Pravda za Marovića

1
448

Kako se i zašto u Srbiji baškari montenegrinskidon Sveto

  • Svetozar Marović i njegov sin Miloš (a i još neki članovi klana Marović) su posle hapšenja i istrage krajem 2015. i početkom 2016. godine priznali pred tužiocem i istražnim organima da su godinama činili teška krivična dela i pljačke teške desetine miliona evra
  • Svetozar Marović je s tužilaštvom potpisao dva sporazuma o priznanju krivice koji ga obavezuju na ukupnu kaznu zatvora od 50 meseci, da državi plati odštetu od 1,1 milion evra, uz dodatnu obavezu od 100.000 evra u humanitarne svrhe.
  • Potom je, umesto da ode u zatvor i plati kazne, pobegao u Srbiju i u Beogradu se nalazi na slobodi već već skoro tri godine
  • Državni organi Srbije ne hapse Marovića po regularnoj poternici Interpola, a ne postupaju ni po zahtevu za izručenje pravosudnim organima Crne Gore
  • Advokati Sveta Marovića tvrde da je u depresiji, da se leči…
  • Po svemu sudeći neko iz samog vrha srpske vlasti i države štiti ovog odbeglog kriminalca
  • Kao predsednik države Srbije i Crne Gore Svetozar Marović je učinio sve da se država Srba i Crnogoraca uništi, rasturi i da nestane

Srbija je nedavno primila  zahtev Crne Gore za izručenje Svetozara Marovića, montenegrinskogpolitičara, bivšeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore (od 2003. do 2006). Inače, za njim je odavno (2017) raspisana poternica Interpola, jer je pobegao iz Crne Gore, a prethodno priznao krivicu za kriminalne radnje  u kojima je bio „šef organizovane kriminalne mafijaške grupe“.

Ovaj 64-godišnji političar, rodom iz krševitog sela Krimovice, u donjem Grblju u Boki Kotorskoj, ostao je upamćen po jedinstvenom fenomenu, jer je sa pomenute funkcije predsednika Srbije i Crne Gore radio sve što je mogao na rasturanju sopstvene države. Kao odani kadar dugogodišnjeg crnogorskog vlastodršca i diktatora Mila Đukanovića sprovodio je politiku uništenja zajedničke države Srba i  Crnogoraca… I u toj razgradnji  je uspeo, a nagrađen je potom višegodišnjim boravkom na najvišim državnim i partijskim funkcijama u Crnoj Gori. I mogućnošću da otima i pljačka državnu imovinu i imovinu građana, što je maksimalno koristio.

Nadmašio je postupke sicilijanske Koza nostre

U toku boravka na visokim funkcijama on nije brinuo o opštem dobru i javnom interesu, o državnim i nacionalnim interesima Crne Gore, već je brinuo poslednje dve decenije o sopstevnom, ličnom interesu i bogaćenju, nelegalnom zgrtanju miliona evra štetujući državu, opšinu i građane.

Od siromaška iz oskudnog područja Grblja, postao je, posle nekoliko godina, toliki bogataš da je stigao do titule najbogatijeg Grbljanina ne samo u Budvi (gde je živeo sa familijom), nego i u celom svetu.

Kupuje Marović poslednje dve decenije, kao na filmskoj traci, vile i kuće po Budvi, kupuje imanja i placeve. Zida, prodaje, preprodaje, a obični pristojni građani Budve, Grblja i Boke Kotorske pitaju se u čudu odakle toliki novac javnom funkcioneru Svetozaru Svetu Maroviću.

Nezajažljiva želja za otimanjem tuđe imovine naterala je Marovića da u svoje nelegalne i kriminalne poslove uvede sve muške članove svoje porodice, čak i širu familiju: sina Miloša, brata Dragana (nadimak Maki)funkcionera opštine Budva, strica Mitra Marovića… I to mu nije bilo dovoljno pa je, kršeći jedno od najsvetijih pravila mafije sa Sicilije da u svoje nečasne „rabote i poslove“ ne uvlače  ženski deo porodice – uveo i  suprugu Đorđinu, ćerku Milenu, sestru od strica Nadu Marović, pa i suprugu sina Miloša – Tamaru

Tako je Marović postao – don, sa tim novim specifičnim „ženskim“ obeležjem kojim je nadmašio i prevazišao velike italijanske mafijaške bosove.

Malo je takvih slučajeva u istoriji mafije (i oni su iz novijeg doba), zato što je jedna od glavnih ideja mafije oduvek bila da se sačuva porodica, da jača familija, uvećava se njen broj na račun materijalnog izobilja koje nastaje od nelegalnih poslova.

Ali, Marović na to pravilo mafije nije se obazirao, ili ga nije interesovalo, pa je alavo i slepo jurio milione i isto kako je rasturao državu Srbije i Crne Gore, tako je kriminalizovao i sopstvenu familiju i porodicu. Stvarao je preko noći od članova familije milionere sa računima u stranim bankama, bogatstvo se uvećavalo neverovatnom brzinom. A onda je, kad se u posedu Marovića našla i luksuzna jahta „Kenco“ (potom „Sara“), došlo do ubedljivih optužbi za teška kriminalna dela i brzog hapšenja samog don Sveta Marovića,  a potom i svih članova njegove porodice i šire familije. U zatvor su stizali sin i ćerka, žena i brat i stric i sestra od strica…

Marovićevo priznanje kriminalnih radnji i „bekstvo“ u Srbiju

Dugo bi trajalo nabrajanje svih nečasnih i kriminalnih rabota Marovića i njegove porodične svite, a o tome su mediji detaljno izveštavali proteklih nekoliko godina. Uglavnom su Marović i njegov sin Miloš (i još neki članovi klana Marović) posle hapšenja i istrage krajem 2015. i početkom 2016. godine priznali pred tužiocem i istražnim organima da su godinama činili teška krivična dela za koje su ih državni organi optuživali. Potom su se „nagodili“ da deo ukradenog novca vrate državi, a da za priznatu i nespornu krivicu simbolično odrobijaju, budu lišeni slobode na kraći rok imajući u vidu težinu krivičnih dela koje su počinili.


Presuda

Nakon što je potpisao sporazum o priznanju krivice sa Specijalnim državnim tužilaštvom (SDT) u kojem je priznao da je bio šef organizovane kriminalne grupe koja je nanijela višemilionsku štetu budvanskoj opštini, Marović je osuđen na tri godine i devet meseci zatvora, kao i novčanu kaznu od oko 1,1 milion evra.


I tada su iskoristili momenat izlaska na slobodu iz zatvora i oba su pobegli u Srbiju, u Beograd, kao da su u ovoj našoj otadžbini imali, stekli neke zasluge i kredite, kao da su oni Srbiju zadužili pa da su mogli očekivati da ih država Srbija i njene vlasti štite, kao jataci.

Po dolasku nastavili su lagodno da žive, naravno u materijalnom izobilju i u mnoštvu imovine i stanova kojom raspolažu u Srbiji i Beogradu…Kretali su se slobodno, dobro raspoloženi, opušteni. A zvanično su na pomen da izbegavaju ruku pravde davali, preko advokata, izjave da su bolesni, da su psihički nestabilni, da se leče, da su u depresiji, u bolnici na lečenju, psihijatrijskim posmatranjima…

Mediji pod kontrolom vlasti uglavnom su ćutali i ćute i danje o ovom skandalu, kao i nadležni državni organi čak i kad je raspisana poternica Interpola za izbeglim Marovićem. Nije postupano nikada po tom zahtevu na traženje Crne Gore!

O tome smo pisali  na ovom blogu u tekstu“Da politika ne prevlada nad vladavinom prava“, septembra 2018.(1)

Srbiji kao da nije stigao zahtev za izručenje Marovića

Čak i kad je stigao zahtev Crne Gore za izručenje u vlasti Srbije je vladao i vlada muk. Da li su velike pare i potkupljivanje uticali da se ništa ne preduzima da Marovića stigne ruka pravde i da se afera Marović skloni od očiju javnosti i iz medija?

Sasvim šturo, Ministarstvo pravde Srbije jedva je priznalo „da je primilo zahtev Crne Gore za izručenje nekadašnjeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, kao i zahtev da njegov sin Miloš Marović kaznu (na koju je osuđen u Kotoru) izdržava u Srbiji, rečeno je tom Ministarstvu.

