Prag nije video „sve Zvezde“ – već, samo dve!

0
740

Video je „Zvezdu-sijalicu“ i „Zvezdu-padalicu“! I dok je na sjaj u našim navijačkim očima sve više padao mrak, stadionom je sve jače odzvanjalo „Kosovo je Srbija!“

Još jednom simulacijom stvarnosti zapretili smo sami sebi, da uprkos svoje nadmoći potpišemo novi poraz – ovoga puta, fudbalski!

Crvena Zvezda iznad svog grba ima dve zvezdice. I upravo njih je video Prag na stadionu Sparte, u revanš utakmici trećeg pretkola za „Ligu Evrope“.

Mnogi Zvezdini navijači očekivali su da da će Prag ove avgustovske noći videti „sve zvezde“ i veliku rapsodiju Zvezdinog fudbalskog orkestra, međutim – trenerska palica dirigovala je neku drugu „muziku“, toliko puta već viđenu, slušanu i odavno izgustiranu.

Doduše, na kraju „koncerta“ usledio je aplauz – međutim, više su brideli iskusni navijački živci nego dlanovi istinski zadovoljnih fudbalskih meraklija. Kad sve saberemo, nije ni čudo što smo poslednjih decednija više fudbalski oduzeti, nego što nas ima pribranih. Srpski fudbal, nepokolebivo, gazi svojim utabanim stazama pobeda na rubu poraza!

Prag je ove letnje noći video dva lica Crvene Zvezde – „Zvezdu sijalicu“ i „Zvezdu padalicu“! On je ovog fudbalskog četvrtka imao priliku da vidi ono što Srbi mazohistički gledaju poslednjih decenija, Crvenu Zvezdu na „balu“ pod maskama – jaku a slabu, moćnu a neuverljivu i superiornu do krajnje inferiornosti. Crvena Zvezda, koju je te večeri gledao njen češki domaćin, bila je „Zvezda sijalica“ iz prvog poluvremena – i „Zvezda padalica“, iz drugog. Zaista, ne pamtimo kada smo poslednji put gledali Zvezdu sa dva dobra poluvremena. Jedno joj uvek fali!

…Ako njeni igrači prvo poluvreme odigraju dobro, drugo obavezno zaseru – i obratno! Da li je u pitanju stvar mentaliteta ili izbor taktike, da li se radi o psihološkoj nepripremljenosti ili psihičkom defetizmu, o lošem karakteru igrača ili učestalo pogrešnom izboru trenera – potpuno je svejedno! A sve govori u prilog tome da od svega navedenog ima po nešto!!!

Jesmo – pobedili smo, čak i u gostima!

Jesmo – nadigrali smo protivnika do komične nadigranosti sopstvene igre!

Jesmo – prošli smo dalje, u završnu fazu evropskih pretkola za „Ligu Evrope“, što samo po sebi još uvek nije nikakav uspeh!

Jesmo – potsetili smo se, na momente, kako je nekada izgledala prava Zvezda! Ali svako onaj ko fudbal dublje poznaje, lično se uverio da je ova Zvezda tek bleda kopija Crvene Zvezde iz vremena kojeg pamtimo. A pri tom i ne mislim na vreme dok smo vladali Evropom – već, samo na ono u kojem je Zvezda fajterski umela da odigra oba poluvremena, a ne samo jedno!

Česi su bili pravi fudbalski domaćini, kakvi se samo poželeti mogu!
Hvala Vam, prijatelji!
…Pokazali ste i dokazali da češki narod nije na istoj talasnoj dužini sa svojom vlašću koja je besramno priznala Kosovo kao šiptarsku državu!
Lepo je bilo družiti se s Vama, pod uslovom da ste zaista bili iskreni!
Děkuji, Praha!
…I, hvala Vam na svemu!!!

Jesmo, pobedili smo Spartu u Pragu – iako smo, danima, sami sebe plašili da igramo protiv trulih bogataša i velikih fudbalskih majstora. Na kraju se ispostavilo da ti „truli bogataši“ iz Češke, loše ulažu u biznis kojim se bave – jer su im loše procene! A ni izvikani asovi, oni čija bi mašta trebala biti usmerena ka lopti a ne na bankovni saldo – nisu pokazali baš ništa od fudbalske veštine, ništa što bi bilo ko pamtio za 180 minuta prikazane igre.

Da Vas podsetimo:  Skrivena jednostavnost postojanja: Ružina ulica

…A kada se tome doda i prvo kolo češkog prvenstva, koje je odigrano između dva četvrtka, dolazimo do frapantnih činjenica (ne)pripremljenosti Stramaćonijevih pulena. Sparta je za 270 minuta (plus produžeci u sve tri utakmice) dala samo jedan gol iz penala, a ni jedan iz igre. Od tri odigrane utakmice, uzeli su samo bod od Bohemijansa na svom terenu – a od Zvezde su izgubili s minimalnih 3:0 (u ukupnom skoru)!

Kažem „minimalnih, 3:0“ – jer, Boaći i njegovo društvo obilato su častili svog protivnika propuštenim šansama u obe utakmice. A u praškom revanšu tim fudbalskim poklonima velikodušno se pridružio i trener Milojević, svojom taktikom „glupog opreza“ kod rezultata 3:0 za Zvezdu.

…Da bi uštedeli energiju i izbegli veće fizičke napore, Milojević je svoje pulene vodio daleko težim i rizičnijim putem. I sve ono što su pokušali izbeći da plate na „ćupriji“, skoro su troduplo platili na „mostu“ suludog rizika!

Umesto da se igrao fudbal do zadnje minute, Zvezda ga je u Pragu igrala nešto više od sat vremena – a, onda je na scenu stupio „cirkus balkanskog mentaliteta“!

Ali, pobedili smo u obe utakmice – i svi se sada prave ludi! A pravo stanje stvari je takvo; da smo igrali protiv imalo pripremljenije fudbalske ekipe, bili bi deklasirani u poslednjih dvadesetak minuta. I bili bi eliminisani, uprkos prednosti od tri gola! Jer, „veliki“ Zvezdin trenerski strateg neznalački „zaključava“ utakmicu i to na najgori mogući način – a drugo poluvreme tek što je počelo!

…A da i ne govorim o tome da ne ume proceniti momenat kada treba zameniti igrača. Tako se dogodilo da je Srnić na svoju ruku sam zatražio izmenu. A negde pred kraj i Boaći je seo na zemlju, iako oko njega nije bilo ni jednog protivničkog igrača.

Međutim, fudbalskim budalaštinama ovde nije kraj. Igrači Zvezde u jednom trenutku počinju da se ponašaju neobjašnjivo neinteligentno, kao da igraju protiv strašnog Bajerna – i ničim izazvani počinju da kradu vreme, uprkos tome što kontrolišu utakmicu i dominiraju u posedu lopte. Izuzetno korektna i prijateljski nastrojena češka publika počinje da im zviždi. Nerviramo se i mi koji navijamo za Zvezdu, obuzima nas stid!

„Delije“ iz zemlje Dembelije na svom putu do cilja – policija ich organizovano sprovodi do stadiona Sparte, „Letna“, u Pragu… Zastrašujući je osećaj neprijatnosti i stida dok čovek iz neposredne blizine posmatra ovu scenu horora, taj zloslutni prizor koji prevazilazi svako fudbalsko zadovoljstvo što živi u svakom onom ko istinski voli Crvenu Zvezdu. Odvratna situacija i nepodnošljivi blam – kad si prinuđen da se identifikuješ s ruljom prostaka koja, suštinski, nema baš nikakve veze ni sa„Crvenom Zvezdom“ – niti sa fudbalom!

Na žalost, to se na televizoru ne primećuje – jer masa idiota koji sebe zovu „Delijama“ i koje policija sprovodi kroz Prag kao najokorelije kriminalce, u delirijumu svog prostakluka ništa ne primećuju – i samo verglaju „petnaest reči“ svih devedeset minuta, kao mahniti retardi!

Ubrzo nakon tako nesportskog ponašanja na terenu stižu i zaslužene kazne, golman Borjan i Boaći dobijaju žute kartone zbog fudbalskog bezobrazluka brutalne krađe vremena. Čak ni to nisu naučili – kako „ukrasti vreme“ na suptilan način – ako im je to već i bila namera?! Ali, tome nema ko da ih nauči, kad Zvezdin trener ni sam nije obučen za tako nešto.

Da Vas podsetimo:  Ljudi sa stavom i oni bez njega

…Čak je i za Srnića imao razumevanja, za igrača koji je u dve utakmice dobio dva identična žuta kartona zbog neprimerene proslave datih golova. I s ovakvim antifudbalskim kreaturama mi maštamo o fudbalskoj Evropi!

Ali, ne – to srpski sportski „dnovinari“ ne primećuju. Oni vide samo ono koliko i svinja ispred nosa dok traži žireve po blatu!

