Pre nego što sam odgovorio upitao sam se da li ovaj moj poznanik, koga znam godinama, zaista ima mišljenje da ne treba reagovati protiv prljavština koje čine „veliki“? Da li je ljudski ćutati i gledati kako veliki, samo zato što su veliki, štete milionima „malih“? Ne malim medijima i portalima, već građanima Srbije, i onima koji žive izvan njenih granica, a naravno i primarno, milionima građana u državi Srbiji.
„Vidi drugar, da ti objasnim kako to ja doživljavam i o tome razmišljam: Ako staru izreku ‘Tri loša, ubiše Miloša’, modifikujemo i ‘dogradimo’ tako da se odnosi na današnju situaciju na polju informisanja, ona bi glasila: ‘Deset malih, otkriše jednog velikog’. Sve više ljudi dobija informacije putem interneta i taj trend se nastavlja. Ljudi surfuju, lutaju, traže i upoređuju i godinama će mnogi veliki mediji, koji uporno lažu i mažu, da izgube veliki broj svojih čitalaca i posetilaca njihovih portala. Koreni su izlazili kao štampani mesečnik pa onda Internet portal www.koreni.net koji je mesečno, recimo maja meseca prošle godine imao preko 65 000 posetilaca. Prvo da kažem da se broj smanjio, umesto da nastavi da raste, iz razloga što smo imali mnoge hakerske napade, rušenje portala, zatvaranje istog danima i lažna upozorenja da ulazak na naš portal može da vam uništi računar i druge gluposti. Dakle ni 65 000 nije mnogo, ali je višestruko veći broj ljudi, od tog broja, koje zaista informišemo. Kako? Pa evo ovako. Dnevni list „Kurir“ je pisao da štampano izdanje čita 4 puta više ljudi nego što je broj njihovog dnevnog tiraža, odnosno da najmanje četiri osobe pročitaju jedan primerak Kurira. Takvom računicom i logikom može se zaključiti da se neki tekstovi sa portala Korena čitaju od više stotina hiljada, između 250.000 pa do 300.000, ljudi?!
Mnogi internet portali prenose tekstove sa Korena i objavljuju ih na njihovim sajtovima, a grupe i pojedinci i na Fejsbuk profilima. Više od godinu dana ja lično ne mogu da primim nove Fejsbuk prijatelje, jer sam odavno došao do broja od 5000 koliko Fejsbuk dozvoljava da ih imate na profilu. Mnogi moji Facebok prijatelji dele pročitano sa njihovim prijateljima, a portali koji prenose objavljeno na Korenima, imaju ukupno više stotina hiljada direktnih posetilaca. Nesumljivo da je zavidan broj onih koji su pročitali nešto sa mog portala. Neka udruženja iz rasejanja su i pisali da se kod njih, kada otvore prostorije udruženja, uključuje i računar na kome se automatski otvara naslovna strana portala Korena, a za kompjuterom se menjaju članovi koji ih čitaju. Pored toga sa dva, samo za to određena kompjutera, ispred Korena ili Serbianvoica se uz pomoć posebnih programa šalju mejlovi sa najinteresantnijim tekstovima na 18 odvojenih mejling lista, a koje ukupno imaju preko 80.000 adresa primalaca… Dakle, ja sam zadovoljan brojem onih koji mogu da pročitaju tekstove i informacije koje objavljujemo. Nažalost, hakerski napadi i drugi problemi sa podmetanjima su učestali zadnjih meseci, pa smo stare Korene (izgled i arhivu) ukinuli potpuno, a do daljnjeg smo na adresi www.koreni.net postavili isti sadržaj kao što je na www.koreni.rs. Ali budi siguran da će ti portali uskoro biti sigurniji, bolji i obogaćeni novim sadržajima. Ne treba zaboraviti ni veliku prednost nas „malih“ u odnosu na velike. Naprimer veliki RTS, ili neki drugi medij, može da objavi jedanput ili dvaput neku laž, ali tu laž ne može danima da ponavlja. Za razliku od njih, „mali“ Koreni mogu danima i mesecima da na naslovnoj stranici drže informaciju o nekoj njihovoj laži i odbijanju da objave demanti na tu laž. Dakle zagađivanje informativnog prostora dolazi od malih ljudi u velikim medijima, a ne od malih medija. Njihova arogantnost i zadovoljenje potrebe ličnog kompleksa, ili ispunjenje nečije direktive, dobijene unutar ili izvan medijske kuće, ide toliko daleko da je to prisutno čak i kada su u pitanju „Komentari čitalaca“. Tragikomična je činjenica da takva bolesna selekcija i cenzura šire smrad i kompromituju jednu celu redakciju, ili medijsku instituciju, kao što je slučaj sa RTS-om i komentarima na rubrici „Dijaspora“. Koreni su mesecima i godinama pratili šta se radi u toj redakciji. Arhivirali smo toliko neshvatljivog i destruktivnog, da je taj materijal dovoljan da pustimo i feljton o ciljanim selektiranjima i varanju javnog mnjenja, čak i putem „Komentari čitalaca“. Veruj mi da je neprihvatljivo sramno koliko ne poštuju od njih objavljene uslove i pravila koja bi trebalo da su osnov da li će neki komentar biti objavljen ili ne. Imamo dokaze da za interes građana Srbije neke urednike, kako kaže narod „boli ona stvar“, koju izgleda oni nemaju. Čak i kada su u pitanju humane akcije, koje svakako nisu od koristi ni tebi, ni meni, ili nekoj tetka Slavki… ali jesu od koristi bolesnima i gladnima u Srbiji i Srbima u regionu. Tim ljudima je vera u ljudsku solidarnost poslednja nada i egzistencijalna neophodnost, a i tu su pokazali surovost neodgovornog selektiranja. Za razliku od tih „velikih“, mali Koreni su odgovorno analizirali tekstove, koji se odnose na dijasporu i aktivnosti u dijaspori, bez obzira što neki pokazatelji govore da se oni na portalu RTS-a čitaju od samo par desetina zainteresovanih. Isto je i sa knacelarijom za dijasporu i zbog toga…“
„Da li sve ovo…“ pokušao je da me prekine moj poznanik, a Slavkin prijatelj, pa sam mu rekao:
„Evo da završimo o tetka Slavki o kojoj smo počeli razgovor i za koju ti tvrdiš da je poštena žena i humanitarac. Neka ona, ako u sebi ima zrno humanosti, a znamo da nema ni trunku poštovanja za važeće zakone u Srbiji, na e-mail adresu koreni@telia.com dostavi informacije o visini njene plate. Naravno i iznos mesečnih primanja njenih najbližih saradnika Nikoline Milatović Popović, Rastka Janković, samostalnog savetnika Jasmine Stanojev…“
„Kakve veze imaju njihove plate sa…“, pokušava da me prekine moj sagovornik.
„Neka direktorka Slavka u e-mailu priloži kopije svih rešenja (ne samo jedno, ako ih ima više) o visini njene plate, jer je zakonom obavezna da tražene informacije dostavi svakom građaninu koji to traži, i time će bez ličnog troška biti bliže humanitarnoj ženi, kakvom je opisuješ. Odmah po prijemu kopije rešenja o njenoj plati, ja ću na račun neke javne kuhinje u Srbiji uplatiti, kao anonimni davalac, sumu u iznosu od 500 evra. Nije mnogo, ali je to prvo davanje za pokretanje istine o Slavki i o Kancelariji za dijasporu. Time, a i „zahvaljujući“ Slavkinom nepoštovanju zakona države čiji je ona službenik, više stotina ljudi bar jedan dan neće biti gladni. Naravno da ću njoj, povratno, dostaviti kopiju uplaćenog novca od tog anonimnog davaoca.“
„To je nešto u stilu sa ‘i vuci siti i ovce na broju'“, reče moj poznanik…
„Niti sam ja vuk niti su zaposleni u kancelariji za dijasporu ovce. Ali političari koji dozvoljavaju ovakav bezobrazluk, ćutanje Kancelarije i njene direktorke, moraju da shvate da srpski narod, ni u matici Srbiji ni izvan nje, nisu ni ovce ni ovnovi, već da su ljudi kakvi neki među njima po svemu sudeći nisu…“
Napomena: Napisani tekst je zasnovan na audio snimku.
Nikola Janić
Kancelarija za dijasporu je važna (i potrebna) koliko i lanjski sneg! Aktivisti iz Nemačke su u više dopisa raznim ministarstvima i pojedinim političarima pokušali da ukažu na činjenicu, da je manja šteta ako ona bude unkinuta jer je samo (previše) koštala i košta siromašnu Srbiju. Da bi „gospoja direktorka“ sa malteškim krstom na reveru ostvarila kontakte sa dijasporom, mora da obiđe pola zemljine kugle -a to košta! Naravno da je za nju taj vid besplatnog turizma super, ali nama u rasejanju ne donosi ništa osim već poznatih, otrcanih fraza i lupetanja. Predlog da se resor „dijapsora“ vrati Ministarstvu spoljnih poslova koje svuda gde su brojni Srbi ima svoje konzulate i ambasade, nije uspeo jer su neki političari želeli da ničim zaslužnu Slavku D. obezbede u zgradi u kojoj je i ranije imala besplatnu super kancelariju a bavila se privatnim poslićima -u bivšem Ministarstvu za dijasporu! Na žalost predlog iz Nemačke nije prošao tako da Slavka i drugari joj, koštaju, koštaju, koštaju -i putuju! A ovi u konzultaima već dobijaju plate pa bi mogli da rade sve ono što ne radi Slavka D. ali u okviru svog posla i bez dodatnih troškova! Osim toga, oni uglavnom poznaju „ljude na terenu“, znaju ko je važan, cenjen i aktivan a ko je običan šarlatan i folirant. Izgleda da nekolicina foliranata i lažova ipak ima daleko više uspeha i upliva u Srbiji, nego brojni pošteni aktivisti tipa Nikole Janića koji se već decenijama bore za dobar imidž Srba i Srbije u svetu!
Koje je to bacanje para!!!!
Niti je dijaspora organizovana, niti će ikada biti.To je sulud projekat plaćati ljude za nešto što se svugde u svetu radi na dobrovoljnoj bazi.
Ako je već i organizovano, a šta zapravo te Slavke ili bilo ko drugi, radi.
Eto kako se povećava birokratija, pare razbacuju ( od kredita)i zemlja stavlja u poziciju da zbog takvih dugovanja predaje Kosovo i kleči na nogama.
Sramota!
Jesu ovce predstavnici dijaspore koji znaju sve ovo a cute a vidim na Korenima da ih je sve vise koji pocinju da govore istinu.