Preambula sama pala – ostala nam za venčanje Ana

2
1503

Ana Brnabić ima čime da se ponosi. Uspela je, kao još relativno mlada osoba, da se ugura u fotelju predsednika Vlade Srbije. Zapravo, uspeli su da je uguraju oni koji su iza nje zalegli. Iako nema gotovo nikakvog političkog iskustva, Ana se nekako snašla – imitira predsednika Srbije!  Jeste da je takvo ponašanje pomalo  iščašeno, ali iščašenost u Srbiji, očigledno, predstavlja prednost. Ili, što bi rekli: narod voli iščašenost. Svi građani Srbije kao da su se ugurali u neku vrstu virtuelne farme, pa im Ana odgovara, onako muško-kaputna, u pantolonama ili farmerkama. Tako im, valjda, deluje kao pravi srpski domaćin. Gotovo kao (ne)verni Toma, onaj koji se raspeo od Kineskog zida do žutih (ljudi, a ne mrava) na Moravi.

Ani se sve mili. Ima ona „doskočica“, Ana voli Milovana (da je Anja volela bi i Milovanja). Sve milo da milije ne može biti. Ipak ova naša (mada neki  tvrde da nije naša) više voli Milicu nego Milovana. Ljubav je ljubav, pa čak i onda kad nije fertilna. Kažu, Bog je tu da kaže poslednju reč. Ana još nije uspela da se venča, kako priliči domaćinu, uz svatove i „pevaljku“.  Ona je primer borbenosti, jer ne odustaje od svog glavnog cilja – jednopolnog, pardon, istopolnog (braka). A kad u tome uspe (a uspeće, u to ne treba sumnjati), tada će sa svojom životnom saputnicom, pretpostavljamo, krenuti da zida crkvu (pokajnicu), zadužbinu unutar srpske vlade. Bar onakvu kakvu je Toma (s Dragicom) sazidao u svom selu. Možda Ana i samog patrijarha ubedi da se preseli kod nje, zajedno sa Patrijaršijom. Biće za metar dva bliže KiM-u, srpskoj svetoj zemlji.

Da Vas podsetimo:  Perjanice čika Soroša opet dižu iz naftalina problem „srpskog silovanja“

A nije isključeno da se na kraju Ana i zamonaši (s Milicom, „cuzamen“), kao pravi, originalni, nepatvoreni primerak Nemanjića. Naravno, sve to, ukoliko se, onako u prolazu od Trilateralnog mosta s jugoistoka do Hrama Svetog Save, ne spotakne preko otoka (nije onog golog) i tamo krkne o ledinu, ne dao bog – o kamenjar! I ovde kamenja koliko hoćeš, ali kamenovanja neće biti – ovo je još uvek Srbija, a ne islamski kalifat.

Da bi postigla svoj sveti cilj i ušla u svetost bračnih voda Ana je spremna i Ustav Srbije da menja. U sadašnjem Ustavu žene i muškarci nisu ravnopravni. To jeste, i dalje su žene ženski  rod, a muškarci su samo muški. Kakva je to diskriminacija, užas!  Tako, ideja za razmišljanje, odnosno, borba za svet ravnopravnih ljudskih bića: uvesti samo suknje kao obavezni  kod oblačenja ili samo pantolone – oboje ne može nikako. Što bi neko morao da zna kakav organ se nalazi iza ili unutar šlica! Dovoljno je da to zna (mada ne mora ni on ili ona) ona/j koja/i pantolone nosi.

Zapravo, nije isključeno da se donese nov Ustav (i zakon pride) koji će ozakoniti brak sa samim sobom. Tada bi čovek, valjda, bio „naj-jednakiji“. Posle takvog solipsističkog venčanja, brak se nikako ne bi mogao raskinuti, pa bi čovek morao da trpi sebe čak i onda kada mu se to nimalo ne dopada. Deca se nikako ne bi mogla oduzimati, jer ih (na sreću dece) ne bi bilo. Takav izmenjeni Ustav bi bio jednokratan i važio bi „do poslednjeg Mohikanca“, a onda bi se pravio novi – savršen, a nepotreban!

S Anom Brnabić sudstvo bi moglo da bude neizvesno nezavisno ili nezavisno u neizvestnosti. Zapravo, po sadašnjem Ustavu, sudstvo je (vidi čuda!) nezavisno, a Ana bi da to ne bude potpuno nezavisno, jer toga, veli ona mudro, nigde u svetu nema. Član 142. u stavu 2. važećeg Ustava Srbije, doslovno glasi: „Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.“

Da Vas podsetimo:  Ne okreći se, sine...

I šta sad da radimo? EU od nas traži da nam sudstvo bude nezavisno, a ono je i sada nezavisno da nezavisnije ne može biti. Po logici Ane Nemanjić (pardon, Brnabić), sada bi valjalo napraviti zavisno sudstvo, po mogućnosti u skladu s voljom njenog „jugoistočnog mosta“, preko kojeg se prelazi samo u vreme duge. Samo da ona ozvaniči svoj matrimonij, odnosno, patrimonij. Ili da napravi kokubinat nezavisnih zavisnika od ljubavi prema svom rodu, muškom ili ženskom. Odnosno, muško-muškom ili žensko-ženskom.

A posle, kad nam sudstvo bude po Ustavu zavisno od LGBT i sličnih naprednih formacija, lako ćemo sesti za okrugli sto, svejedno da li u muškim kaputima na ženskim haljinama ili muškim patolonama i ženskim blejzerima, može i burkama… Čisto da se ne zna ko je ko, ni ko je gde. Da onaj „check and balance“ Ane iz roda Nemanjinog dođe do punog izraza, da ravnopravnost dosegne vrhunac – onaj izbalansiran do neprepoznavanja. I tek kada se sve tako ustavno uredi da bude u potpunom neredu, imaćemo priliku da sve to postavimo na svoje mesto – i ustrojimo ono isto nezavisno sudstvo koje smo imali. Ali s jednom razlikom – ovaj se rodio iz krajnjeg nereda ili, ako hoćete, iz – apsolutnog haosa. Tada će nam sudstvo biti uređeno kao vaseljena – iz haosa kosmos se porađa!

Ako ima još nekoga da ne razume suštinu promena koje od nas zahteva EU, tada tome ni bog više ne može pomoći. Takav mora da je onaj sumnjičavi Srbin, koji smatra da nam se Ustav menja samo da bi se iz njega izbacila preambula. Takav nikako da vidi da preambulu niko ne pominje – ni EU, ni SAD, pa ni potomkinja negdašnjeg slavnog srpskog carstva. Ako na kraju preambula i ispadne iz Ustava, to se neće desiti zato što je to neko namerno hteo, pogotovo ne srpski premijer – Kosovo i Metohija je njena dedovina, zar ne? Uh, ne – nije dedovina, već babovina? Ili mamovina – da budemo do kraja ravnopravni! Možda se to „ispadanje“ KiM-a desi nenamerno, kao kada se rukavom  kaputa zakači čaša na stolu. Niko to, je li, nije hteo – desilo se! Čaša je pala, prosula se i pride se razbila tako da ju je nemoguće sastaviti.

Da Vas podsetimo:  Zar je Srbija Američka kolonija?!

D. Gosteljski

2 KOMENTARA

  1. RELATIVNO LETIMO VISOKO, A STVARNO SMO POTONULI?

    Postoje više kriterijuma za ocenu ekonomskog napredka jedne zemlje. Kao parametar za praćenje ekonomske snage jedne zemlje služi BDP. BDP u Belgiji u 2017. godini bio je 47.000 $/stanovniku i porast je 1,7%, u Luksemburgu, koji ima 600.000 stanovnika, imao BDP u 2017. 110.000 $/stanovniku i porast je 3,4%. Srbija imala je porast BDP za 1,9% i iznosi 6.234,40 $/stanovniku. Po relativnom pokazatelju Srbija po porastu BDP u drugom kvartalu 2018. godini od 4,8% deli drugo mesto iza Poljske. Ako se uporedi, da bi stigli Belgiju po BDP nama treba porast od 7,54 puta ili 754%. BDP u Srbiji, a sa porastom od 4,8% u apsolutnom iznosu je 6.534 $/stanovniku (broj stanovnika 7.020.858). Po procentualnom porastu BDP, Srbija je u vrhu Evrope (na kraju godine se očekuje peto mesto, sa 28. mesta u 2017.), a po apsolutnoj vrednosti, ono što stvarno je na raspolaganju, je na dnu Evrope, a prosečna neto plata u junu 2018. godine je 49 226 дин, 417 евра i prosečna penzija 24.980 dinara, 211 evra, i samo smo ispred Albanije (378 evra) i Makedonije (376 evra), dok više od nas zarađuju u BiH (440 evra), Crnoj Gori (512 evra), Hrvatskoj (832 evra), Sloveniji (1.077), Mađarskoj (703), Rumuniji (535) i Bugarskoj (457 evra).Situacija je još pesimističnija, ako se uporedimosa ekonomski najmoćnijim zemljama Evropske unije. Podaci pokazuju da je u Velikoj Britaniji neto plata 1.990 evra, Francuskoj 2.157, Nemačkoj 3.771, Italiji 1.758, Austriji 2.324, Danskoj 3.270 evra. O povećanju penzije, kao papagaji, političari se utrkuju već devet meseci, a o otimačini penzije i vraćanje otetog ni reči. Niko nije zabranio da se narod zamajava nelogičnostima. Da nije zlatno doba stiglo u Srbiju, pokazuje beda, gladi i jadi, standard najniži je u Evropi, na nivou podsaharske Afrike. Znači da je stiglo, ne zlatno doba, već rđavo.

  2. Kako ljudima poput Ane, Vucka i mnogih u Srbiji i svetu objasniti da je Bog stvorio Adama i Evu i zapovedio da se oboze i umnoze.
    Kako takvima koje je djavo najpre ubedio da on ne postoji pa se onda sjedinio sa njima i deluje kroz njih objasniti da je Bog stvorio tatu i mamu da se deca radjaju kad se tata i mama sjedine , da nije normalno da roditelji budu; roditelj 1 i roditelj 2 da dete bude ono.
    Svet je nakaradan a covek postao zombi i mi retki koji se jos postimo i molimo koji slavimo slavu bivamo proglasavani primitivnima i glupima jer se Boze moj odupiremo sili zla.

    Srecna slava svima koji slave rodjenje Presvete Bogorodice,malu Gospojinu!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime