Pranjanska razglednica – SOKAK

0
342

Dodje ovih dana u zavičaj jedan naš zemljak na „privremenom radu“ u Beogradu, pa, uz kafu i rakijicu poče razgovor. „Nema naroda, ja ovo ne razumem. Evo, u mom sokaku nema više nikoga. Pa, gde je taj narod? Nema ko da iskrči vrzine, putevi nam propali, škole nam se zatvaraju… Ja ne znam šta ovaj narod misli?“.

Umesto odgovora, ponudjen mu je „šulić“ rakije na zdravljanje, a odgovori su prećutani. U stvari, zemljače, narod je tamo gde si i ti otišao. Tamo gde ne moraš da prestavljaš cevi kad nestane vode, gde ne moraš da čistiš sneg zimi, gde nema vrzina, a škola ima mnogo. Tamo gde se ne drhti svake godine da li će se za asfalt dobiti dva ili tri dinara na jedan dat, tamo gde nikoga ne zanima ni da li je pao grad, ni da li je suša, ni da li je kiše mnogo.

Tamo, gde se svi dive ovom našem „miru i tišini“, a niko se ne pita kako i sa kime naša deca provode raspuste. Da li se sa babama igraju „Žari- pali“ ili idu na klizalište? Hoće li da igraju „kupe“ i da skidaju gnezda sa drveća, ili će da „bleje“ po nekakvim tržnim centrima?

Ovaj narod, pogotovu ovaj ovde misli svašta, i pogotovu misli svašta o svakome, ali, još uvek ima jako „trpilo“ i neće baš sve ni da kaže. A, imao bi, itekako, šta da kaže. Mogao bi da kaže da postoji izvesni bezobrazluk dojučerašnjih seljana koji žele da se naša deca radjaju u kaljuzi, dok njihova gaze popločanu ulicu u Beogradu, a sve zarad toga da bi, ukoliko se njihovoj deci nekad bude dolazilo u zavičaj svojih predaka, imao ko da im iskrči vrzinu, naloži vatru u kući pred dolazak, pa i da im se spremi nešto od domaće kuhinje za pojesti.

Da Vas podsetimo:  Traktorom obišli ceo svet

Takodje, uvreženo je gradsko mišljenje da je u gradu, „zbog skučenog stambenog prostora“ dovoljno i jedno dete u porodici, a da u selu, „zbog širine i velikog prostora“ treba radjati što više dece. U prevodu…  Bilo kako bilo, tokom godišnjih odmora, kao i tokom raznoraznih praznika, osudjeni smo da slušamo svakorazne tirade onih koji su uspešniji, ali i onih koji su bezobrazniji od nas, pa nas uče „kako je to živeti u Beogradu“, pošto je „Infostan“, kakvi su problemi sa parkingom… Ima jedna lepa pesma koja kaže- „Selo zove, oj“.

Goran Trifunović
Izvor: gminfo.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime