Gledajući kako se i šta se dešava u zemlji Srbiji od izbora 24. aprila do danas, shvatam da je ovo zemlja slučajnosti i grešaka. Nenamernih, naravno. Da li su greške i slučajnosti vezane za ličnu kartu, glasački spisak, biračko mesto, biračku kutiju… Ma ko će sve da nabroji… Ali – sve je to – slučajnost. Evo, to rušenje pod fantomkama u Savamali je, verovali ili ne, bila greška. Ne verujete mi? Eh… Evo, ovako je to bilo:
Najpre je Veliki Vođa proglasio istorijsku pobedu na izborima širom Srbije, a i van nje. Što se, naravno, desilo prvi put u novijoj istoriji ove zemlje.
Onda su naprednjaci rešili da se iz korena promene i da poštuju zakone do najsitnijeg zareza. Sve zakone. Bez razlike i izuzetka.
Potom je tehnička ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorannah rešila da se i zakoni o rušenju nelegalnih objekata sprovedu odmah, svom silom. I rešila je da ribu čisti od glave, a ne od repa: Rešila je da sruši ni manje ni više nego vikendicu Tominog naslednika!
I šta se onda desilo? Pa, verovatno su neki ozbiljni momci dobili nalog da na Savi sruše malu vikendicu koja je u vlasništvu sina Tome Bajčetinskog. Da se ne bi zamerili „predsedniku svih građana Srbije“, rešili su da stave fantomke na glavu. Da ih, ne daj bože, neko ne prepozna. Ipak – ruši se po mrklom mraku, kad se u Srbiji sve vidi. Mislim, nije mala stvar: treba srušiti na Savi malu kuću njegovog sina. Sava. Mala. Kuća. Šta je tu nejasno?
Kad su momci stavili fantomke, shvatili su da ih to nije okuražilo: „Zvonko, jesi to ti?“, dreknuo je s vrata jedan od maskiranih drugom maskiranom. „Jesam, Siniša, jesam!“, rekao je drugi – prvom. Kad su shvatili da im fantomke baš i nisu neka zaštita, onda su rešili da se okuraže.
Pošto je vinski podrum Velikog Vođe podaleko, onda su posegli za ličnim zalihama. Nisu hteli da greše dušu i da Tomovačom „prekrste“ skorašnju akciju, nego su uzeli neku „proverenu“ „domaćinku“ u kojoj je, po svoj prilici, bilo malo više metil alkohola. Nazdravili su jednom, dva puta, treću su popili zagrljeni, posle četvrte su rešili da malo zapevaju, usledila je peta, šesta, sedma, a kod osme su se setili da im je za tu noć dodeljen i neki specijalni zadatak. Nešto u vezi Save. I neke male. Kućice.
Krenuli su na izvršenje. Ali, s obzirom na to da je bio mrkli mrak, oni su malo zalutali, pa su se našli u centru grada, tik uz još nesagrađeni Belgrejd fantomfront. I tu su videli znak Savamala!
„Bože, Siniša, hik, vidiš li kako su nepismeni ovi u gradskoj administraciji? Pišu reč Sava i reč mala zajedno…“, rekao je drugi prvom.
„Hik, Zvonko, vidim, sutra ću da ih posmenj… ovaj… Sutra ću da kažem u neyavisnim medijima da ih treba smeniti. To mora da je ostalo od one prethodne vlasti…“
„Čekaj, hik, Siniša, pa zar nisu ovi naši bili prethodna vlast?“, rekao je izvesni Zvonko.
„Ama, hik, štuc, ne mislim na tu prethodnu vlast. Nego na onu prethodnu, prethodnu vlast“, odgovorio je izvesni Siniša dok je ulazio u bager i zaželeo da imitira Mikija Manojlovića koji je u filmu Vreme čuda izgovorio ono sudbonosno „Razvaljuj“!
Zvonko je taman hteo da kaže da ne vidi šta treba da se razvaljuje, a onda je video građevinu.
„Pa i nije mu, hik, štuc, neka vikendica… Ali dobro, ima dosta kvadrata“, pomislio je.
I tako je nestala Savamala. Sava. Mala. Kućica. Hik.
Eto. Vidite da je to sve samo jedna velika greška. I za nju nije kriv nikakav Vođa, naročito ne Veliki. A za to nije kriv ni Mali. Vođa. Ne: Za sve je kriv neverovatan spoj nepredviđenih okolnosti. I rakija. Naravno. Svaka sličnost sa osobama koje nose ova imena je – naravno: Slučajnost. Greška. Kao i mnoge koje su se desile u Srbiji od izbora, do danas.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
