Vlast je svesna da trenutno nema kandidata koji bi mogao da potvrdi podršku koju imaju stranke koje su formirale vladu. Predsednik Tomislav Nikolić kao da nema podršku da ponovi prethodni rezultat.
Svedoci smo ovih dana da je jedna od centralnih tema političkog života pitanje kandidata za predsednika Srbije. Na pune dve godine od izbora počelo se govoriti o kandidatima za predsednika, što do sada, prisetimo se, nije bila praksa. Umesto da imamo predsedničku trku u 2017. godini, izgleda da ćemo gledati predsednički maraton. I vlast i opozicija su uključeni u ovo početno odmeravanje snaga. Zašto se sada o tome govori?
Ukoliko situacija bude redovna, što je teško za očekivati, predsednički izbori će biti održani godinu dana pre parlamentarnih. Po logici stvari, oni će biti uvod u kampanju za parlament, ujedno će biti jak pokazatelj snage vlasti i opozicije. Ipak, kod nas je jedino vanredno stanje redovno, tako da ne sme da nas iznenadi da se ponovo objedine svi izbori u istom terminu.
Očigledno, vlast je svesna da trenutno nema kandidata koji bi mogao da potvrdi podršku koju imaju stranke koje su formirale vladu. Predsednik Tomislav Nikolić kao da nema podršku da ponovi prethodni rezultat. Vidljivo je da je on ispunjavanjem svog obećanja da neće biti predsednik stranke ušao u paradoksalnu situaciju „predsednik svih građana, ničiji predsednik“. SNS strukture, koje su bile osnova njegove podrške ne bi bile zadovoljne njegovim ponovnim kandidovanjem. I sam Nikolić je predlagao biranje predsednika u parlamentu. U javnosti se počelo govoriti o Zorani Mihajlović kao kandidatu SNS-a za predsednicu Srbije, ali je to ona demantovala uz tvrdnje da joj „neko namešta“. Po njenom stavu, očigledno je da je u SNS trenutno „zabranjeno“ govoriti na ovu temu.
Sa druge strane, u javnosti se prvo počelo polemisati o Ivici Dačiću kao potencijalnom kandidatu za predsednika, ali se i ova kandidatura nije potvrdila uz objašnjenje da je rano da se o tome govori. I druge stranke vlasti vrlo rado polemišu o kandidatima za predsednika, ali ne ističu imena, nego ostavljaju prostora za dogovore.
U opoziciji je situacija još kompleksnija. Niko nije dovoljno jak da ima svog kandidata, a mnogi bi da ostvare svoje ambicije bez pokrića. DS, SDS, LDP, DJB, Nova i drugi tvrde da još nemaju kandidata, ali se govorilo o Pajtiću, o Stefanoviću, pa čak i se i o Saši Jankoviću govorilo kao kandidatu opozicije. Jankoviću mandat zaštitnika građana ističe upravo te 2017. godine, kada su izbori, ali polemike na ovu temu su izuzetno štetne za instituciju Zaštitnika građana jer se time dovodi u pitanje nepristrasnost. Zato treba izbeći ovu temu u razmatranju.
Trenutno jedini siguran kandidat koji ulazi u predsedničku trku je Sanda Rašković Ivić. Ipak, njenu kandidaturu pre svega treba shvatiti kao pokušaj da se stvori sinergetski efekat za blok koji je formirala. Kao kandidat navodi se i Nikola Sandulović ispred Republikanske partije. SRS takođe još nije istakao svog kandidata.
Da li će neko od navedenih ljudi biti predsednik Srbije u sledećem mandatu? Prilično neracionalno je dati jasan odgovor na ovo pitanje. Trenutno u Srbiji niko još nije istakao pravog kandidata, pa ćemo u narednom periodu biti u iščekivanju. Iako mnogi ispuštaju iz vida, lokalni i pokrajinski izbori mogli bi pre toga da donesu promene na političkoj sceni. Ukoliko se u narednih godinu dana budu dešavale nužne promene, na ovim izborima pojaviće se i nove snage.
Despot Kovačević
Magacin / Izvor: Srpski Akdemski Krug
*Tekst Despota Kovačevića, saradnika Srpskog akademskog kruga, prvobitno je objavljen na internet portalu dnevnog lista Danas
