Ako je tačno da: „Srbija će čuvati svoju nezavisnost, svoju vojnu neutralnost i svoju suverenost u odlučivanju… i više niko neće moći da traži od Srbije da saginje glavu“, kako je to izjavio Predsednik Srbije u nedavnom specijalnom intervjuu, pa otkud onda potreba da se čak pre stvarnog donošenja zamišljene Deklaracije, on kao Lider, preko nižih činovnika, pravda Svetskoj zajednici i ostalim Nacijama (sve nastale od Srba) u okruženju, protiv koga ona nije uperena, i šta ona nije!????
A kome i kada su se pravdali donosioci i realizatori Prizrenske lige???
Kome se Alija pravdao za svoju Deklaraciju???
Da li je Putin, pošto mu je Jelcin predao volan razvaljene Rusije, donosio deklaraciju, ili je počeo da deluje ne stajući i ne posustajući, shvatajući šta mu se sprema, i da mu je sudbina velike države u sopstvenim rukama, pa je sada dostigao status da mu je sudbina Amerike i sveta u njegovim rukama!!????
PREDSEDNIKOVE OPASNE NAMERE
A ona zamišljena Deklaracija od 3 stuba za opstanak svih Srba, može da ispadne da je na nivou Statuta Kulturno umetničkog društva i tretiraće teritorijalni status Srbije i RS kao dve odvojene teritorije, kao i „RKS-Kosova bez zvezdice“ i druge bivše Republike u SFRJ!!? I opet vlast forsira datum prisajedinjenja Vojvodine (kao bitan za dan predstavljanja javnosti tog pisanog akta) koja se u nekom trenutku može „odsajediniti“ voljom građana i građanki…!
Onaj Nikola (Selaković) mora da se šalio kada je izjavio da će se vlast Srbije zadovoljiti i izjasniti o duhovnom MINIMUMU nacionalnih iteresa, pa i po cenu nestanka Nacije, umesto da kaže da će:….“Srbija i RS na jesen pripremiti Deklaraciju o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih MAKSIMUMA i principa za uzdizanje nacije.“
Uz to, i Vlast na čelu Srbije, nezavisnost i integritet (onu s početka teksta), kao i sudbinu Otadžbine, predaje u ruke briselskom birokratskom taboru, pa im kao poklon samoodricanjem od AP KiM daje deo svoje teritorije nacionalnoj manjini, da bi ponizno pristala i vazalski pomogla stvaranje druge albanske države na Balkanskom poluostrvu!
Takav postupak i odustajanje i samoodricanje naroda od dela teritorije jedne suverene, nezavisne i države sa integritetom (kao što reče Predsednik Srbije), bio bi međunarodni presedan koji bi se koristitio uvek kada bilo gde separatistički pokreti žele da pravdaju ostarivanje svojih teritorijanih ciljeva, pa i ratom!!!
Predsednik Srbije se zanosi da stvori „..osovinu mira i stabilnosti na liniji „sever-jug“ na Zapadnom Balkanu, između dva najveća naroda, Srba i Albanaca, u narednih 100 godina rešili smo 80 odsto naših političkih problema,..“, namerno zaboravljajući i gubeći iz vida da je, nama taj neprijateljski narod u prethodnih 100 godina, uz podršku onih u koje se i sam, Predsednik, uzda – Velikih Sila (pogledati str.382), na zemlji naših praotaca koju su oslobodili 1912-te, napravio naciju i državu, koja prerasta u Veliku, a pri tom Srbiju nam svodi u predberlinske granice – na Pašaluk !?
Ne želi da se podseća da:“… čitav period od 1878. do kraja 1912. godine će biti u znaku stalnih sukoba i terora Arbanasa-muslimana nad srpsko-crnogorskim stanovništvom u tzv. St. Srbiji. Ove sukobe i teror će sa svoje strane podstrekivati i izazivati lokalne centralne Osmanske vlasti, a takođe i Austrougarska, u cilju istrebljenja srpsko-crnogorskog stanovništva ili njegovog proterivanj]. Prema Plavoj knjizi koju je bila pripremila srpska kraljevska vlada, u periodu od 1890. do 1899. sa KiM je pobeglo preko 60.000 Srba za Srbiju“ .
I još reče: „Da imamo oktroisani ustav i da ga na silu donosimo uz malu većinu u Narodonoj skupštini, ne pada mi na pamet“, podvukao je Vučić.“
Otkud ovu misao da je izrekao baš Predsednik, ako i On, a nadamo se i njegovi Savetnici, znaju i vode računa o članu 203. Ustava, da se promena istog ne vrši u Skupštini već na REFERENDUMU Srba i ostalih građana koji žive u Srbiji!!? Zna on dobro da mu u toj nameri smeta preambula!
Imajući u vidu i ove činjenice, Predsednik Srbije je sve poluge vlasti stavio u svoje ruke, pa odatle je i ona njegova, ničim izazvana, namera, (da pored dijaloga o normalizaciji odnosa koji se uveliko vodi pod briselskom palicom na kome i insistira držeći šargarepu na dugom štapu), nametnuo nam je da i ovde vodi „unutrašnji dijalog“, jer baš taj kamen spoticanja treba ukloniti, da bi se nastavilo putem bez alternative!!!
Dok političke partije kosovskih Albanaca, čak i u njihovoj dvomesečnoj institucionalnoj krizi, umeju da se čvrsto drže svog glavnog stava da Srbija nije više poželjna u „Republici Kosovo“, Predsednik naše Otadžbine nam nameće vođenje „unutrašnjeg dijaloga“ sa ciljem da ubedi srpski narod i ostale građane Srbije, da se svi slože sa njegovim mišljenjem, i odreknu se dela svoje teritorije da bi omogućili Albancima zaokrugljivanje njihove nove države i lakši put u evrointegracije i NATO!?
A šta kažu „Predsednik Kosova i Privremene institucije iz Prištine“!??? Dele li i ONI onakvo mišljenje, vode li oni unutrašnji dijalog; – ili sprovode svoju odluku „Kosovo je nazavisno“!?? Kako li bi tek prošli njihovi koji su kao „naši“ Tadić,Čanak, Čeda, Vuk, Janković, Rasim, …, posebno ako bi se zalagali za „ostanak u Srbiji i za otcepljenje npr. Leška?
„I dok se predsednik Kosova Hašim Tači zalaže za nastavak dijaloga na predsedničkom nivou, Ramuš Haradinaj, kandidat koalicije Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo nastavak dijaloga uslovljava priznanjem Kosova, a kandidat za premijera Samoopredeljenja Aljbin Kurti za redizajniranje procesa nakon pauze od godinu dana, piše Koha ditore.“, tek toliko da postane jasnije kuda vodi naš unutrašnji dijalog!?
Predsednik Otadžbine pomenu i: „Ostaje nam još bitan odnos sa Bošnjacima“, pa pre rešavanja tog odnosa, neka prvo baci pogled na Deklaraciju Alije Izetbegovića (kog smatraju ocem Bošnjaka i Bošnjačke države), a zatim neka stekne uvid u rad i delovanje 6 državnih sekretara Bošnjaka (u strukturama republičke vlasti), kao i nezamenljivog Rasima (sa njegovom namerom da i on izađe sa platformom njegove stranke za koju nije isključeno da će biti izmenjena u odnosu na njen program), i Muamer, i drugi u Raškoj oblasti!
Mada, slaba bi nam bila takva uteha, imajući u vidu žalosnu činjenicu da koalicioni partneri vladajuće većine sede u vlasti Srbije a igraju za pobedu tima kosovskih Albanaca!!!!
A u vezi Rasimove želje (kao i gomile petokolonaških i k`o zapeta puška spremnih političara) da se u pitanju nalaženja rešenja za KiM ponovo uključi međunarodna zajednica, (iako postoji važeća Rezolucija 1244 ), moramo da sa razočarenjem primetimo da su svi prebrzo zaboravili činjenicu: da je ta međunarodna zajednica stvarno želela solidarnost SRJ (i Srbiji) kao nezavisnoj državi, ne bi dozvolili da 78 dana, na nju i njeno stanovništvo, izručuju razarujuće i smrtonosne bombe Amerikanci na čelu NATO alijanse!
A ako Srbija popusti toj realnosti da kosovski Albanci neće da žive u Srbiji, odnosno hoće da žive tu gde jesu ali ne trpe Srbiju, dakle u stvari oni hoće da Srbija ne živi gde i oni, kako će se kasnije Srbija odupreti i drugima koji hoće da Srbije nema tamo gde oni žive!!?
Na žalost, svi predsednici, i ministri i parlamentarci…, srpske vlasti, koji su se kleli u Ustav Srbije, nisu bili u stanju da poštuju Ustav sopstvene države i protive se ispunjenju i onih odredaba Rezolucije 1244 a koje idu u korist Otadžbine, u stvari svaka na svoj način svesno su doprineli potpunom porazu ustavnosti Srbije, zato što su sebično razmišljali samo o visini svote na svojim tekućim računima i privilegijama koje uživaju vršeći vlast, a ne i o sadržini Zakona koje izglasavaju!
Umesto da su još pre nekoliko godina preduzeli mere da „međunarodni projekat Kosovo“ zamrznu na neko vreme, i okrenu se ka ekonomskom jačanju države i za rešavanje važnih državnih pitanja inisistirajući na doslovno sporovođenje pomenute Rezolucije 1244, i iskoriste povoljnije momente u međunarodnim političkim odnosima, oni su požurili da pored ekonomskog slabljenja države, to plate i političkim i teritorijalnim ustupcima na račun Srbije, srpskog naroda i ostalih građana koji u njoj žive!
©Geto Srbija
