Predsednik Srbije

Od čuvenog Miloševićevog „niko ne sme da vas bije“, pa u narednih 25 godina političke garniture u Srbiji menjane su odmah ili neposredno posle promene na mestu predsednika republike. Zašto je ovaj takozvani cunami sistem promene toliko do sad bio zapaćen?

Moć političke partije, lična harizma lidera i visoka važnost autoritarizma u srpskoj političkoj kulturi, predstavljaju prema mišljenju Milana Jovanovića, profesora Političkog sistema na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, faktore koji doprinose da izbor predsednika republike uzburka strasti i pomeri ustavni i institucionalni aranžman u funkcionisanju političkih institucija.

Još preciznije, promena na čelu države i dolazak čoveka iz druge političke garniture ili ideologije, kao prema pravilu od kraja osamdesetih do 2012. godine dovodi do promena i u svim ostalim nivoima vlasti.

Moćne poluge kontrole vlasti

Tri navedena faktora, dodaje Jovanović za Sputnjik, oblikovala su promene u Srbiji iako ovaj deo izvršne vlasti nema ustavna ovlašćenja koja bi mu obezbeđivala takvu moć. U svim slučajevima, pojašnjava Jovanović, lideri su objedinjavali funkciju šefa partije i šefa države.

To su, kako kaže, moćne institucionalne poluge koje su omogućile kontrolu vlasti direktno šefu države, a sa mesta šefa partije svi oni su kontrolisali poslaničku većinu preko svoje poslaničke grupe, a time direktno i vladu.

„Sa mesta šefa države i partije oni su postajali uticajniji deo izvršne vlasti. Vlada je u takvim situacijama više ličila na izvršni organ šefa države koji je preko parlamenta i partije uvek mogao da disciplinuje, kontroliše i smenjuje vladu“, ističe Jovanović.

To, dodaje, direktno menja ustavnu poziciju srpskog političkog sistema koji u takvim situacijama umesto kao parlamentarni počinje da funkcioniše kao polupredsednički sistem.

Svi predsednici, podseća sagovornik Sputnjika, pobeđivali su na izborima sa većim brojem glasova u odnosu na broj glasova koje su njihove stranke osvajale na parlamentarnim izborima.

To su, podvlači, jedini političari koji su neposrednim izborima birani od strane građana u poslednjih 27 godina od procesa redemokratizacije i time su dobili snažan legitimitet i veliku podršku u javnosti.

„Treći faktor je snažan poriv za jakim vođama, koji ima prepoznatljivu vertikalu u srpskoj političkoj tradiciji“, pojašnjava Jovanović i kaže da ovakva pojava nije samo srpska osobenost, već je prisutna i u nizu drugih država.

Pretpolitičko društvo, zadnja pošta Srbija

„Sve je praćeno i odsustvom volje i smisla srpskih političara za položaj ostalih institucija, njihovu poziciju u sistemu vlasti i nespremnosti na saradnju među zakonodavnom i izvršnom vlašću u granicama ustava i zakona, već se uglavnom težilo potčinjavanju zakonodavne i dominaciji izvršne vlasti oličene u predsedniku“, konstatuje Jovanović.

Srbija je, prema mišljenju komentatora Zorana Panovića, pretpolitičko društvo bez razvijenih institucija u kome se ustav ne poštuje na pravi način. U Srbiji, smatra on, moć šeta i vezuje se za nosioca moći u smislu da je ustavna pozicija u nižem rangu od onoga ko je vrši.

„S druge strane postoji tehnički problem da je Srbija realno mala zemlja za jakog predsednika i jakog premijera. To bi se u nekoj ustavnoj reformi moralo urediti i na neki način uvesti u saglasje tamo gde je centar moći personalni i kakva je institucionalna ustavna pozicija te funkcije“, predlaže Panović.

Moć predsednika države, dodaje profesor Jovanović, može da izraste ukoliko on iza sebe ima snažnu partiju i moć u parlamentu.

„Ukoliko je pak predsednik izabran, a druga politička opcija ima snažnu poziciju u parlamentu i vladi, predsedniku je dosta sužen manevarski prostor u političkom i ustavnom smislu da destabilizuje tu vlast i on može da ostane na margini“, pojašnjava Jovanović.

Posle pobeda na predsedničkim izborima dolazilo je, prema konstataciji Zorana Panovića, do obaranja centra moći.

„Nije bilo bitno što je ustavno jak premijer, ali se obara centar moći. I onda sve pada kao kula od karata“, podvlači Panović.

Iz tog razloga su, ističe, predsednički izbori psihološki nezgodni, alu su nezgodni i simbolički jer se tako menjala vlast.

„Upravo zbog toga Srbija nema snage da razdvaja izbore. Jednostavno teško se održava konstelacija koja nije direktno vezana za konkretne izbore, tako je da najbolje da su u Srbiji svi izbori zajedno. I da radi takozvani cunami princip, da taj nosilac moći sve pred sobom počisti“, zaključuje Panović.

Nenad Zorić

www.rs.sputniknews.com