U toj vesti se još navodi odgovor srpskog ministarstva:

„Ministarstvo pravde Republike Srbije će dobijene zahteve zajedno sa propratnom dokumentacijom proslediti nadležnom sudu na dalje postupanje. Crna Gora je 2017. godine raspisala poternicu za nekadašnjim visokim funkcionerom crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista Svetozarom Marovićem i njegovim sinom Milošem, zbog izdržavanja zatvorske kazne na koju su osuđeni nakon malverzacija u Budvi kojim je naneta višemilionska šteta lokalnom budžetu.

Svetozar Marović je s tužilaštvom potpisao dva sporazuma o priznanju krivice koji ga obavezuju na ukupnu kaznu zatvora od 50 meseci, da državi plati odštetu od 1,1 milion evra, uz dodatnu obavezu uplate 100.000 evra u humanitarne svrhe.

Marović se nalazi u Srbiji, gde se, kako su saopštili njegovi branioci, leči od depresije. (2)

Da se Marović kaje zbog učinjenih nedela možda bi neko i mogao da poveruje u izjave advokata da se leči od depresije.  Da je Marović vratio državi i društvu otete milione i pokradenu imovinu moglo bi se verovati da je kod njega proradila savest, da oseća grižu savesti i da mu je stoga teško u duši.

Ali don Sveto nije svestan svojih loših postupaka. Po informacijama koje imamo niti je u bolnici, niti ima psihičke poremećaje i depresiju, niti misli da učini sebi nešto loše, da digne ruku na sebe!

Naprotiv, on živi vrlo lagodno i opušteno, raspoložen je i preduzima sve da bi izbegao ruku pravde, da ode na izdržavanje kazne za počinjena krivična dela. Poznati beogradski advokat Božo Prelević ocenjuje „da Marović čini sve da njegov slučaj zastari i da tako izbegne kaznu koju zaslužuje“.

Ko u Srbiji štiti partijskog „ideologa“

Jasno je da neko vrlo moćan iz samog vrha vlasti u Srbiji štiti ovog kriminalizovanog i kompromitovanog montenegrina da izbegne ruci pravde i ode iza rešetaka. Koje interese imaju srpski vlastodršci da štite Marovića je pitanje na koji nema odgovora. Ne bi trebalo da ima ikakve logike, ni ljudske, ni pravne, ni političke da se štiti priznati kriminalac, uz to čovek koji je razgrađivao zajedničku državu Srba i Crnogoraca.

Ali da su u pitanju vrlo moćni političari na visokim funkcijama u Srbiji koji ga štite –to je nesporno, jer niko drugi ne bi mogao da ovoliko dugo koči i zaustavi proces hapšenja i izručenja Marovića  državnim organima u Crnoj Gori.


Loše zdravstveno stanje Marovića

Marovićev advokat Zdravko Begović je u više navrata potvrdio da se njegov klijent nalazi u Beogradu, te da su njegovo loše zdravstveno stanje i liječenje razlog nedolaska u Crnu Goru gđe treba da služi zatvorsku kaznu.


Inače, Maroviću je najviše godilo kad bi ga ranije nazivali ideologom partije (DPS)  na vlasti, a pokazalo se da je i tu bio tanak, ali vešt u spinovanju  i marketingu, predstavljao se kao „mislilac“. E, taj mislilac brinuo je samo o milionima evra koje je beskrupulozno, kako bi rekli u tim krajevima „pečobrazno“ (peča od obraza) – bezobzirno otimao gde god je mogao.

On svakako jeste postao najbogatiji od svih Marovića u istoriji koji su rođeni na poluostrvu Luštica, ali može da nosi i epitet najvećeg mafijaša (bos nad bosovima – Don), tako da se bratstvo Marovića verovatno stidi ovog svog izdanka.

Da stid i sramota ne prevladaju neophodno je da bude zadovoljena

društvena pravda i da Marović stigne iza rešetaka gde mu je i

mesto zbog kriminala koji je počinio. Ali, za istinsku Crnu Goru

i postojanje vladavine pravde i pravičnosti to bi bio tek

početak. Svi oni koji omogućavaju Maroviću da izbegne pravdu

dostojni su robije. Svi oni zajedno, ne samo da treba da robijaju

dugogodišnje robije, nego im imovina mora biti nacinalizovana

do namirivanja poslednjeg evra koji su pokrali i Marovići i

nebrojani marovići i po Srbiji i po Crnoj Gori.

Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs


Napomene:

1 .https://izmedjusnaijave.rs/

  1. https://www.danas.rs/

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime