Potpukovnik

0
583

U penziji, tako reći pukovnik. Njegov rođak ne tako dalek, ali uvek na propisnom odstojanju. Opala mu borbena gotovost s godinama, a posebno od kad je skinuo uniformu, na sreću, pre  zadnjeg bratoubilačkog prljavog rata. Niko mu ne salutira, raport ne predaje, ali ipak ne preskače redovno jutarnje brijanje k’o čekinja guste brade. Ni izbliza nije važan kao pre. Na svako pitanje mora da slaže da ne bi izgubio strateški povoljan položaj u razgovoru, kao nekad davno na vojnoj vežbi Treće vojne oblasti SFRJ. Tad kada su se igrali rata on i njegove kolege visoki oficiri iz generalštaba.

-Dobro sam, folira, jer je okolini poznato da kuburi sa zdravljem.

-Lepo nam je i uživamo baš.

Ne slaže se sa onim što se vidi u njegovom skromnom stanu usamljenog ostarelog bračnog para. A ni sa donetim posluženjem, ako ćemo pravo.

-Taj moj zet je veliki budža.

Iznenada skrenu razgovor na sasvim nezanimljivu i vanpredmetnu temu. Trudi se da dočara moć i ugled muža njegove ćerke, koga uzgred budi rečeno vidi jednom godišnje za slavu. Valjda jedini preostali adut iz arsenala u stalnoj borbi za prestiž  koju samo on vidi? Alergičan na sujetna hvalisanja, a posebno kićenja tuđim perjem, mladić slegnu ramenima (koga to interesuje ne zavisim od takvih niti si me impesionirao).

Došao je u posetu kao mlađi da zakrpi napukli rođački odnos, kako red nalaže, a ne da ga neko podređuje, ponižava  i zastrašuje, sladeći se?

Da vidiš kad dođeš kod njega u kancelariju, kolena samo klecaju! Prpa!

Uporno pokušava da ostavi nadmoćan utisak nad sagovornikom pukovnik u penziji. Da zaplaši tuđim, kad je već svoj položaj izgubio, razotkrivajući jednim potezom genijalnu ideju vodilju njegovog vojničkog poziva. Hijerarhiju, strah i disciplinu. Da prepozna divljenje u očima sagovornika, pa da istera strah i podčinjenost na videlo, kako bi se igrao sa njima. Da se oseti da neko sere u gaće kad ga vidi i kad stane ispred njega. To što su postojali i generali pred kojim je on bio manji od mahovog zrna zanemarljivo je prema broju majora, kapetana, poručnika i podoficira, koji su ti se svakodnevno uvlačili u bulju, hraneći tvoju taštinu.

-Za to je vredelo živeti. Zar ne druže pukovniče u penziji.

Nenad Simić – Tajka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime