Ovih dana Haški tribunal je ponovo aktuelizovao pitanje suđenja Vojislavu Šešelju, a listi za izručenje Hagu je dodao još nekoliko radikala. Ovih dana takođe se raspisuju parlamentarni izbori u Srbiji.
Vojislav Šešelj je pre godinu i nešto dana, po njegovim rečima, praktično izbačen iz zatvora u Ševeningenu. A upravo u tom periodu Aleksandar Vučić je počeo otvoreno da govori o mogućnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Očekivanja onih koji su najurili Šešelja u Srbiju, po svoj prilici su bila da će Šešeljev dolazak oslabiti Srpsku naprednu stranku i Vučića. Međutim, kao po običaju, Zapadnjaci su prevideli srpski mentalitet. Šešelj, iako ogorčen zbog stanja u njegovoj stranci, po otcepljenju većeg dela i nastanka od njega SNS-a, ipak je, pre svega, antiglobalista i srpski nacionalista, te kao takav, odbio je ulogu namenjenu mu od Zapada da ruši Vučića, i po cenu kritike srpskih desničara, a verovatno i svojih radikala. Možemo samo pretpostaviti kakva su tumbanja bila u SRS-u kada su verni, ali i ogorčeni radikali dočekali svog lidera, a on nije započeo oštru i agresivnu kampanju koja bi imala za cilj slabljenje Aleksandra Vučića, po mogućstvu i njegovo rušenje.
Da li je u pitanju srpski inat ili, pre će biti, Šešeljeva proračunatost, da u ovom momentu rušiti Vučića njemu ne donosi Bog zna kakvu korist, niti Srbiji i Srbima u regionu čini ikakvu korist. A šteta je, s druge strane, očigledna. Iako su za Šešelja sadašnji naprednjaci konvertiti i kao takvi, od njega neskriveno prezreni, ipak je svest o širem nacionalnom i državnom interesu preovladala. On ne želi da ruši vlast, jer to žele stranci, bez obzira koliko intimno želeo da na mestu premijera i predsednika ne budu Vučić i Nikolić.
Najverovatnije je da nekog ličnog susreta između Vučića i Šešelja nije bilo, mada je moguće da je pao neki posredan dogovor između njih dvojice. Jasno je bilo Šešelju i Vučiću šta ovaj potez zapadnjaka znači. Tako je Šešelj od starta zauzeo za Zapad neočekivan stav u odnosu na SNS i njegove lidere. Kritikovao je manje-više ono što bi verovatno i sam Vučić kritikovao. Vučića direktno nije napadao. Gotovo sva Šešeljeva kritika se usmerila na Tomislava Nikolića, koji od kako je predsednik, koji se odrekao kontrole nad SNS, ne vuče konce ni u vladajućoj stranci, a ni u državi. Tomislav Nikolić je u poziciji engleske kraljice – ima počast, ali ne i vlast.
Takvim selektivnim pristupom glavni udar kritike trpi Nikolić, a zaštićen je Vučić. U ovom momentu su se interesi Šešelja i Vučića manje-više poklopili. Praktično, došlo je do sinergije između Vučića i Šešelja, iako bi u ovom trenutku po svim merilima upravo njih dvojica trebalo da budu najljući protivnici. Svesni su svega ovoga svi, i Nikolić i Vučić i Šešelj, ali i Zapad.
Upravo je ovakvo „državotvorno“ ponašanje Šešelja povod za ponovno pokretanje haške mašinerije protiv njega. Mada, ne samo to. Jer, Zapad računa, ako već Šešeljev dolazak u Srbiju nije naškodio Vučićevoj vladavini, onda će vraćanje Šešelja sigurno imati neke, makar i minimalne posledice, barem po rejting SNS-a, a pre svega Vučića. Jer, po ugovoru između Haga i Srbije, Srbija je obavezna da isporuči Šešelja nazad, bez obzira što je to očigledna provokacija i bezobrazluk. Teško je znati sada, u ovim okolnostima, dok ponovo neki Snouden ili Asanž ne otkriju, da li je Zapad sve ovo isplanirao od prvog do poslednjeg dana ili je prosto samo pokušao, pa šta bude.
Zapad se igra sa Srbima i pokušava da ih zavadi kako bi ih potpunije kontrolisao. Jasno je da je Srbima u zapadnom poretku namenjena upravo ovakva mučna uloga. Ništa bolja i ništa lepša, nego pod Turcima, kada su isporučivali glave jedni drugih sultanu. Ne ostaje ništa drugo, ako žele da opstanu, nego da zakopaju svoje ratne sekire i da se svi zajedno, bez obzira na međusobne razlike i neslaganja, izbore za svoje nacionalno pravo pod kapom nebeskom. Kako god bilo, i hteli mi to ili ne, nama je namenjen ovaj mučni put, da ne kažem, mučenički.
Šešelj, kao što se vidi po njegovim izjavama ovih dana, ne planira dobrovoljno da se preda, ali takođe ne planira ni da pravi neki spektakl i pali varnice, iako je predizborna kampanja u jeku i sve ovo bi njegovoj stranci itekako išlo na ruku. Njegova borba u Hagu je već postala legendarna, ne samo u Srbiji, već i celom svetu. A ovako dostojanstveno vladanje sa izrazom čistog nacionalnog prkosa tiraniji i nepravdi, Šešelja uvrštava u red hrabrih i odlučnih srpskih lidera, koji su i u najtežim uslovima znali da pretrpe i da prođu nekako kroz iglene uši.
Iako je toliko godina propatio nepravedno u Hagu bez presude i fer suđenja, on nije podlegao iskušenju da se politički sveti i tako pojača postojeće srpske podele i raskole. On je svestan – da je učinio ono što su od njega očekivali moćnici sa Zapada – a to je izazivanje ekscesa i sukoba – ugrozio bi i državu koja je nacionalna kuća, koja se čuva, a ne ruši iz obesti. Dakle, uspeo je da se izdigne iznad ličnog animoziteta i stranačkih interesa, da ne bi bio onaj koji bi sa prljavom vodom kampanje protiv vlade, iz korita izbacio i dete – našu državu i zemlju. Njegova je žrtva velika, jer je on svestan da će ga zato što nije „izvršio zadatak“, Zapad vratiti u Hag.
Željko Injac
Vidovdan
Nije prvi put da je jedan komentar bolji od samog članka koji se komentariše. To je upravo sada slučaj. Sve čestitke Vama, gospodine Rakoviću, na lucidnoj analizi i trezvenom sagledavanju pravog stanja stvari. Za ono što bih mogao, i što bi na kraju krajeva i trebalo napisati o Šešelju, morao bi se koristiti njegov rečnik, a ja to neću, bar ne sada. On se našao tu (gle čuda!) da kao i uvek u kritičnom trenutku potpomogne opstanak vlasti i da to dobro naplati.
Uvaženi g-din Željko Injac još uvek nije shvatio da je Srpska napredna stranka nastala po upustvima Šešelja iz Haga i da je na taj način kupio svoju slobodu, sve ovo sada je marketing i pokušaj oduzimanja glasova pravoj desnici u Srbiji, a koja suštinski nije militantna i ima jedinu manu jer nije za ulazak u Evropsku uniju i saradnju sa Nato paktom. Vučić je raspisao izbore jer mu pada rejting i pokušava da namakne svaki mogući glas pa čini i očajničke poteze , tako što u koaliciju prima stranke koje će mu napraviti razočarenje u sopstvenom biračkom telu među Naprednjacima , tako da će izazvati negativan efekat među samim naprednjacima koji će u znak protesta glasati u kontru Vučiću jer ne mogu da ostvare svoje lične ambicije da budu poslanici i direktori u javnim preduzećima, jer Vučić ta mesta poklanja marginalnim strankama za siću od glasova.Vučić je raspisivanjem izbora izbegao socijalne nemire koji su pretili da ga trajno uklone sa vlasti, i sasvim je sigurno i ako uspe posle glasanja na izborima da napravi nekakvu skupštinsku većinu, samo je odložio najdalje za godinu dana odlazak sa vlasti. Ne poznajem političara u Srbiji koji je sebe žrtvovao za dobrobit Srbije, većina koji su bili na vlasti radili su za svoje lične potrebe i strane sile, nažalost.