Raspisani su izbori u Republici Srbiji za kraj aprila ove godine. Međutim, to svakako nisu obični izbori za Srbiju i srpski faktor u celini, oni imaju ogromnu važnost, verovatno čak i u istorijskoj vertikali, ulog je veliki, iako vam to u zvaničnim medijima niko neće reći.
Srpska istorija u celini posmatrano je teška, ali časna istorija jednog naroda koji se tokom vekova na vetrometini Balkana i Podunavlja hrabro borio za svoj opstanak, gradio i čuvao svoju državotvornost i imao svoju crkvu, kulturu, samobitnost i u isto vreme predstavljao deo evropske kulture i hrišćanske i slovenske tradicije. Izborni sistem i pluralizam smo prihvatili među prvim narodima u modernoj istoriji, i sa njim možemo biti ponosni, još od središnjih decenija 19 veka, sa diskontinuitetom jedino u vreme Titoizma, ali i tada smo imali disidente i alternativne poglede.
Monopolarni svetski poredak, je trajao kratko u istorijskoj ravni, ali se Amerika, Britanija i globalističke snage, upravo u tom periodu obrušile svom snagom na srpski faktor na Balkanu, računajući ga dugoročno nepodobnim i dugim elementima trajanja povezanim sa Rusijom, izvornom degolovskom Francuskom i drugim centrima kontinentalne geopolitike, što nas je koštalo tokom poslednje dve i po decenije, kao uglavnom nedužnih žrtava mnogo gubitaka teritorijalnih, materijalnih i ljudskih, bombardovanja, razbijanja države, fingiranih secesija, pokušaja stvaranja zasebnih identiteta od delova srpskog naroda, nasilja nad svešću i nasrtaja na duh naroda, sve do današnjih dana. Duh postoktobarske Srbije, druga Srbija, su eksperimenti koji su teško pogodili našu zemlju i narod u samoj Srbiji, blokada medija, nametnuta neoliberalna ekonomija, socijalno raslojavanje i antisocijalno zakonodavstvo, nasrtaj na nauku i društvenu elitu, stvaranje zlatnog teleta od duha EU (kao nekada komunizma), nasrtaj na porodicu, obrazovanje, crkvu i pokušaj debilizacije naročito mladih pokoljenja, podsticanje i u svakom slučaju nedostatak državne potpore u borbi protiv bele kuge, kulturno i političko razdvajanje Srba u regionu, podsticaj svih oblika patologije, stuštili su se na nas preko brojčano možda malog, ali u nedemokratskom poluokupacionom poretku „dobro raspoređenog“ dela otuđene društvene kompradorske elite i personalno neizmenjenog sastava političke kvalitete koji su nosioci na ovom tlu sprovođenja zamišljenog projekta nama najnenaklonjenijih geopolitički već spomenutih sila – SAD, Britanije i u manjoj meri i Nemačke.
Kada su svi njihovi žuti i slični eksponenti i pored sve medijske i druge blokade od širih narodnih slojeva bili pročitani posle svih muka i gubitaka u postoktobarskom periodu, primenili su jedno podmuklo lukavstvo. Otrovnu, napred navedenu postoktobarsku esenciju dobili su od istih nama najnenaklonjenijih stranih sila i globalističkih centara moći, da nastavljaju u punom obimu, (čak i u međunarodno povoljnijem za nas ambijentu za promenu te nametnute pogubne politike jer svet ide i zakoračio je u multipolarizam), grupica političara bivših čak šovinista i koji su dakle godinama pre toga preterivali u načinu i formi delovanja kroz raniju jedinstvenu radikalnu stranku ili neki od njih i u manjoj meri Jul i čak SPS.
Radi se o neverovatnom poduhvatu čiji je cilj da se na zaobilazan način zadržavajući formu koja nije direktno drugosrbijanska, i ima u svom širokom spektru delovanja i pojedine nacionalne atribute, ali praktično samo kao obeležja, podmuklo i nesmetano sprovođenje strateških ciljeva razbijanja i čak u perspektivi i nestajanja srpske države, narodne i društvene esencije kroz nastavak sprovođenja neoliberalne ekonomije, antisocijalnog zakonodavstva poput novog Zakona o radu koji pogađa praktično sve zaposlene, predaje potpunog čak i severa Kosova koji je uz sva etnička čišćenja i dalje ostao srpski, i predstavlja bedem srpskog opstanka na južnom pravcu, na Ibru, podrivanje same Republike Srpske (preko Vučića vrše pritisak na Dodika i RS, a izostaje prava i moguća podrška zvanične Srbije Banjaluci), okretanja leđa herojskoj i demokratskoj borbi Demokratskog fronta i opozicije u Crnoj Gori gde se ljulja srodan beogradskom režimu po stranoj podršci i blokadi medija Đukanovićev režim, poplava arapskih migranata u Srbiji, gde predstoji pri nekritičkom puzanju ka EU od sledeće godine obaveza prodaje i obradivog zemljišta strancima (jednog od poslednjih, ali veoma važnih resursa koje imamo), jer je jasno da ovaj režim ima obaveze prema stranim centrima moći da ih zadržava u zemlji dok sve okolne zemlje pre svega članice EU prave blokade, preko Beograda na vodi se pravi logistika i u sledećem veku opasnosti za hrišćansku Evropu …
Ukoliko se produži postojeći režim, i makar ne ojača bitnije u parlamentu patriotska opozicija, imaćemo nesmetano dovršenje najmračnijih scenarija koje smo uprkos nečuvenoj nedemokratskoj medijskoj i drugoj blokadi mogli da osetimo svaki od nas u zemlji Srbiji, ali i naš narod posredno u regionu, odsustvom bilo kakve državotvorne politike beogradskog režima, poslednjih godina.
Blokirani mediji, kompradori, uticaj nama najnenaklonjenijeg dela stranog faktora, ljudi u vrhu vlasti neki sa kupljenim diplomama, službe koje odavno ne dobijaju naloge od patriotskog vrha vlasti (od Tadića pa nadalje), sve to predstavlja jedan mulj, u zemlji u kojoj svake godine umre za nekolio desetina hiljada ljudi više nego što se rodi, gde još toliko ode iz zemlje i to najvitalnijeg i najobrazovanijeg dela stanovništva, gde se zapostavljaju obrazovani ljudi i daje prednost podobnima u jednoj marionetskoj varijanti geopolitike nezabeležene na našim prostorima, van godina kada smo proveli u ropstvu i suženog suvereniteta.
Jedno je zajedničko za sve nas u Srbiji, i one koji poslušnički sprovode ovaj namet i udar na narod i njegovu esenciju i budućnost, i nas sve ostale, a to je da ćemo kao smrtni svi otići pre ili kasnije na onaj svet, ali nije svejedno šta ćemo novom i drugim pokoljenjima ostaviti iza sebe i koja je bila šira esencija i smisao za društvo našeg života i bivstovanja, što je dilema ukorenjena u smislu hrišćanstva i pravoslavlja posebno. Da li smo mi najnedostojnija generacija u srpskoj istoriji, da u odnosu na naše pretke koji nisu se predali često ni pred nesrazmernom silom i nasiljem, pognemo glavu, ili stojimo sa strane utilitarno prema jednom režimu koji predaje i naše sunarodnike, desetine hiljada njih koji su opstali do današnjih dana suvereno na severu Kosova koji je geografski i na svaki način deo Srbije, koji nam nastavkom neoliberalnog u svetu propalog i napuštenog modela ekonomije razara preostale resurse i uvodi u dužničko ropstvo, režimu koji je između ostalog pod sugestijama sile Britanije koja u isto vreme piše tužbu čitavom srpskom narodu za genocid, a režimu koji je neiskren i ne sarađuje ozbiljno recimo sa Rusijom koja nas je samo u 2015 dva puta zaštitila u OUN i po pitanju britanske rezolucije o genocidu, i po pitanju pokušaja uvlačenja narko-američke kvazi tvorevine države Kosovu u UNESKO sa svim srpskim kulturnim blagom i nasleđem koje tamo postoji i koje nam se želi oduzeti. Kao alternativa svemu tome, od nas se ne traži nikakva velika žrtva, dovoljno je samo da izađemo na izbore predstojeće i podržimo patriotsku opoziciju, to je sav napor koja se od običnog čoveka u Srbiji traži pred ovim trenutkom, a od intelektualaca i društvenih delatnika i više, da se javno izrazi pred izazovom u kojima se nalazimo, to je moralni izazov pred svakim od nas.
Jasno je da je danas personifikacija tog jedinstvenog poduhvata i projekta nastavka ove pogubne esencije postoktobarske, (koju su ranijih godina u daleko težim međunarodnim okolnostima i kada je neoliberalizam u svetu još kako tako egzistirao i teoretski i praktično, što sada više nije slučaj sprovodili Tadić i drugi političari), dakle danas je personifikacija i glavna poluga čitavog tog za nas i naše potomke krajnje opasnog poduhvata SNS i Aleksandar Vučić pre svega. U SNS su u pitanju samo šaka ljudi oko vrha i iznad svega predsednik stranke, jer je za nepoverovati da se stotine hiljada običnih članova, i desetina hiljada aktivista izjašnjavaju demokratski za postojeću politiku i to govori da je to daleko od demokratskog i većinskog odlučivanja jedan nametnut koncept.
U medijskom i drugom mraku, nalazimo se pred opasnošću da se ta politika nastavi, i stoga pre svega u ovako kratkom roku, koji je ipak dovoljan da se učine dodatni napori svih onih koji nisu pod direktnim patronatom ovih za Srbiju i naš narod u celini pogubnih sila, – da se pregrupišemo, i u izvanredno teškim i nedemokratskim okolnostima izborimo za što povoljniji rezultat patriotskih opozcionih stranaka i snaga, koje su realno daleko jače nego što se to preko blokiranih medija i delovanjem kompradora i nama nenaklonjenog dela stranog faktora običnom narodu i javnosti to čini.
Dakle ustanimo, i podržimo alternativu ovom beznađu. Imamo samo jedan život i obavezu da ne ostavimo iza sebe pepeo, imamo mnogo veću obavezu moralnu od najnižih i vrlo upitnih materijalnih potencijalnih dobitaka, računajući i onaj bajati sendvič koji dobijaju zavedeni botovi. Šaka ljudi iz vođstva SNS, pa i delom SPS zavodi putem dezinformacija i blokiranih medija, i čitavom logistikom već spomenutog nečasnog aparata postoktobarskog, stotine hiljada poštenih ljudi koji danonoćno rintaju za ove stranke, vredno lepeći plakate, obilazeći domove građana agitujući, pišući komentare i lajkujući u organizovanih bot sistemima, verujući da rade korisne stvari.
Stoga je nama slobodnomislećim, a pre svega onima u patriotskoj opoziciji vrlo osetljiv zadatak, moralni, patriotski, ljudski, humani, da te ljude uveravamo da je zemlja pred provalijom, i da se moraju trgnuti propagandi i laži (o ekonomskom i drugom prosperitetu, o 5:0 po pitanju rešenja na KiM i dr,) koja nije bila na ovim prostorima od titoističkih vremena. Ugrožena nam je na različite načine i demokratska tradicija i kultura. Izbegavajmo sukobe bilo koje vrste, potrebna nam je demokratija i to ona prava. Mirno staloženo trebamo da ukazujemo na alternative koje imamo, za bolje prosperitetnije društvo, gde će svako imati priliku da ga gradi kao naši preci u poslednja dva veka moderne državnosti: intelektualci, oni pravi intelektualci da deluju na stručnom planu, da svako u narodu radi svoj posao koji najbolje zna i možda da pruži društvu na pošten način, da kriminalci budu neutralisani, da patriotizam bude stvarni i da se zaštiti ono što imamo i ne arči država Srbija, njene teritorije i imovina, kao i imovina svakog od nas, jer ovim nametnutim pogubnim modelom sve je zapravo ugroženo – iako neki pojedinci misle da će nešto ućariti na krivini i kratkoročno i sa ovakvim režimo, ako ništa drugo zbog učešća i veza sa njim.
Režim treba pozvati na iole ljudskosti i časti, da izađe na megdan u medijima, i da brane koncepcije koje sprovode argumentima. Opozicija, posebno ne ona postoktobarskom modelu i esenciji jedina stvarna, patriotska, dakle ona koja nije pod presudnim uticajem nama najnenaklonjenijih sila SAD. Britanije i delom Nemačke, se ne pojavljuje u medijima uopšte. Vučić nije imao tv duel od kako je započeo svoj novi politički život.
Patriotska opozicija treba da maksimizira svoje mogućnosti, pre svega da nastavi sa ujedinjavanjem. Od presudnog značaja je da u Patriotski blok bude uključena stranka koja deli sva politička strateška uverenja sa njim, a to je Srpska narodna partija Nenada Popovića, koja poslednjih meseci potpuno ima istu politiku i u praksi. Potom bi bilo dobro da se i Rodoljubivi savez uključi i ne nastupi sam, što bi višestruko dobro bilo za naš viši cilj i ideju, da u Narodnoj skupštii Srbije od kraja aprila bude što više poslanika koji zastupaju čak većinsko mnjenje u zemlji, po ključnim pitanjima koje sam naveo – ekonomski i socijalni put, državna politika, migranti i dr, a zbog slabe izlaznosti, medijske i druge blokade i nedemokratskih nedostataka, to nije adekvatno valorizovano, gde naravno postoji odgovornost u tehničko organizacionom smislu, same patriotske opozicije do sada. Mesti sujeti nesme biti, sve mora biti podređeno višem cilju. I Zavetnici, i druge organizacije treba na neki način uključiti jer svaki glas ispod cenzusa patriotske stranke koja je u opoziciji prema pogubnoj vladajućoj postoktobarskoj esenciji je bačen glas, i to zna režim i drugi eksponenti aparata mekookupacionog pa stalno rovare po opoziciji i čine sve da bude nekooperativna međusobno. Kada je u pitanju Šešelj, izbegavati čarke sa njima, po suštini i SRS je opozicion režimu, a verovatno u ponašanju praktičnom treba uzroke verovatno tražiti i u činjenici da ga Hag potražuje (kao i Radetu i neke druge) te od Vučića direktno zavisi da li će to biti i realizovano.
Mnoga delom nameštena istraživanja koja pokazuju navodno neverovatnu snagu režima i slabost posebno patriotske opozicije će se izjaloviti u praksi, ali ona postoje kao dodatan elemenat u lepezi nedemokratskih pritisaka i uticaja nalogodavaca. Mnogi će se „iznenaditi“ kada budu videli rezultate čak i pod ovako teškim i nedemokratskim okolnostima – naravno pod uslovom da se u ova tri meseca i kusur iskoriste svi potencijali. Međutim, najzad ključno je da svaki građanin, a naročito oni koji se evo putem portala mogu informisati o radu opozicije, pošto su glavni mediji pod praktično potpunom blokadom, da izađu na izbore i na način kako su u mogućnosti podrže alternativu postojećem pogubnom i neperspektivnom stanju.
Treba se boriti i ovo je šansa, u svakom slučaju jasno je da izbori nisu raspisani bar još šest meseci, da se Vučićeva vlast topi i osipa pod naletom činjenica koju postepeno i u potpunoj blokadi, građani sve više spoznaju i nepopularnost sprovođenja te politike zbog svoje obaveze prema nama najnenaklonjenijem delu stranog faktora, od ekonomske i socijalne strategije, izostanka podrške RS, poput preporuke Dodiku da odustane od referenduma povodom pitanja vrhovnog suda, kao i makar odsustvu imoralne podrške teškoj borbi crnogorske opozicije i odbrani SPC i ulasku van referenduma u NATO, pitanja migranata koji masovno provaljuju u zemlju a susedne zemlje iz ovamo usmeravaju i dr. – svuda i na svakom koraku sagledavaju.
Dr Dragan Petrović
