Poštovani roditelji!

1
561

Poštovani roditelji školske dece, vi koji ste zabrinuti zbog mogućeg nezaključivanja ocena na polugodištu, dozvolite da vam nešto pojasnim.

Lažu vas da bi se time dovela u pitanje školska godina – gradivo se predaje, deca se ispituju, ocene se nalaze u dnevnicima i u ličnoj evidenciji svakog prosvetnog radnika; nalaze se u rubrikama za prvo polugodište.

2014-12-30_091238

foto: Južne vesti

Ocena koja se zaključuje u junu i koja ide u svedočanstvo, nije ocena za drugo polugodište, već za celu školsku godinu.

Scenario 1:
Kada se štrajk završi, stvar je jedne jedine sednice da se pogleda rubrika za prvo polugodište i izvede zaključna ocena. Nimalo komplikovano, kao što vidite.

Scenario 2:
Ako štrajk potraje, a izgleda da hoće, na kraju školske godine nastavnik će pogledati ocene iz prvog i drugog polugodišta i zaključiti godišnju ocenu. Ništa komplikovano. (Ja tako radim i kada nema štrajka.)

Zato vas molim da ne dozvolite onoj bandi da vas svađa sa nama i prodaje maglu. Ocena s polugodišta je ništa više do merenje prolaznog vremena i najčešće je obična aritmetička sredina svih upisanih ocena, a ocene su upisane. Zato ministar i kaže da može bilo ko da ih zaključi umesto nas. Ne može bilo ko da predaje i ispituje, ali da sabere ocene i podeli s brojem ocena može zaista bilo ko.

Deca su vam oštećena jedino zbog toga što čas traje kraće, i imamo manje vremena i za predavanje i za ispitivanje. To je tačno. Ali, to je jedini način na koji nam država dozvoljava da štrajkujemo. I mi bismo više voleli da potpuno obustavimo nastavu, izađemo na ulice i protestujemo, pa da ako treba to kasnije nadoknadimo punim časovima, međutim, to nije po zakonu. S druge strane, država ne čini NIŠTA da se štrajk okonča. Baš ih je briga za prosvetu, jer im odgovara da u prosveti ništa ne valja. Dobra prosveta stvara obrazovane ljude, a oni ovoj vlasti ne trebaju. Ova vlast diplome kupuje na sumnjivim fakultetima, a mi smo im samo trn u oku. To je prava istina!

Da Vas podsetimo:  Non serviam

Drug-koji-jaše-na-čelu-kolone poslednjih dana patetično objašnjava da je nama smanjena plata da bi se uložilo u proizvodnju. Zaposleni u privatnom sektoru nas kritikuju uz čuveno „pređite kod privatnika ako vam se posao ne sviđa“. Nama se naš posao sviđa, volimo ga, za njega smo se školovali (naravno da ima i zalutalih, ali se nadam da su u manjini; što se mene tiče, njih sutra treba razjuriti, ali o tome opet odlučuje država). Šta profesor književnosti, bilogije, fizike može da radi u privatnom sektoru? Zlobnici bi rekli – pa, nek voze taksi, prave kore za pitu kod privatnika, čiste kancelarije. Jeste li sigurni da u takvom društvu želite da podižete svoju decu? Jeste li sigurni da želite da im pošaljete poruku „Uči sine, školuj se, znanje je važno, možeš sa diplomom sutra taksi da voziš!“?

Kada neko kaže „Ja kod privatnika radim za 25 000! Šta hoćete vi, prosvetni radnici, kad vam je plata (bila) preko 40000?!“, ja ga obično pitam koju je školu završio. Ako ima manje škole od mene, logično je da ima i manju platu. Ako smo istog obrazovanja, sramno je da ima toliko malu platu, dok mu se gazda sramno bogati, kupuje avione i kamione, svakoj ljubavnici po stan i kola, šalje decu u inostranstvo u školu, ženu u inostranstvo u šoping, a vi ni za hleba nemate. Ali razmislite – da li smo vam mi za to krivi. Mi, ili država koja ne ume da nađe mehanizme da vas zaštiti, već štiti samo „gazde“?

Verujte da nismo nimalo srećni što časovi traju 30, a ne 45 minuta, koliko god među vama bilo onih koji misle da smo presrećni, jer ranije idemo kući. Verovatno ima i takvih lenjih bubetina, i ja bih bila mnogo srećnija od vas da ih vidim isterane iz prosvete. Zašto ima i takvih ljudi u prosveti? Zato što najbolji neće u prosvetu u kojoj su plate niske, u kojoj đaci prebijaju nastavnike, u kojoj to nije profesija koju društvo ceni. Neće i u pravu su što neće. Ni ja svom detetu ne savetujem da se školuje za prosvetnog radnika. Ni vašem, dok je stanje ovakvo. Na privatnim fakultetima na kojima naši državni „prvaci“ kupuju diplome i akademske titule nema prosvetnih smerova. I to bi moglo nešto da vam govori, zar ne? Ako nam spočitavate to što ne štrajkujemo zbog lošeg stanja u obrazovanju, već zbog plata, moram vas podsetiti na to da se sindikati bore za prava radnika, pre svega. Ali, u pravu ste ako tvrdite da obrazovanje ne valja, jer i mi to isto mislimo. Ne valja jer ga već 15 godina urušavaju oni koji primaju finu platu za to da ga reformišu. To nismo mi. To su oni koje, opet, država postavlja da donose odluke o tome šta ćemo i kako mi predavati, šta i kako vaša deca učiti. Protiv toga treba svi zajedno da ustanemo – i mi i vi!

Da Vas podsetimo:  Fašizam

I na kraju, možda mi i ne bismo štrajkovali, možda bismo pokazali solidarnost sa društvom koje se nalazi u teškoj situaciji, kada ne bismo videli hohštapleraj oko sebe. Naša su plate bile ispotprosečne i pre smanjenja. Ako premijer tvrdi da privatni sektor jedva da radi, čije su plate toliko visoke da su naše bile ispotprosečne (a 70% zaposlenih u obrazovanju je visokoobrazovano, dok Srbija ima ukupno 5% visokoobrazovanih!)? Previsoke su bile plate u državnoj upravi, u nebrojenim agencijama koje nikako da rasformiraju, u Telekomu, EPS-u, Srbijagasu, Narodnoj banci… Čitali ste o višemilionskim iznosima namenjenim nabavci viskija i indijskog oraha za EPS? Čitali ste o novogodišnjim paketićima od preko 8000 dinara u Narodnoj banci? Čitali ste o davanju preko 160 miliona evra Etihadu i ko zna koliko Srbijagasu (ušteda na našem smanjenju plata je 25 miliona evra, onako, uzgred)? Čitali ste o postojanju 63000 savetnika u javnom sektoru sa prosečnom platom od 109 000 dinara? E, zbog toga štrajkujemo! Nema u ovoj državi iskrene brige za štednju i bolje sutra. Nisu srezali nenormalne i nepotrebne troškove, već su prvo smanjili onima koji su već bili ispod proseka. Nemam ništa protiv da neko misli – ćuti i trpi, može i gore da bude. Mi nećemo tako da razmišljamo. Ne osporavajte nam to pravo, jer nemate pravo na to.

Pogledajte ovaj tekst pre nego što podignete svoj glas protiv nas.

Zbog svega navedenog, poštovani roditelji, nemojte biti protiv nas. Bolji položaj prosvetnog radnika direkto utiče na bolje stanje u prosveti. Svuda u svetu motivisan radnik radi bolje od nemotivisanog. Zašto bi ovde bilo drugačije?

Ljubinka Boba Nedić

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime