„Siguran sam da razmišlja o nekoliko imena. Pažljivo meri sve prednosti i mane svakog od tih ljudi iz Vlade koja bude formirana. Na kraju krajeva, kao predsednik ima obavezu i dužnost da prati i kontroliše rad Vlade.“
Sputnjik, 28. 5. 2017. godine
Ministar unutrašnjih poslova doktor Nebojša Stefanović je na samom početku intervjua za Sputnjik rekao da on sigurno neće biti novi predsednik vlade. To bi po prirodi stvari trebalo bar tu dilemu da razreši – jedan Vučićev „kandidat“ manje u trci za premijera.
Međutim, ono šta je doktor Stefanović ispričao u nastavku intervjua ozbiljno dovodi u sumnju u istinitost bilo koje prethodne izjave, pa makar i one da on lično sigurno neće biti predsednik vlade.
Jer, šta? Kako uzeti za ozbiljno izjave čoveka koji tvrdi da „predsednik ima obavezu i dužnost da prati i kontroliše rad Vlade“? Ima tu još svačega, od nepotkrepljenih tvrdnji da su jedni ministri iz DS-a „zavisili od toga koliko će novca tajkuni da im daju te nedelje“, do toga da su drugi ministri zavisili od toga koliko će Darko Šarić „da investira od narkotrafikinga u našu zemlju“, ali se doktor Stefanović neumoljivo vraća na „lajtmotiv“: da će nova vlada dobro da radi, ali da neće biti lako da prati Vučićevu vladu koja je toliko toga uradila, pa će zbog toga „podrška i vođstvo Vučića kao izabranog predsednika biti od ogromnog značaja.“
Nema sumnje da doktor Stefanović smatra da će Vučićev posao, kao predsednika republike, biti da i dalje vodi vladu Srbije, te da će funkcija predsednika republike biti samo još jedna koju će Vučić natovariti na sebe, i, noseći je zajedno sa svim ovim silnim prethodnima, nastaviti da korača u nove partijske pobede. Nažalost, nema sumnje da će Vučićevo predsednikovanje u odnosu na vladu Srbije tako i da izgleda – nalik predsednikovanju Borisa Tadića, samo još mnogo „brže, jače, bolje“.
No, isto tako nema sumnje da tako ne bi smelo da bude. Istinomer je već ocenjivao sličnu Vučićevu izjavu od pre izbora, kada je odlazeći premijer „mrtav ’ladan“ izjavio da je ustavni posao predsednika države da kontroliše vladu.
Tada smo ustanovili da Ustav Srbije apsolutno ne poznaje bilo kakvu sličnu nadležnost predsednika u odnosu na vladu – niti da je kontroliše, niti da je prati.
U Ustavu ne postoje ni odredbe koje bi vladi naložile da bude praćena i kontrolisana od strane predsednika – vlada Srbije je, bar načelno, odgovorna Skupštini Srbije.
Napokon, ovlašćenja o „praćenju i kontrolisanju“ vlade ne nalaze se ni u Zakonu o predsedniku Republike, te nije čudno što je nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević o tadašnjoj Vučićevoj izjavi rekao da „su to gluposti“, a još je manje čudno što i doktoru Nebojši Stefanoviću za ovu izjavu dajemo istu ocenu kao i Aleksandru Vučiću – „kratke noge“.
www.istinomer.rs
