Pozadina projekta korona i njegova upotreba

Davos[2] čak zna kako će se dalje razvijati koronavirus i nudi tri scenarija.

Prema prvom scenariju, početni talas oboljenja koji je krenuo u martu 2020. biće nastavljen serijom manjih talasa koji će se pojavljivati tokom godine a tako i naredne jedne do dve godine, da bi postepeno nestajao sa krajem 2021. Intenzitet zavisi od geografskog područja i mera koje se primenjuju.

Drugi scenario predviđa da prvi talas prati veći, drugi talas u trećem kvartalu 2020. godine, a potom nekoliko slabijih talasa tokom 2021. (kao što je, navodi se, bilo sa španskom groznicom 1918. i 1919.) Ovaj scenario traži da se ponovo uvedu stroge mere u četvrtom kvartalu 2020. (već viđeno). Ali i to zavisi od geografije.

Treći scenario su manji talasi (ne kao prvi 2020) i sa manjim brojem žrtava i oboljelih. I to, takođe, zavisi od geografije. Ali, bez uvođenja restriktivnih mera.

Ti scenariji su objavljeni u junu 2020. i sada je već jasno za koji su se autori projekta opredelili. Drugim rečima, od početka epidemije, autori projekta zahtevaju da svet bude pod terorom korone narednih 18 do 24 meseca, opet zavisno od geografskog položaja.

Ako Davos tako procenjuje, da li to onda znači da ti globalistički lobisti i kontrolišu, doziraju prisustvo koronavirusa? Uostalom, Svetski ekonomski forum u Davosu je još 2017. godine najavio dolazak (neke) velike epidemije.

Uočljivo je da se stalno govori da sve zavisi od geografije, geografskog područja. I zaista, zavisno od geografije, nivo infekcija se razlikuje. Kao da neko dozira, sipa infekciju. To je postala ozbiljna sumnja, mada niko zaista ne zna ko i kako to radi. Drugim rečima, kriza je deo geopolitičkih ciljeva – održavanja statusa kvo i pokušaja spašavanja globalizacije. Desilo se, međutim, potpuno suprotno.

Veliko resetovanje

Šta bi onda mogao da bude stvarni cilj celog projekta korona? Ljudi iz Davosa stalno insistiraju da epidemija može biti „dobra i korisna za društvo“ ako bude iskorišćena za temeljne promene društava, odnosno za, kako se već odomaćilo, „veliko resetovanje“. Iako nije sasvim jasno šta to „veliko resetovanje“ zaista znači, ono je već postalo mit koji skoro svi, a pre svega zapadne vlade moraju da slede. U tom duhu, Davos već sada savremenu istoriju deli na onu od pre i posle korone.

Po svemu sudeći, prvi cilj je razbijanje zapadne ekonomske strukture, koja kao model dominira većim delom sveta, i korišćenje koronavirusa kao izgovora za ekonomski kolaps koji se već odavno desio. Zapadne elite ne žele da priznaju da je ekonomski kolaps sistemski problem, a istovremeno kroz „veliko resetovanje“ nastoje da održe kontrolu. Koronavirus, što je apsurdno, koristi se za održavanje na vlasti dosadašnjih elita. Međutim, teško je videti kako korona može da pomogne ekonomskom kolapsu, pa čak i kao izgovor, jer je uprkos svemu malo onih koji bi poverovali da je jedna neobična epidemija srušila moćnu zapadnu ekonomiju.

Potpredsednica Svetske banke Karmen Rajnhart upozorila je da dolazi finansijska katastrofa jer dugovi država i kompanija ne mogu da se vraćaju. O katastrofalnoj slici svetske ekonomije svedoči i činjenica da su samo takozvani derivati, odnosno berzanski manipulativni „kreativni finansijski instrumenti“, dostigli vrednost od 1,5 kvadritriliona dolara (jedan kvadritrilion je, u anglosaksonskom značenju, hiljadu hiljada milijardi), a celi svet godišnje proizvede vrednost od 80 hiljada milijardi dolara. U prevodu, ti berzanski papiri su bezvredni. To je slika realnosti. Na Zapadu pokušavaju da kupe vreme i odlože neminovne strukturne promene štampanjem bezvrednog novca.

Samo američke Federalne rezerve su za poslednjih šest meseci od početka korona krize štampale 3,4 hiljade milijardi dolara. I to je za samo pola godine, dok su poslednjih 40 godina Federalne rezerve štampale 14 hiljada milijardi dolara. Istovremeno, nazovi ekonomisti sada traže da se pod izgovorom korone štampa još više novca. Taj novac se, pored finansiranja socijalnog mira, uglavnom koristi za otkupe dugova kompanija i banaka. U Americi i Evropskoj uniji (EU) je od marta 2020. za te namene potrošeno i odštampano oko 4,5 hiljade milijardi dolara. Ali, ništa ne pomaže. I ko je kriv? Korona.

Davos čak sugeriše i da razvoj, dalji ekonomski razvoj, uopšte nije potreban jer, čak se tvrdi, ekonomski razvoj donosi samo probleme. Dovoljno je da barem Zapad bude razvijen. I to verovanje se nastoji nametnuti čitavom svetu. Cilj je, u stvari, da Zapad zaustavi razvoj drugih zemalja, jer razvoj i nije potreban – može da se živi i bez razvoja. Neverovatno.

Državni kapitalizam

Taj cilj prate i planovi promene uloge države koja se u uslovima korona krize pojavljuje kao odlučujuća snaga u životu ljudi. Ona je ta koja štampa novac i time održava privid života. Tako se predviđa da će kriza koronavirusa dovesti do kraja do sada neupitnog neoliberalizma i obnove daleko veće uloge države. Država i državni aparat postaju najvažniji, što je, navodno, pokazala i kriza sa koronom. Takva ambicija bi se mogla videti i kao uvođenje neke vrste državnog kapitalizma. I sprovođenje mahom nametnutih rigoroznih mera tokom koronavirusa u stvari uvežbava takvu ulogu države i podrazumeva instaliranje njene nadmoći nad građanima i društvom. Tako se stvara ambijent da ljudi zavise od države, a ne od svog rada i života. Ali, takav pristup postepeno ruši osnovne elemente demokratskog uređenja i ruinira društvo.

Naime, odluke o sudbini društva se donose praktično privatno, u krugu jedne grupe ljudi i bez jasne transparentnosti. I ko tu onda zaista predstavlja narod, građane, ko zastupa potpuno kidnapovanje, privatizovanje sudbina miliona ljudi, navodno u ime njihovog zdravlja? Davos u stvari vidi epidemiju korone kao revoluciju, i to revoluciju koja se već desila i još se dešava. Glavni revolucionarni metodi su sejanje straha i održavanje neizvesnosti, a revolucionari su „trgovci panikom“.

I tome izgleda nema kraja. Posle korone, „revolucionarni teror“ iz Davosa će, kako je planirano, biti nastavljen obnovom agresivne kampanje zvane klimatske promene i zaštita životne sredine. Davos, naime, izbijanje epidemije korone dovodi i u vezu sa klimatskim promenama za koje su, navodno, odgovorni ljudi. U toj funkciji je uporno i besmisleno poređenje koronavirusa sa epidemijom kuge iz sredine 14. veka, i verovanje da je tada došlo do zaraze zbog načina života. Zvuči neverovatno, ali to se zaista koristi kao argument.

To su planovi koji se trenutno sprovode, u senci straha i ličnih tragedija. Moglo bi se, međutim, desiti da bi sav taj eksperiment mogao da se završi „u suzama“, jer na takvo nasilje društva obično na kraju odgovore protestima i socijalnim nemirima. U stvorenim okolnostima, kada je epidemija korone prerasla u „epidemiju ludila“, sve je moguće.

• Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta“. Ekskluzivno za Novi Standard.

Siniša Ljepojević
Izvor: Novi Standard

Uputnice:
[1] Klaus Schwab, Thierry Malleret: COVID-19: The Great Reset, Forum Davos, 2020. Većina izvora ovog teksta su iz te knjige.

[2] U tekstu se za Svetski ekonomski forum koristi samo Davos.