Oni u svojim izveštajima s utakmice ni jednom rečju ne pominju bezumnu Milojevićevu odluku da, protiv takvo ranjenog i fudbalski nemoćnog rivala kakva je u ovom trenutku Sparta, njegovi igrači namerno prepuštaju loptu u posed svom protivniku.

I umesto da odlično započeti posao u Beogradu, ovde u Pragu, rutinski privedu kraju jer su u prvom poluvremenu dali još i gol u gostima – veliki Zvezdin „mislilac na klupi“ s dirigentskom palicom svog sapetog jezika donosi odluku da se usred drugog poluvremena prestane igrati fudbal. Mi koji smo s tribine gledali tu noćnu moru svega ovog što se dešavalo pred našim očima, samo smo čekali trenutak kada će svi Zvezdini igrači u jednom momentu da poležu po terenu i zatraže izmenu.

…Neki, očigledno više nisu ni mogli – a bogami, najveći deo igrača kao da je bio unapred isprogramiran da utakmica u kojoj rival mora dati četiri gola nema više nikakvog smisla. Odjednom, Zvezdini igrači kao da su se potajno presvukli u Spartine dresove – počeše da igraju u korist svog protivnika!

I ničim izazvani, iz čista mira, počinju da razigravaju, do tog trenutka, svog bezličnog i slabog rivala, prepuštajući mu svaku loptu u posed. Bez ikakvog razloga počeli su da se vraćaju svom golmanu „u krilo“ i tako zajedno s domaćim igračima zaigraše protiv njega.

Ratni prizori usred miroljubivog Praga! Česi su ovu kolonu budala i nasilnika iz Srbije nazvali „krdom životinja“! Na sreću, bilo je i nas koji joj nismo ripadali – a bili smo Zvezdini navijači, i ništa manji Srbi od te ludačke bulumente i jadnih očajnika! O, Gospode Bože, pa kakva nam je to sudbina kad i ovde moramo da se delimo – i kad nismo na istoj strani, čak i onda kad za isti klub navijamo?! …Zaista, zastrašujuća hipoteka nasleđa i nepodnošljiva kob!!!

No, niko od tih zaludnih i neukih sportskih „dnovinara“ nikako da se zahvali našem golmanu, Borjanu, što je spasio Zvezdu od potpune bruke i njene konačne eliminacije u samo dvadesetak minuta kukavičke igre i manijakalne trenerske zamisli da je utakmica već gotova pola sata pre kraja.

U nepunih pet minuta Spartini igrači pogodili su dvaput stativu, a Zvezdin golman do kraja utakmice imao još nekoliko bravuroznih odbrana – taman toliko da nas spasi od ispadanja „bez ikakvog razloga“, a kao rezultat neviđene trenerske gluposti!

Ne, ne vole srpski dnovinari preterano da se mešaju u svoj posao kojeg ionako ne znaju da rade! Njima teško pada da misle, oni vole samo da putuju svetom i podilaze tuđem ukusu.

…Ali, zato isti ti „dnovinari“ itekako umeju da Zvezdinim igračima čine medveđu uslugu uoči i posle svakog novog žrebanja u Nionu. Oni maestralno pišu o tuđem novcu i velikim, potencijalnim, rivalima od kojih treba da nam se svima tresu gaće zbog njihove teoretske nadmoći. Oni su majstori drame bez pokrića i propale zanatlije svog novinarskog posla od kojeg, istinski, poseduju jedino svoju sumnjivu novinarsku diplomu.

I do savršenstva su kompatibilni, po svojoj zanatskoj stručnosti, sa fudbalskim trenerima u Srbiji – a, koji se takođe svim silama upiru da se što manje mešaju u svoj posao kojeg ne znaju!

Da Vas podsetimo:  Da li je danas iko veran

Zaista je zastrašujuća kazna pripadati jednom takvom devijantnom mentalitetu!

A šta tek reći o, takozvanim, navijačima Crvene Zvezde – o, tobožnjim, „Delijama“?! Niti su to Zvezdini navijači, a još manje ikakve „Delije“!

To su obični artefekati jednog dela mentalno obolele srpske mladosti, degenerisana generacija izgubljenih duša i ljudi bez nade!

Česi su ih ovde nazvali „krdom životinja“! A mi koji smo stigli u Prag da bi podržali svoj voljeni klub, svoju Crvenu Zvezdu, čak iz Frankfurta, Berlina, Bele Crkve i ko zna kojih sve mesta širom Evrope – nepravedno smo osuđeni na ničim izazvanu sramotu!

Nesretni, mladi ljudi koji sebe zovu navijačima Crvene Zvezde, pa još i „Delijama, naterani su od češke policije da legnu na beton s lisicama na rukama, i s rukama na leđima! To je poniženje do bola za svakog pravog „Deliju“! Zato, iskreno verujem da ovi nevoljnici, ta zabludela i poražena mladost nema u sebi ni „D“ od pravog „Delije“! …Da nije tragično, bilo bi posprdno! Јer, prave „Delije“ ne gmižu po putu ko crvi. Prave „Delije“ su sila, a ne puze pred njom! Prave „Delije“ služe vojsku i brane svoju zemlju, a ne ponižavaju Srbiju na svakom svom jadnom i ubogom koraku! Prave „Delije“ su oni navijači zbog kojih Zvezda ne plaća kaznu UEFA-i, i oni koji na neki način žrtvuju sebe da bi pomogli svom voljenom klubu! Prave „Delije“ žive od Zvezdinog uspeha, a ne od Zvezdine nesreće i nanete joj sramote! Ali, nevaspitani ljudi i imbecilna derišta, lopovi i gulikože, to nikada neće shvatiti!!!

Nesretni, mladi ljudi koji sebe zovu navijačima Crvene Zvezde, pa još i „Delijama, naterani su od češke policije da legnu na beton s lisicama na rukama, i s rukama na leđima!
To je poniženje do bola za svakog pravog „Deliju“! Zato, iskreno verujem da ovi nevoljnici, ta zabludela i poražena mladost nema u sebi ni „D“ od pravog „Delije“!
…Da nije tragično, bilo bi posprdno! Јer, prave „Delije“ ne gmižu po putu ko crvi. Prave „Delije“ su sila, a ne puze pred njom!
Prave „Delije“ služe vojsku i brane svoju zemlju, a ne ponižavaju Srbiju na svakom svom jadnom i ubogom koraku!
Prave „Delije“ su oni navijači zbog kojih Zvezda ne plaća kaznu UEFA-i, i oni koji na neki način žrtvuju sebe da bi pomogli svom voljenom klubu!
Prave „Delije“ žive od Zvezdinog uspeha, a ne od Zvezdine nesreće i nanete joj sramote!
Ali, nevaspitani ljudi i imbecilna derišta, lopovi i gulikože, to nikada neće shvatiti!!!

Zar je, zaista, moguće da politička nomenklatura u Srbiji nije u stanju da se obračuna s tom delikventskom populacijom koja nas bruka i sramoti gde god se pojavi?!

Kako je moguće da, kako Česi kažu, obično „krdo ljudskih životinja“ maltretira čitavu državu i čitav jedan narod?!

Zašto smo taoci najgorih među somom i zbog čega srpski režim pontijepilatovski pere ruke od svoje namerne nemoći da reši ovaj, srpski, autodestruktivni zločin?!!

Ne, mi koji smo se po osam, deset, petnaest i više sati cimali autobusima samo u jednom pravcu, da bi pomogli svom klubu za kojeg navijamo od rođenja – mi ne pristajemo da budemo saučesnici u sramoti koja nam se nepravedno nanosi!

Mi, koji smo za ovu utakmicu platili triput veću cenu karte, jer upravu Zrvene Zvezde baš briga za nas – ne pristajemo na to da delimo tuđu bruku i budemo žrtvovani od varvarizovanih idiota!

Mi, koji uzalud vrtimo brojeve telefona iz raznih gradova Evrope ne bi li nam se neko iz „Crvene Zvezde“ smilovao da podigne slušalicu i bar ljudski objasni da za nas nema karata – jer pravno ne postojimo ni za Zvezdu, niti za srpsku državu – mi se javno ograđujemo od svakog vandalizma tzv. beogradskih „Delija“ koji su miljenici onih kojima upravo i nanose najveću štetu!

…Čak su i jednu baklju na tribinama uspeli da zapale, iako je to u ovom trenutku ubistveno za Zvezdinu kasu i egzistenciju!

Piše: Tomislav Crnojević

Piše: Томislаv Crnојеvić

Toliko o tome ko je čiji i ko kome pripada?!!

Uprkos svemu – Zvezda je „život“!

…Sve drugo su – još veća sranja!!!

 Prag; 4. avgust. 2017. na Blagu Mariju

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime