Predsedniku ima ko da piše

Kao neko ko pomno prati dešavanja na javnoj sceni, a i kao neko ko se prilagođava aktuelnim trendovima, rešio sam da napišem otvoreno pismo predsedniku okupirane Srbije. Svestan sam da on to pismo neće pročitati, i svestan sam da na njega neće odgovoriti, ali sam isto tako svestan činjenice da ću mu postaviti pitanja na koja će kad tad morati da pruži odgovore. I da snosi odgovornost.

Aleksandre Vučiću, predvodniče kvislinške vlasti koja radi u interesu stranih centara moći, a pre svega u korist šiptarskog lobija (krv nije voda, šta ćeš), ne želim da te oslovim sa „Poštovani gospodine predsedniče“, i to iz više razloga.

• ti ni po čemu nisi predsednik većine građana Srbije;
• ti ni po čemu nisi predsednik mislećih građana Srbije;
• ti ni po čemu ne zaslužuješ poštovanje;
• ti si na toj funkciji privremeno, sve dok ti se dozvoljava da je uzurpiraš;
• ti ne zaslužuješ da ti se persira, jer ni ti ne persiraš nikom od novinara, već im se obraćaš ličnim imenom i na ti;

Zamisli, a imaginacija ti nije strana, jer ti živiš u nekom svom zamišljenom svetu koji si stvorio u evidentno ozbiljno bolesnoj glavi, da je ovo intervju, i da ti neko ko te se ne boji i ko ne pada na tvoja gilipterska zastrašivanja piše i postavlja pitanja, na koja treba da odgovoriš. Ne moraš da odgovoriš meni, ja odgovore na ta pitanja znam, ali ugrabi neki od momenata kad si sam, pa stani pred ogledalo i odgovori sam sebi. Bude li u tebi M od muškarca i Č od časti, počinićeš suicid, svestan da si otišao predaleko.

• Kako se osećaš nakon što si izdao svog političkog oca, čoveka koji te je stvorio i za kojim si plakao kada je odlazio u Hag?

• Kako očekuješ da ti iko ikada veruje, kad si izneverio sve ono što si punih 16 godina propagirao na sav glas?

• Kako si se osećao kad si na čelo stranke postavljao čoveka koji ti je politička majka, znajući da ćeš ga iskoristiti i odbaciti?

• Kako se osećaš kada na sav glas propagiraš vrednosti protiv kojih si se agresivno borio punih 16 godina?

• Da li misliš da iko normalan veruje u tvoj preobražaj, i u tvoju promenu mišljenja?

• Šta je sa odgovornošću koju si pred kamerama preuzeo za slučaj „Helikopter“?

• Šta je sa odgovornošću Siniše Malog za rušenje u Hercegovačkoj ulici u Beogradu i za 24 apartmana u Bugarskoj?

• Šta je sa odgovornošću tvog brata za poslovanje firme „Asomacum“?

• Šta je sa projektima: Mercedes, fabrika mikročipova, železara Smederevo, Beograd na vodi, Prokop…?

• Šta je sa obećanjima da će TV pretplata biti ukinuta?

• Šta je sa obećanjima da struja neće poskupljivati?

• Šta je sa obećanjima da niko neće smeti da dira plate i penzije?

• Šta je sa obećanjima da će se bolji život osetiti 2014, 2015, 2016, 2017. godine?

• Kako se osećaš kad znaš da zbog tebe i tvoje vladavine mladi nezaustavljivo beže iz domovine?

• Kako se osećaš kad znaš da te svaki pošteni intelektualac prezire?

• Kako se osećaš kad znaš da te svaki strani državnik prezire i ponižava?

• Kako se osećaš kad Albancima daješ mnogo više nego što se od tebe traži?

• Kako se osećaš kad planiraš da priznaš Kosovo, iako to od tebe niko ne traži (i štiti te Rezolucija UN 1244)?

• Kako se osećaš kad se o tebi po tabloidnom smeću ispisuju bajke u koje ne veruju ni deca?

• Kako se osećaš kad znaš da te najveći broj građana Srbije opsuje bar nekoliko puta dnevno?

• Kako se osećaš kad javno daješ prednost migrantima nad građanima države na čijem si čelu?

• Kako se osećaš okružen mutnim tipovima, sklonim kriminalu i protivzakonitim radnjama?

• Kako se osećaš kad znaš da svi oni koji su te do juče javno podržavali jedva čekaju da ti zariju nož u leđa?

• Osećaš li uopšte, ili si postao ozbiljno uzdrmani emocionalni invalid, sa debelo poremećenim osećajem za realnost?

Moglo bi, Aleksandre Vučiću, da se piše ovako do prekosutra, pitanja sama naviru. Zaustavio sam se na ovih 25, već je i to preveliki teret. Kako za čitaoce namernike, tako i za tvoja nejaka pleća, ako bi se desilo čudo da se nad ovim pitanjima zamisliš.

Ne mislim ja, Aleksandre Vučiću, da su drugi politikanti koji ti glume opoziciju išta bolji od tebe, mislim samo da si ti gori od svih, ili što bi se u narodu reklo – najgori si od sve dece. Ubedljivo najgori. Nemaju ni oni ni mrvu časti i poštenja više od tebe, ali ti si otvoreno pokazao koliko mrziš sve što ima obeležje srpskog, pokazao si koliko prezireš sopstveni narod, pokazao si koliko si mali i sitan pred strancima, i pokazao si koliki si miš jer smeš da se bahatiš samo pred onima koje si kupio ili ucenio.

Vreme ti je, Aleksandre Vučiću, da pakuješ polako ranac. Ne kofere, pa da nestaneš u Argentini i da glumiš Sivog Vuka, već ranac u koji ćeš spakovati trenerku, četkicu za zube, par omiljenih knjiga i pribor za brijanje. Pa kad ova država jednom prodiše, i kad u njoj profunkcioniše pravni sistem, da i ti odmoriš od danonoćnog rada. O trošku poreskih obveznika, a u ustanovi zatvorenog tipa.

Uveren sam da će i oni koji nikad nisu glasali za tebe, kao i oni koji su bili primorani da to urade ili su za tebe glasali iz nekog ličnog interesa, vrlo rado da plate tvoj smeštaj u nekom od paviljona neke od ustanova za izvršenje krivičnih sankcija.

Peđa B. Đurović

www.kolumnista.com