Predsednik Srbije

„Upisan“ ili „otpisan“?

3
759

nikolicSrbija između predsednika i „kancelara“

Srbija još nije dobila novu vladu starog-novog mandatara i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, ali je otvoreno godinu dana ranije predsedničko pitanje u široj političkoj javnosti sa licitiranjem predsedničkih kandidata. Najveća pažnja posvećana je imenu i delu predsednika Srbije prema kojoj je od početka mandata 2012. mnogo kontraverznih ocena na račun predsednika Srbije, ali niza slabosti u radu predsedničkog kabineta. Političko iskustvo u Srbiji uči da je podnošenje ostavke na mestu šefa SNS-a od strane Tomislava Nikolića, kad je postao predsednik Srbije, u najboljim namerama bio nepraktičan potez.

Vladavina predsednika Srbije Slobodana Miloševića i Borisa Tadića ili premijera Vojislava Koštunice, kao lidera svojih stranaka, imala je težinu sa stanovišta autoriteta i uticaj u partiji i državi. Kada su predsednici Srbije i premijeri poput Milana Milutinovića Ili Mirka Cvetkovića bili eksponenti svojih lidera stranaka (Miloševića i Tadića), bili su poslušni i bez realnog uticaja u stranci i široj javnosti. Srbija nije napredovala u građenju partijske i građanske demokratije. Aleksandar Vučić na pragu je neformalnog kancelarskog sistema nemačkog tipa, dok je pozicija predsednika Srbije, kroz direktne ili neposredne izbore, bliska francuskom modelu sa polupredsedničkim ovlašćenjima. Tomislav Nikolić više deluje kao da je izabran u parlamentu od poslaničke većine, nego da ima uticaj šireg biračkog tela. Tako su se bivši i sadašanji lideri SNS-a, Nikolić i Vučić, pomešali i pobrkali pozicije. Tomislav Nikolić računa na podršku Vučića i SNS-a za svoj drugi mandat na predsedničkim izborima. Međutim, po svim dosadašnjim potezima u politici SNS-a i javnosti, sve je više sumnje da je predsednik Srbije više otpisan, nego upisan za predsedniče izbore 2017. godine i to, pre svega, u njegovoj SNS.
Politika odricanja i poricanja

Politička istorija nije mnogo popularna u Srbiji, ali je pokazala svoju zakonomernost. Političko oceubistvo je, recimo, učinio Slobodan Miloševića prema Ivanu Stamboliću, koji ga je i stvorio, a onda je i fizički ubijen. Politička sudbina Slobodana Miloševića zapečaćena je u Haškom tribunalu, a vešto je njegovo mesto zauzeo Ivica Dačić, koji je ojačao svoju politiku u stranci i javnosti. Lider SRS-a, dr Vojislav Šešelj politički je potisnut kao haški optuženik od strane svojih saradnika Nikolića, Vučića i većeg dela stranke, koji su postali poslanici, ministri i funkcioneri SNS. Tomislav Nikolić predao je svoju stranku Aleksandru Vučiću koji je tu poziciju maksimalno kapitalizovao i uvećao u sferi vlasti i moći. Primećeno je da je od 2012. godine značajan broj bliskih saradnika Tomislava Nikolića birokratski ili pragmatski pomeren iz struktura vlasti i u stranci. Takva praksa se može videti i u DS-u.

Da Vas podsetimo:  Pišem ti

Boris Tadić je već 2004. i 2005. godine istisnuo iz stranačke moći i države kadrove i bliske saradnike pokojnog premijera dr Zorana Đinđića, stvarajući svoj tim. Kasnije, posle neuspeha na predsedničkim izborima u trci sa Tomislavom Nikolićem, biva istisnut od svojih saboraca i napušta partiju posle osam godina vlasti u državi i stranci. Tomislav Nikolić je sada na dobrom putu da se ponovi praksa prethodnika i da mu njegova SNS otkaže političko poverenje i ljubav u kandidaturi za predsednika Srbije 2017. godine iz „viših“ partijskih i državnih interesa.
Ko je sve u igri protiv Tomislava Nikolića?

Koji su suštinski razlozi koji ukazuju i upozoravaju da Nikolić može biti politički otpisan kao kandidat za predsednika Srbije 2017. godine od SNS? Prvi razlog je što predsednik Srbije ima znatno manji uticaj u stranci, nego 2012. ili 2014. godine. Najbliži saradnici premijera Vučića kao lidera stranke i premijera su u nizu situacija pokazali da su spremni da odapnu strele nepoverenja i teže kritike na račun predsednika Srbije. Preko autoriteta Tomislava Nikolića SNS je došla na vlast, a on je postao predsednik Srbije. Drugi razlog je što je predsednik Srbije dao jasne stavove da je „za EU, ali sa Kosovom kao delom Srbije“ kao i za „tesne“ odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. Ovi stavovi nisu politika EU i SAD i uticaji na novu vladu i premijera Vučića mogu biti jaki da se vladajuća stranka ii koalicija ograde od Tomislava Nikolića kao kandidata 2017. godine. Treći razlog su slabosti, političke improvizacije u delovanju kabineta šefa države koji u javnosti nastupa u ime predsednika na jedan dosta amaterski način. Tu su i izvesni protokolarni gafovi predsednika. Šefu države nedostaje kreativni, analitički i lobistički tim koji će biti sposoban da ozbiljnije prati rad predsednika Nikolića i da mu bude podrška u njegovoj spoljnopolitičkoj poziciji, ali i delovanju u javnosti. Bliski saradnici, pre svega, savetnici, državni su činovnici i imaju ograničen domet u prezentiranju stavova predsednika. Kad se predsednik Srbije nađe u negativnom fokusu i unakrsnoj vatri i ljudi iz vlade, opozicije, novinara, analitičara, onda se uočavaju njegove sistemske i lične slabosti koje se vrlo brzo zloupotrebljavaju i postaju predmet tabloidne štampe. Tako se ugled šefa države izabranog od građana, a ne od poslanika, urušava i predmet je raznih tračeva tabloida, dezinformacija ili afera koje diskredituju njegovu poziciju. Tako pada i ugled Srbije i njenog predsednika i jačaju ofanzivne politike koje žele da Nikolić ne bude uvažen kao institucija već se sa njim prave politički neukusne šale.

Da Vas podsetimo:  Insert o pravima i vladavini vođa u Srbiji

Kabinet predsednika Srbije sve to treba da zna i da sačuva predsednika od takvih udara, a to podrazumeva da i on sam ima uticaj u javnosti, da može da se odredi o pojedinim diskvalifikacijama i napadima, ali i da saopšti svoje viđenje ukupne situacije u Srbiji i pozicije Srbije u regionu i svetu. Evidentno je da Zapad, pre svega, veći deo EU i SAD, sa sumnjom gleda na predsednika Srbije, ali se ni Istok, odnosno Rusija i Kina, ne izjašnjava na pravi način da podrži ili uvaži politiku predsednika Nikolića. Tako se on nalazi u vatri politika Zapada i Istoka, u polemici i kritici je unutar SNS-a ili u težim diskvalifikacijama opozicije, pre svega, SRS-a, DS-a i SDS-a. Kada se sve to ukrsti sa amaterskim delovanjem kabineta predsednika, dosta je delikatna njegova pozicija do 2017. godine.

Ipak, jedno je tačno. Predsednik Nikolić je čuvar Ustava Srbije i ima mogućnost da spreči svaki oblik političkog prevrata ili nenarodne i štetne promene Ustava dok je na vlasti. Tragično je što se diskredituje institucija izabranog predsednika Srbije na jedan degutantan način u kome svi učestvuju i tako se diskredituje i ugled Srbije. Na sceni su razne lobi grupe i kritičari i nemušta i amaterska struktura bliskih predsednikovih saradnika koja daje pečat jedne politike „Filozofije palanke“.

Tomislav Kresović

Vidovdan

3 KOMENTARA

  1. O cemu se ne prica u ovom clanku,kako „precednik“, predano radi uz pomoc „krunskog saveta i SPC“, kao da su „institucije sistema“..znaci, nije u pitanju puka nezainteresovanost nego „j4dna zemlja dva sistema“..monarhija i republika..i, montiranje monarhisticke „infrastrukture“, priprema za promenu ustava,proglasenje monarhije..“plisanom revolucijom“.

  2. Hahaha jeste Nikolic ima „mogucnost“ da zastiti ustav. A kako tu mogucnost koristi videli smo 2013-te kad je skandalozno – i protivzakonito – zloupotrebljavajuci polozaj predsednika zatrazio od USS da odlozi odluku o ustavnosti Briselskog sporazuma za 6 meseci. Da bi razvlacenjem otupeo paznju javnosti i pripremio teren za „elegantno“ pranje ruku USS izjavom da on nije nadlezan za „politicke odluke“, iako se tom „politickim odlukom“ fakticki zatire drzavnost Srbije na Kosmetu. Sto je naravno Nikolic oberucke prihvatio. Dakle, mi treba da podrzimo Nikolica zbog „mogucnosti“ da zastiti ustav, premda je on u ove tri godine radio upravo suprotno? Kako bi bilo da podrzimo Hrvatsku stranku prava zbog „mogucnosti“ da zastite Srbe u tvorevini Hrvatskoj? Ili neonaciste zbog „mogucnosti“ da zastite „nize rase“? Ja predlazem da moleri idu u moleraj, sendvicari u sendvicarnice, a novinarstvo da se prepusti novinarima.

  3. O čemu se priča u ovom članku? Ovo je čista zamena teza. Ne diskredituje se ugled Srbije preko funkcije predsednika nego preko ličnosti koja obavlja funkciju predsednika. Ako ste već pratili rad gospodina Nikolića kao predsednika jasno vam je da je svojom nezaintersovanošću i slepom poslušnošću prema Vučiću,izgubio poverenje i poštovanje nacije. O nekim drugim Nikolićevim propustima, gafovima, ispadima, ne bih ovom prilikom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime