Predsednik svih građana – pobednik lokalnih izbora

Bezbrojni postupci i izjave sadašnjeg predsednika Republike Srbije stvaraju nesumnjiv utisak da je on kao svoj glavni zadatak shvatio da treba da bude predsednik svih građana članova i simpatizera SNS-a

Ubedljiva pobeda naprednjaka na opštinskim izborima u Pećincima (77,7% osvojenih glasova), Mionici (65,33%), Kostolcu (62,5%) i Negotinu (70,53%) nije nikakvo iznenađenje za svakoga ko zna kakvo je stanje u srpskim medijima i čije su mogućnosti za korišćenje državnih finansijskih izvora neuporedivo veće.

Da bi javnost dobila potpunu sliku o ovom trijumfu naprednjaka, bilo bi neophodno da zna i koliko je građana uopšte izašlo na birališta, ali su joj dostupni samo procenti. Izuzetak je Preševo, peta opština u kojoj su prošle nedelje održani lokalni izbori i za koju je objavljeno koliko je glasova dobila svaka stranka, i gde je srpska lista zauzela poslednje mesto.

Koordinator predizborne kampanje naprednjačke koalicije i predsednik Republike Srbije bio je veoma zadovoljan rezultatima izbora u prve četiri opštine, ali nije daleko od pretpostavke da je u četiri oka strogo prekorevao mesne aktiviste što broj naprednjačkih glasova nije bar 99%, kao što se nekada beležilo u Tunisu na izborima za Habiba Burg Umerenuibu.

Predsednik Republike Srbije i predsednik Srpske napredne stranke, iako, razumljivo, ushićen velikom pobedom, pokazao je i umerenu dozu samokritičnosti, zamerivši sebi što rezultati naprednjaka u Negotinu i Kostolcu nisu bili bolji, jer te opštine on nije stigao da obiđe „zbog državnih obaveza” – kako je objasnio da građani ne bi slučajno zaboravili da je njemu Srbija iznad svega.

Kao što se moglo nepogrešivo pretpostavljati, AV nije propustio priliku da uz pobedničku euforiju nastavi i svoje vežbanje podrugljivosti na političkim protivnicima, pa je zamerio Pokretu slobodnih građana (PSG) i Narodnoj stranci što su bojkotovali lokalne izbore u ovih pet opština, a nisu najavili da će odustati i od beogradskih izbora. „Zašto ne bojkotuju beogradske izbore?“, pitao se Mali Alek. I odmah odgovorio: „Zato što im treba velika kasa, jer u Beogradu mogu da kradu.” (Očito je da je i naprednjacima veoma stalo do te beogradske velike kase, ali oni su, naravno, pošteni i ne kradu.)

A pošto je u Mionici koalicija SNS-a, SPS-a i JS nazvana crveno-crnom koalicijom, AV se zapitao zašto niko nije podršku PSG i Narodne stranke kandidaturi Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda nazvao nazvao žuto-riđom koalicijom.

Nije potrebna velika pronicljivost da se shvati kako on neprestano vodi predizbornu kampanju; bilo gde da se nalazi i u svakom trenutku, njegove misli i akcije posvećene su nekim narednim izborima koje namerava da dobije. Tako se i sada već uveliko priprema za pobedu na izborima za Gradsku skupštinu Beograda, i lako je pretpostaviti čime će se sve služiti kako bi u tome uspeo, koliko će blatiti kandidate opozicije i šta će sve pisati i govoriti protiv njih njegovi poslušni mediji, razni „nezavisni politički analitičari” i preletači. Koliko će se novca (i čijeg?) uložiti u ovu kampanju, razume se, ostaće će nepoznato. Kao što se neće doznati ni odakle su plaćeni autobusi sendvičara koji su kružili Srbijom za vreme predizborne kampanje za predsednika Republike, ili o čijem je trošku AV vodio predizbornu kampanju svoje stranke i njenih koalicionih partnera za prošlonedeljne lokalne izbore u pet opština Srbije.

Bezbrojni postupci i izjave sadašnjeg predsednika Republike Srbije stvaraju nesumnjiv utisak da je on kao svoj glavni zadatak shvatio da treba da bude predsednik svih građana članova i simpatizera SNS-a i njenih koalicionih partnera, i da mu podređuje sve svoje delatnosti.

Vojislav M. Stanojčić

stanjestvari.com