Predsednik pita – mi odgovaramo

2
1191

Kako bi se pohvalio dobrim ekonomskim rezultatima, predsednik republike Aleksandar Vučić postavio je nekoliko pitanja. “Dinar je čvrst i stabilan već šest godina, a kada je to u Srbiji bio slučaj? A kada je u Srbiji bio slučaj da tri godine za redom imamo suficit u budžetu? A kada je u Srbiji bio slučaj da smanjujemo javni dug?” upitao je predsednik Vučić. Pregledom javno dostupnih podataka, Istinomer je zaključio da je dinar zaista stabilan, ali da u republičkoj kasi nemamo suficit treću godinu zaredom, kao i da nije prvi put da smanjujemo javni dug.

Na otvaranju fabrike Cumtobel u Nišu, Vučić je postavio nekoliko pitanja koja su u publiku otišla kao činjenice, jer ni ovoga puta nikoga nije bilo sa druge strane koji bi na njih mogao da odgovori. Zbog toga, Istinomer se prihvatio ovog posla, pa odgovara na tri predsednikova pitanja.

Dinar je čvrst i stabilan već šest godina, a kada je to u Srbiji bio slučaj?

Dinar je u poslednjih šest godina konstatno jačao u odnosu na evro, pa ste tako u 2012. za jedan evro mogli da dobijete 113 dinara, a danas (22.10.2018) 118 dinara.

Ekonomista Peđa Mitrović kaže da Narodna banka poslednjih godina dobro obavlja svoju ustavnu funkciju stabilnosti cena i da je to najpozitivniji aspekt ekonomske politike aktuelne vlasti.

“Postignuta stabilnost posebno pogoduje ljudima sa niskim primanjima, poput penzionera, jer im ni inflacija ni depresijacija (opadanje vrednosti domaće valute, prim. aut.) ne narušavaju životni standard, dok sa druge strane, spoljna trgovina može da se neometano obavlja. Treba ostati na ovom kursu i ubuduće.”

Trenutan kurs ipak više pogoduje uvoznicima, a šteti onima koji izvoze, smatra naučni savetnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević.

“Ovakav kurs na neki način je zakovan i rizik za čitavu privredu, jer defakto se svodi na to da se unutar Srbije devalvira evro… Vi svake godine devalvirate evro, plus držite zakovan kurs i naravno pri izvozu, za dobijeni evro dobijate svake godine sve manje dinara. Mora da utiče negatvno (na izvoz, prim.aut.), samo je pitanje koji je efekat veći – ovih interesnih grupa koje uvoze i koji su uzeli kredite ili onih koji izvoze”, smatra Prokopijević.

Da Vas podsetimo:  Aktivisti SNS-a krenuli da kucaju na vrata i pitaju „za koga ćete da glasate“

Iz Narodne banke Srbije, pak, tvrde da jačanje dinara nije negativno uticalo na izvoz. Argumenti se, kako kažu, mogu naći u nekoliko činjenica – domaća preduzeća koja ostvaruju visok izvoz, istovremeno su značajni uvoznici; izvoz iz zemlje postoji u različitim geografskim i sektorskim oblastima; Srbija beleži snažan rast izvoza, pre svega prerađivačke industrije.

Spoljnotrgovinski deficit i pored toga nesumnjivo raste, što su i zaključci poslednjeg izveštaja Fiskalnog saveta o fiskalnim i ekonomskim kretanjima u 2018. i preporukama za budžet za 2019. godinu.

“Uvoz robe od januara do avgusta porastao je 13%, a izvoz 8,5% zbog čega je deficit u spoljnotrgovisnkoj robnoj razmeni povećan u prvih osam meseci 2018. za oko 800 miliona evra”, piše u izvešaju Fiskalnog saveta.

Savet takođe ukazuje na to da bi trebalo razmotriti da li sadašnji kurs pogoduje više uvozu ili izvozu.

A kada je u Srbiji bio slučaj da tri godine za redom imamo suficit u budžetu?

Prema podacima Ministarstva finansija, Srbija je od 2005. godine do danas, samo u 2017. godini ostvarila fiskalni suficit. U 2018. godini, do sada, stanje u državnoj kasi je takođe u plusu – suficit opšte države iznosi 41 milijardu dinara, dok u republičkom budžetu ima viška 36,8 milijardi dinara.

Ono što je važno istaći je da se stanje opšte države (konsolidovani bilans) razlikuje od rezultata republičkog budžeta, zbog toga što se u njega ubrajaju i prihodi i rashodi državnih fondova (PIO, RFZO, Nacionalna služba za zapošljavanje…), kao i lokalnih samouprava, o čemu je Istinomer već pisao. Ipak, čak i da posmatramo samo nivo republike, ako je na to predsednik Vučić mislio kada govori o suficitu u budžetu ni tu 2016. godine nismo imali suficit i to zbog preuzetih obaveza Petrohemije.

Naime, sve do pred kraj 2016. godine u budžetu Republike Srbije ostvaren je suficit od 5 milijardi dinara, ali su u decembru na rashodnu stranu dodati i preuzeti dugovi Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara, pa je tako konačno stanje budžeta ponovo bilo u .deficitu – 7.9 milijardi. I na nivou opšte države zabeležen je deficit u iznosu od 54 milijarde dinara (1,3% BDP).

U 2017. godini smo prvi put od 2005. godine ostvarili suficit i u republičkoj kasi i na nivou opšte države. U republičkoj kasi bilo 33.9 milijardi dinara viška, a na nivou opšte države 52.3 milijarde dinara (1,2% BDP).

Da Vas podsetimo:  Kako su beogradski kafići dočekali koronu

Jedino gde smo i 2016. i 2017. godine bili u plusu je primarni fiskalni suficit, ali u njega nisu uračunati troškovi kamata. On je 2016. godine iznosio 120 milijardi dinara, a 2017. godine 152 milijarde dinara.

Ipak, primarni fiskalni rezultat ne uzima se kao relevantan ni u izveštajima Međunarodnog fonda, kao ni u redovnim izveštajima Ministarstva finansija, tako da je ovo zasigurno tek druga godina kada ćemo najverovatnije imati suficit u bužetu.

A za suficit u budžetu, prema rečima Miroslava Prokopijevića, možemo da zahvalimo enormno visokim akcizama u Srbiji.

“Recimo, pogledajte samo akcize na gorivo, one su procentualno među najvišima u Evropi. I kada se pogleda šta se zbiva sa javnim prihodima i javnim rashodima, javni rashodi praktično stagniraju tokom prethodnih godina, kada se gleda u apsolutnim vrednostima, dok javni prihodi praktično neprestano rastu. Znači da država sve više zahvata iz privrede i to nije stvar koja je povoljna. Prema tome, to smanjenje deficita, povremeni prelazak u suficit i smanjenje javnog duga imaju veoma negativne implikacije na privredu”, kaže naš sagovornik.

Fiskalni savet za 2019. godinu preporučuje deficit od 0,5 posto, jer bi ovakvo stanje u državnoj kasi stvorilo prostor za veća ulaganja u javne investicije, ne bi ugrozilo fiskalnu stabilnost zemlje.

Ekonomista Peđa Mitrović, takođe, ukazuje na to da su investicije na državnom nivou kritično niske nekoliko godina unazad.

“Vlada je i pre sprovođenja fiskalne konsolidacije, 2013. godine, već odlučila da štedi na investicijama što nije najbolji način da štedite jer vam ograničava i sadašnji i budući rast. Stoga, prostor za ubrzanje investicionih aktivnosti države ne samo da postoji nego je i neophodno to učiniti. Za očekivati je da će investicije biti oko 4% BDP-a, ali je potrebno da one trajno budu na tom nivou”, kaže Mitrović.

A kada je u Srbiji bio slučaj da smanjujemo javni dug?

Na kraju avgusta 2018. godine (poslednji dostupni podaci) javni dug Srbije iznosio je 55,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je za dva odsto manje nego na kraju 2017. godine, kada je bio 57,9 odsto BDP.

Od 2015. godine javni dug je u stalnom padu, ali to nije poslednji pad javnog duga koji pamti novija istorija i podaci Ministarstva finansija. Naime, javni dug je bio u padu sve od 2000. do 2008. godine, kada je počeo da raste – do 2015. godine.

Da Vas podsetimo:  Radnici niške Yure obustavili rad zbog loših uslova i pretnji otkazom

Predsednik Aleksandar Vučić već je preterivao u poređenju sa prethodnom vlašću kada je tvrdio da je javni dug iznosio između 77 i 79 odsto BDP u trenutku njegovog stupanja na čelo Vlade, ali je Istinomer ovu izjavu već ocenio kao neistinu.

Takođe, obećava da će u januaru 2019. godine javni dug biti manji od 47, 48 odsto bruto domaćeg proizvoda. Fiskalni savet je dosta obazriviji, pa do kraja godine prognozira pad ispod 55 odsto BDP.

Savet, takođe, kao interesantnu činjenicu ističe da je smanjenje javnog duga u odnosu na BDP samo manjim delom zasluga dobrih fiskalnih rezultata, a da najveće zasluge za manje učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ima revizija naviše podataka o nominalnom BDP-u koju je 1. oktobra izvršio Republički zavod za statistiku.

“Ovom revizijom RZS je ustanovio da je BDP Srbije skoro 2.5 milijardi evra (6,5%) veći nego što se ranije mislilo i ovu promenu je implementirao na sve podatke od 2015. godine. Pošto se javni dug sada deli sa znatno većim BDP-om, učešće javnog duga u BDP-u automatski se smanjilo u jednom danu za oko 4 p.p – sa oko 60% BDP-a na oko 56% BDP-a – iako nije došlo do bilo kakve značajnije otplate duga,” piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Dakle, da sumiramo odgovore na predsednikova pitanja.

Kurs dinara je zaista stabilniji nego ranijih godina i takva politika je značajna za predvidivost ulaganja i poslovanja. I pored toga, i dalje postoje neslaganja među stručnjacima kome ovakva devizna politika najviše pogoduje i da li loše utiče na trgovinsku razmenu.

Sa druge strane, nije tačno da već treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu kojim se predsednik Aleksandar Vučić hvali, već smo tek prošle godine, 2017, ostvarili pozitivan rezultatu u republičkoj kasi.

Javni dug se smanuje iz godine u godinu, ali to se dešavalo i početkom dvehiljaditih – za vreme bivše garniture, baš kao što je i za vreme ove, on jedno vreme bio u porastu.

Katarina Baletić
istinomer.rs

2 KOMENTARA

  1. VUČIĆ ZREO ZA ROBIJU

    Nema više u svetu vladara koji vladaju ekstremno autokratskim metodama i obmanama i lažima kao Vučić. Mi imamo takvog predsednika koji koristi moralnu posrnulost srpskog naroda i nanosi im ogromno zlo. On je bez vizije.
    Šta god dohvati on ispusti i razbije.
    I sve što radi radi na štetu Srbije.
    Ali mu para nikad dosta nije…

    On celo vreme beži od javne prozivke za ta zla. Traži se da jednom položi račune ovom narodu šta to radi. Jasno znate da se radi o izdajniku Aleksandru Vučiću. Radi se o jednom od najvećih džeparoša i srboždera kog’ je Srbija ikada imala. Zamislite oteo je srpsku kolevku našoj deci Kosovo, i dao ga je albanskoj deci. Bolesnik nam to objasni ovako: „Da taj problem ne ostavljamo našoj deci“. Znači poklonom rešava problem. Ovakvo objašnjenje je za ludnicu ili robiju. Tu se vidi i sav njegov „patriotizam“ i način na koji brani naš srpski interes. Ako je Kosovo srpsko (kako i sam tvrdi), šta onda stalno sernja i pregovara sa albancima u vezi Kosova!? Vara se ako misli da mi neznamo, da on ispunjava samo svoje izdajničke obaveze prema briselskom sporazumu. Pored izdaje Vučić je sproveo i najveću pljačku Srba u srpskoj istoriji. On je kolovođa uništenja Srbije i danas. Sada rasprodaje Srbiju što je pored izdaje jedno najveće zlo. Rasprodaju naše grude prikriva (investicijama i vajnim zapošljenjem). Ali pljačku javno sprovodi i nezna se gde više krade; da li preko rasprodaje Srbije ili drumske mafije ili građevinske mafije. I tako je ta cela nazadna stranka enormno obogatila, a opljačkani građani imaju najniži standard u Evropi i brljaju po kontejnerima. Istovreneno Srbija je postala i najzaduženija zemlja u svojoj istoriji. Vučić je stvario i (ponavljam) robovlasničku Srbiju. To ovi njegovi slepci u parlamentu svesrdno podržavaju i traže da proda celu Srbiju…

    Sve ovo traži jednu ozbiljnu reviziju i zatvorsko kažnjavanje Vučića i svih ovih kriminalaca, koji su doveli ovaj narod u ovakvo težak položaj…
    Međutim Vučić umesto da nađe dobrog advokata, on je stvorio anarhiju iza koje se kriju i on i svi njegovi saradnici. Ne razmišljajući da je ta anarhija trula kobila on zapao u tešku krizu iz koje se neće izvući. On će morati da ode na doživotnu robiju, i tako će spasiti život. Lično sam voleo da bude linčovan. U Srbiji je na delu Vučićev sud koji neće da sudi kriminalcima na vlasti. Brane mu majka Maru za pljačku. Ali kesa je pukla i ispadaju velike pare, obmane i laži…

    VUČIĆ NE MOŽE VIŠE NI SILOM DA SPREČI REVIZIJU NJEGOVOG RADA. I MALA REVIZIJA OTKRIVA SAMO NJEGOVO ZLO I PRAVO LICE VUČIĆA!? HAJD’ DA TO POGLEDAMO!

    Davno sam rekao da Vučić sve što radi radi na štetu Srba. Stojim iza toga i danas. Do sada on nije rešio ni jedan srpski problem. Pitam: Koji? Nijedan! Ali ih je stvorio mnogo. Celo vreme je samo pljuvao po neistomišljenicima, krao i plašio narod. Zato i Vučić i ti sakriveni zločinci oko njega moraju se jednom zaustaviti! To je jedno lopovsko, prostačko i bolesno društvo, koje je primilo pod svoje skute jednog rođenog izdajnika i pljačkaša. Pogledajte taj njegov parlament. To je ono: „Selo gori a baba se češlja“ ili „Svaki ciga svoga konja hvali“. Tu nema nikakvog’ stida, tu se ne poštuje ni onaj poslovnik o radu skupštine. Sve je pretvoreno u pravi rijaliti u cirkus. Tu sede i rade one jetrve koje onako preko tarabe, rekla kazala. Tu se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Evidentno je samo to, da ti lopovi ne odgovara na argumentovane kritike, i da im rejting naglo pada. Iz tih razloga ne dozvoljavaju ni ovoj slaboj opoziciji da progovori. Iz svake njihove debate opozicija otkriva veliku pljačku ovog naroda, i tada se na njih sruči pravi tornado prostakluka. Po pravilu prekida se sednica, sa zabranom dalje reprike što samo dodatno potvrđuje njihov lopovluk. Kada opozicija „uspe“ da prekardaši onda nam puste šiptarske vesti. Ali to je Vučić…
    Da nastavim i pitam: Ako su čestitii zašto ne podnesu i tužbe za klevetu protiv opozicije!? Neće! Pa onda i jesu lopovi. Vučić jedino tada nije lud, on odmah furiozno pobegne iz parlamenta.
    Sve to traje godinama a nama su creva odavno prazna, krče brate Turčine. Zato se moramo pobuniti protiv tebe šiptaru, jer si poludeo od para, a mi se borimo da nam žene ne postanu robovi i da ih turci čuvaju za 15.000 d. Ej Vučiću! Za vreme turaka Srpkinje su bacale svoje prvotođeno dete jer su morale prvu noć da spavaju sa turčinom. Idiote ne kezi se nego pročitaj nešto. Jebali te turci i arapi…

    Idemo dalje mi moramo znati da je skučen prostor za našu odbranu od ove napasti, jer su mediji i sudstvo i policija u njegovim rukama. Ni narod nije spreman i organizovan za ovu borbu. Ali zato možemo bojkovati izbore pa nek’ pukne kud pukne, neka vladaju bez naše podrške pa videćemo kako će da rade…

    Srpski mediji su takođe jedno veliko zlo i velika poštapalica ovoj vlasti i ovoj vlasti. Čak su gori i od one „Bastilje“ a znamo kako su prošli.
    Još pre tri godine sam pisao da Vučić neće i nesme nikada osloboditi te medije i sudstvo u Srbiji. I iluzorno je nadati sada da će Vučić osloboditi medije u Srbiji. Ali to ne skida krivičnu odgovornost TV-a zato što su svesno lagali javnosti. Oni su stalno i svesno hvalili Vučića i ako su dobro znali da je to laž. Oni su kroz:
    „OVO SU NAJVAŽNIJE VESTI“ prikrili ogromna zna koje je počinio Vučić. Radi se velikom zlu. To je i moralno pitanje i ne sesme se zbog dobre plate svesno lagati narod. To je to teško krivično delo. Ali samo polako…

    I evo ovih dana taj isti srbožder koji treba da truli u zatvoru zbog tog nanetog zla Srbiji i srpskom narodu, nagovesti izbore za 2020. godinu. I odmah u svom starom i poznatom maniru nagovestio je unapred pobedu. Onda je i uputio oštru pretnju svim neistomišljenicima u Srbiji. Znam da se nije šalio, ali je sigurno zalutao, jer ne vidi da je potpuno sazreo za sud.
    Iz dosadašnjeg iskustva znamo da on vlada narodom pretnjom neistomišljnicima i obmanama naroda preko njegovih medija. I kao takav, on sigurno neće ni dozvoliti opoziciji da se javno deklariše i predstave svoje programe.
    Zato ponovo upozoravam opoziciju (naravno bez SRS) ukoliko se ne oslobodi televizija da ne izazi na bilo kakve izbore. Razlog više je Vučićeva svakodnevna promocija. Na kraju on će da baci i kosku gladnom narodu. A i zbog neobaveštenosti naroda opozicija sigurno gubi svake izbore. Umesto izbora (mora se stalno obraćati stranom faktoru), sve dok ne nateraju ovog uzurpatora cele Srbije da oslobodi medije. Prava opozicija mora da zna da onaj ko kontroliše televiziju, svu štampu i internet u Srbiji, ne može da izgubi izbore. Samo da ih podsetim da su mediji i reklama (svemogući) danas u svetu. Mediji imaju još veću moć kod neobaveštenog naroda. Sve ovo govorim da bi ubedio opoziciju, da pod ovakvim uslovima ne izlazi na bilo kakve izbore. To bi bilo izdajstvo narodnog povetenja. Pošto ovaj uzurpator sve konce drži u svojim rukama, najbolje je prepustiti mu vlast jer on i onako neće dugo. Treba ostati uz svoj narod i sačekati da ga skinu gladni stomaci. Biće to obična (narodna rulja) ali ćemo rešiti mnogo problema. Ali otom potom…

    P: Sajdzo Jakovljević.

  2. Posledice veštački držanog stabilnog kursa su pogubne za Srbiju. Ne samo što nenormalno raste uvoz svega i svačega, u potpunosti je uništena domaća privreda. Od momenta kada je uveden evro, bio je 60 din/e. Od tad pa do sad indeks cena je preko 6. To znači da bi evro trebao biti 360din. Tada bi uvoz potpuno stao jer ko bi kupio u Srbiji nešto što bi bilo trostruko skuplje nego sad. To bi aktiviralo domaću proizvodnju, ali sve naše „vlasti“ od 05.10.2000. nisu vlast već kolonijalni upravnici i puki izvršioci kolonista koji su tiho okupirali Srbiju. Cilj je zadužiti Srbiju do te mere da ne može vratiti dug te će otvoreno postati vlasnici Srbije a mi njihovo roblje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime