Poziv da poseti Srbiju šef države Vatikana još nije zaslužio

Posle izjave predsednika Srbije da bi voleo da Papa poseti Srbiju

• I treći srpski predsednik, posle B. Tadića i T. Nikolića, hrli u skute rimskog pape i poziva ga u posetu Srbiji. Tolika fascinacija srpskih predsednika u poslednjoj deceniji Rimskim pontefiksom i poglavarom katoličke crkve nije racionalna, logična i zato nije ni lako objašnjiva. 
• Svi su zaboravljali stav Crkve i bezobzirno jurišali na Kaptol kako bi umolili papu da dođe u Srbiju. A šta o tome misle pravoslavni vernici u Srbiji, njih očigledno nije mnogo zanimalo.
• Šta bi to bilo dobro, pozitivno za državu  Srbiju da Papa dođe u goste srpskom narodu?  Koje bi dobro on doneo Srbima?
• Glavna tema razgovora rimskog Pontifeksa i predsednika Srbije, što bi bila logična stvar, nije bila posvećena očajnom aktuelnom položaju Srba u Hrvatskoj u kojoj traje neprekidna kampanja državnih organa i drugih udruženja i NVO organizacija protiv Srba.
• Zapanjuje izjava predsednika Srbije o tome da bi on voleo da Papa poseti Srbiju. Zašto bi on to voleo, pitamo ponovo? Da li je Vatikan učinio neki gest dobre volje prema Srbiji i Srpskoj Pravoslavnoj crkvi?

Hoće li sadašnji Papa Francisko dočekati poziv SPC da joj bude gost i dođe u Srbiju?

Poslednju deceniju ipo u Srbiji ne prođe ni jedna puna godina, a da neko od najviših srpskih političkih funkcionera ne pokrene pitanje posete rimskog poglavara pape Srbiji.

Onako iz „čista mira“, a sa zanosom kao da otkriva Ameriku i čini Bog zna koliko pametnu stvar ili koristan posao za Srbiju bivši predsednik Boris Tadić je jurcao (septembra 2005., novembra 2009.) ka skutima tadašnjeg poglavara Rimske kurije (Benedikta Šesnestog). Posećivao je Vatikan više puta sve u cilju da Srbima (baš željnim pape) u našu otadžbinu dovede papu kao dragog gosta…

:::::::::::::::::::::::::

Nema posete pape Srbiji bez poziva Srpske pravoslavne Crkve

Potrebna je eksplicitna podrška većinske crkve da bi se poseta pape realizovala. Takvu podršku SPC još nije dala.

Stav Vatikana je takav da papa ne dolazi u jednu zemlju gde većinska crkva nije saglasna sa tom posetom.

A što se države Srbije tiče tu sa srpske strane nema nikakvih problema, papi je poziv upućen od srpskih predsednika države više puta od 2005. godine , prvo od B. Tadića, pa T. Nikolića i sada A. Vučića.

:::::::::::::::::::::::::

I taman kada smo odahnuli od Tadića i zaboravili na tu toliko genijalnu i korisnu ideju i njegov naslednik, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je počeo „hrabro“ da juriša ka Rimu i Kaptolu sa planom i namerom i jasnim pozivima papi (2016. godine)  da dođe u Srbiju… Predsednik Nikolić prisustvovao je inače marta 2013. ustoličenju novog pape Franciska (Franje).

Toma Nikolić je verovatno želeo da ostane upamćen i upisan u istoriji kao prvi predsednik Srbije za čijeg je vakta katolički papa koraknuo na tlo Srbije. Čak je Nikolić i ugrozio život u tim čudnim i upornim pokušajima odlaska u Vatikan i dovođenja Pape, jer je njegov avion imao havariju nad Jadranskim morem…

Od svih tih putovanja i diplomatskih aktivnosti i bespotrebno darovanih vrednih i dragocenih poklona papi, naravno, nije bilo ništa, jer su i Tadić i Nikolić omalovažavali Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), njen zvaničan stav i stav Svetog Sinoda, kao i stavove većine pravoslavnih vernika koji stalno i kontinuirano ističu da se još nisu stekli uslovi za jednu takvu posetu i koji su stoga protiv takve posete pape Srbiji.

Oba su zaboravljali stav Crkve i bezobzirno jurišali na Kaptol kako bi umolili papu da dođe u Srbiju. A šta o tome misle pravoslavni vernici u Srbiji, njih očigledno nije mnogo zanimalo.

I odnedavno, od kada  je Nikolićev naslednik Vučić zauzeo predsedničku stolicu odjednom je i on krenuo stopama predhodnika pa je i on odleteo u Vatikan, na noge papi, kako reče „da ga moli da Vatikan ne prizna Kosovo“!?…

Kao da je Vučić katolik pa bi papa trebalo da ima ima nekog obzira da mu usliši molitve i molbe… Vatikan se uvek ravnao i ponašao shodno svojim interesima.

No, da ostavimo te naivnosti i banalnosti po strani predsednik Srbije je, kao i predhodnici, pozvao papu da poseti Srbiju naglasivši da bi on to voleo, ali, eto, Bože moj, potrebna je za to saglasnost SPC. A zašto bi Vučić voleo da papa dođe u Srbiju nije baš lako naslutiti, ni posle dužeg promišljanja.

Tako i treći srpski predsednik posle B. Tadića i T. Nikolića hrli u skute rimskog pape i poziva ga u posetu Srbiji. Tolika fascinacija srpskih predsednika u poslednjoj deceniji Rimskim pontefiksom i poglavarom katoličke crkve nije racionalna, logična i zato nije ni lako objašnjiva. Ništa značajno, dobro i pozitivno Rimska kurija i njen poglavar nisu učinili za Srbiju i srpski narod (da ne idemo u dalju prošlost) u poslednjih 15-tak godina da bi ovi pozivi srpskih predsednika postali opravdani. Naprotiv!

Pokrenuli su iz Rimske kurije i završili 1998. godine beatifikaciju kontroverznog Alojzija Stepinca, hrvatskog poglavara Katoličke crkve u vreme Nezavisne države Hrvatske (NDH), čak odlikovanog od strane NDH i to pred kraj Drugog svetskog rata. U toku je i više od toga u Rimskoj kuriji: proces proglašenja ovog, od strane Srba omraženog, katoličkog biskupa za sveca.

Taj sadašnji proces proglašenja u sveca, biskupa koji je bio u toku Drugog svetskog rata na čelu crkve koja je bila umešana u zločine nad Srbima, ni predhodne rimske pape nisu zaustavile ili poništile. Iako, po svim saznanjima za to imaju sasvim dovoljno valjanih podastrtih dokumenata, argumenata i razloga. Kao da najviši zvaničnici Vatikana ovo namerno čine, u inat kako bi još jednom napakostili žrtvama Serbima!

Postavlja se pitanje: hoće li rimski papa ovakvim postupcima dočekati poziv SPC da joj bude gost i dođe u Srbiju!

Drugo, šta bi to bilo dobro, pozitivno za državu  Srbiju da Papa dođe u goste srpskom narodu?  Koje bi dobro on doneo Srbima?

Ako čak ni srpski Patrijarh ne vidi ništa loše da Papa dođe Srbima u goste (izjava Irineja iz 2016. godine) , zašto ga onda on lično ne pozove u Srbiju?

Vidi li, naslućuje li bar Patrijarh srpski Irinej nešto dobro i ako ima tih dobrih i značajnih dobitaka, pozitivnih elemenata u toj poseti zašto ih ne navede sve javno vernicima i i konačno pozive u svoje ime i ime Sinoda i Srpske pravoslavne crkve  papu Franciska (za koga Dačić, proročki i vidovnjački kao Nostradamus, kaže „da nećemo imati boljeg papu u naredna dva-tri veka“!)

Usput, Dačić (koji isto, ili čak i više, kao i srpski predsednici obožava da ide u Vatikan)  je zaboravio da papa nije srpski poglavar, nije duhovni otac nas pravoslavnih, pa da „nećemo imati boljeg papu u naredna dva-tri veka“!

To možda može da važi za katolički svet, ali  I. Dačiću, laiku i bezbožniku to nije ni važno, a on to i ne razlikuje mnogo, sem što oseća da se sa katolicima može trgovati trange-frange, a sa pravoslavnima i pravoslavljem ne može.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

U Beograd samo preko Jasenovca

Raniji srpski Patrijarh German (od 1958. do 1990.)  predloge da papa dođe u Srbiju zaustavljao je kratkom konstatacijom: put pape u Beograd vodi preko Jasenovca!

I Patrijarh Pavle  (od 1990. do 2009.)  je na slične inicijative reagovao približno isto.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

Indikativno je da glavna tema razgovora rimskog Pontifeksa i predsednika Srbije, što bi bila logična stvar, nije bila posvećena očajnom aktuelnom položaju Srba u Hrvatskoj u kojoj traje neprekidna kampanja državnih organa i drugih udruženja i NVO organizacija protiv Srba. Umesto da to bude glavna tema razgovora , jer katolička crkva u Hrvatskoj o tome ćuti, ne protestvuje protiv izliva mržnje prema Srbima papa i predsednik Srbije su razglabali o nepriznanju Kosova i Metohije od strane Vatikana, kao da je reč o nekoj novoj kapitalnoj odluci.

Umesto da rimski biskup deluje u Hrvatskoj, na prostoru gde ima ogroman uticaj Rimski Kaptol i Vatikan traži od Hrvata i Hrvatske da zaustave izlive mržnje i napade na Srbe i da, uz to, na tome insistira zvanična Srbija – kako saznajemo u Vatikanu se razgovaralo o položaju katoličke crkve u Srbiji!?! I o tome treba govoriti, ali zna li se šta su prioriteti Srbije u takvom razgovoru?

Umesto da se razgovara o teškom položaju Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, o zaštiti manastira i crkava SPC u Hrvatskoj, kao i da se predsednik Srbije zalaže za veće slobode iskazivanja pravoslavne vere i zaštiti pravoslavnih vernika i srpske ćirilice, razgovori u Kaptolu bavili su se  zaštitom srpskog kulturnog nasleđa na Kosmetu.

Naravno, i to je potrebno, ali je mnogo značajnija tema zaštita Srba u Hrvatskoj, jer se duh netolerancije i mržnje Hrvata prema Srbima stalno uvećava poslednjih godina, a istovremeno se veliča period NDH, Pavelića i kardinala Stepinca kada su načinjena najveća masovna zverstva prema pravoslavnim Srbima.

Uz sve to, verbalni i fizički napadi na Srbe, se dešavaju sada i od samog državnog vrha, od aktuelne predsednice Hrvatske  do raznih „udruga ratnih veterana“ i mnogih katoličkih Udruženja i pojedinaca zasnovanih na mržnji prema svemu srpskom.  Uz zaglušujući muk Katoličke crkve u Hrvatskoj!

Tako da zapanjuje izjava predsednika Srbije o tome da bi on voleo da Papa poseti Srbiju. Zašto bi on to voleo, pitamo ponovo?

Da li je Vatikan učinio neki gest dobre volje prema Srbiji i Srpskoj Pravoslavnoj crkvi?

Vatikan i rimska kurija i dalje posle obavljene beatifikacije kardinala A. Stepinca sprovode sada proces proglašenja ovog biskupa za sveca!?

Zašto to čine i iskazuju ponižavajući odnos prema pravoslavnim Srbima i masovnim žrtvama, i  žele proglašenje za svetog – Stepinca, upravo onog za koga Srbi iznose najteže optužbe i krive ga za najveće i najstrašnije zločine?

Da li je (i zašto nije) predsednik Srbije tražio od pape da se o tome decidno izjasni i prekine o odbaci taj farsični proces proglašenja svetim kontroverznog Stepinca?

Da li je predsednik Srbije tražio da se rimokatolička crkva izvini za zločine prema Srbima u Drugom svetskom ratu, za nasilno prekrštavanje, pogrom i isterivanja i masovna ubistva dece, žena i svih Srba u Hrvatskoj?

Bez otvorenog i iskrenog priznavanja zločina Hrvata nad Srbima u NDH i bez priznavanja uloge Rimokatoličke crkve u tim nedelima o kakvoj poseti Pape Srbiji može biti uopšte govora?

Papina poseta Srbiji, ističu neki stručnjaci, doprinela bi, ni manje ni više, boljim donosima u regionu. To naravno nije tačno. Ne bi ta poseta doprinela ni boljim odnosima Srbije i Hrvatske, a kamoli nekim boljim odnosima u regionu. Na osnovu čega bi se dogodilo poboljšanje odnosa u regionu? Šta  su to Rimikatolička crkva i Vatikan učinili, kakav konkretan postupak ili gest dobre volje da bi to doprinelo boljitku u regionu?

Koliko se vidi, za sada, nisu ništa učinili.

Nepriznavanje Kosmeta Vatikan, stiče se utisak, nastoji da što bolje unovči i istrguje time.

Pritom, prema Kosovu i Metohiji, Vatikan se odnosi kao prema defakto državi, podižu se nebrojene crkve, otvaraju rimokatoličke škole, rimokatolizuje se šiptarski živalj, primaju se u Vatikanu Tači, Haradinaj i drugi lideri UČK iz Prištine.

Imajući u vidu postupke i ponašanje Vatikana i biskupa Rimokatoličke crkve do sada od posete pape Srbiji (a papa planira potom i posetu Rusiji) nema ništa, jer Vatikan nije preduzeo konkretne  korake i mere u sređivanju odnosa SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, nije digao glas protiv brutalnog progona i kampanje protiv Srba koji traje poslednjih godina u Hrvatskoj, a i povodom proglašenja Stepinca za sveca nema jasnog stava ni odluke o obustavi tog suludog postupka.

::::::::::::::::::::::::::::::::

Pita se i Kiril i Moskva

U Rimskoj kuriji ocenjuju da bi papa posetu Srbiji posmatrao kao odskočnu dasku za eventualnu posetu Rusiji i Moskvi, gde se, takođe, Ruska pravoslavna crkva moskovskoga patrijarhata protivi tome.“

::::::::::::::::::::::::::::::::

Tako da i i pored neskriveno iskazanih simpatija poslednja tri srpska predsednika da rimski pontefiks stigne u Srbiju, čekaće se neka bolja vremena čak i da, kako „vidovito“ naslućuje I. Dačić, ne bude bilo boljeg pape u naredna dva-tri veka! Ipak se o ovoj poseti pitaju pre svega Sveti Sinod i pravoslavni vernici – Srbi.

Jednostavno poziv da poseti Srbiju šef države Vatikana još nije zaslužio.

Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs