Od vremena kada je čovečanstvo počelo da obeležava kraj jedne i početak nove kalendarske godine uobičajeno je da jedni drugima poželimo, da nam nova godina bude bolja, uspešnija i berićetnija od one od koje se opraštamo. Tako je to vazda u belome svetu tako bi trebalo da bude i u našem Srbistanu.
Ali da li je baš tako?
Od vremena kada se u ratnom vihoru kao kula od karata urušila blagopočivša Jugoslavija, a narodi i narodnosti za koje se verovalo da ih povezuje “neraskidivo” bratstvo i jedinstvo se razišli na sve četeri strane u Srbistanu je postalo uobičajeno da jedni drugima na razmeđu dve godine poželimo da nam i u nastupajućoj godini bude kao i u prethodnoj. Naizgled apsurdna, ali krajnje racionalna želja, budući da nas iskustvo uči da je na ovim našim srbistanskim prostorima od vremena Miloševićevog događanja naroda većini Srbistanaca svaka nova godina gora od one prethodne ali mnogo bolja od one naredne. Tako je bilo i onih devedesetih. Tako je to i danas, nepune dve decenije kasnije, u vreme sreće i berićeta koji su Srbistancima, ničim izazvanim, doneli gospodar Vučić i njegova s koca i konopca skupljena naprednjačka družina što su angažovali sve svoje “potencijale” kako bi Srbistancima, jednog lepog dana ili koji dan kasnije, bilo bolje.
Dok se na jednoj strani većini Srbistanaca, evo već šest naprednih godina, život sveo na dan i komad a tri pristojna obroka doživljavaju kao luksuz, na drugoj gospodar Vučić i njegova družina se razbacuju milionima, naravno ne svojim, evropskih novčanica. Dok radikalno-napredna vlast i njihovi koalicionio saučesnici ukidaju novčanu naknadu za decu sa invaliditetom, s koca i konopca skupljena napredna ekipa se širom Srbistana utrkuje ko će više uzetih iz džepova tih istih nesretnika ulupati u sumanute projekte poput svirajućih fontana, rimskih trgova, jarbola, nacionalnih stadiona… Dok se dve i kusur hiljade nevoljnika od pet sati ujutru tiska u redu ne bi li im jagodinski obor knez udelio dve ili tri crvene, napredno-radikalnoj bulumenti ne predstavlja nikakv problem da ove godine nekoliko desetine hiljada evra više nego prošle godine, ne trepnuvši, spiska na novogodišnju rasvetu, skalamerije koje samo oni doživljavaju kao jelke i novogodišnje koncerte eminentnih “umetnica” i “umetnika”.
Sad vam je valjda jasno zašto u ove pretpraznične dane možemo samo da vam želimo da vam nova napredna godina bude barem poput prethodne.
Ali ne očajavajte budite sigurni da ćete se, ako ovako ostane, one tamo 2020. sa setom sećati kako ste lepo živeli ove upravo odlazeće 2018. godine!
Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net
Zlatan je Srbistan, Arsenijeviću, Čačak je takav kakav je, kome se ne sviđa može da ide u Berou, Aljaska. Niste vi živeli u Banatu, ne znate šta je 18. vek.