SPISAK ministara Vlade Srbije prikucan je na oglasnu tablu, pa ko hoće da čita, neka čita.
Neoprezan posmatrač mogao bi zaceren da umre od smeha, gušeći se u grohotu nakon objavljivanja imena ministara najnovije „prosperitetne Vlade Srbije”. Ovako, ako malo dublje zagrebe i promisli, zagrcnut očajem, nedaleko od plača, zabrinut i odgovoran, može jedino da se uzda u to da „ničija nije gorela do zore” i da se borba protiv zla bije odvajkada, da se nikada ne dobija ili gubi, da traje neprestano i da se kroz istoriju samo smenjuju njene epizode.
Elem, šta bi drugo do afektacija i foliranje moglo da bude to što je kandidat za predsednik Vlade tvrdio pazar pretnjama da možda i ne bude na čelu Vlade ako se pritisci na njega nastave. Zato sada, nakon objavljivanja spiska ministara, brine da li su ti pritisci uspeli ili ne.
Rečju, da li je ovakva Vlada posledica uspešnog ili neuspešnog delovanja pritisaka?
Jesu li urodili plodom, ili su se odbili od gromade zvane Aleks?
Doduše, šta god da je, ne zna se šta je gore, odnosno da li se ovih ministarskih junoša „prisetio” jer su ga neki moćni ljudi ucenjivali, ili su spontano izronili iz njegovog malog mozga.
Ako je ovo drugo, onda je cela priča lansirana da bi Aleksandar Vučić mogao da sastavi Vladu po svom uzoru i po svojoj meri, a sami pritisci samo su deo skaske i male, simpatične finte. Jer, to tako liči na Aleksa – da se junački (kao niko ranije u istoriji) suprotstavi pritiscima kojih nije bilo, i da pod njima (pritiscima kojih nema) ne popusti.
Pa pošto je konačno sve pobedio, uključiv i nepostojeće pritiske, nije mu preostalo ništa drugo sem da napravi samo svoj spisak ministara koji će mu služiti isto ili bolje od onih sa prethodnog spiska.
Pošto su izborni rezultati još s proleća eliminisali bilo kakvu neizvesnost o licu koje će biti predsednik Vlade, kurs, praksa i politika tzv. nove Vlade bili su poznati.
Sastav svake nove Vlade zapravo je posledica letećih izmena one prve. Na klupi za rezervne igrače ima dosta netalentovane dece koja mole selektora da barem koji minut budu na terenu.
U Nemanjinoj 11, među nebitnim likovima, ljušturama koje imaju ime, prezime i različit potpis za hrpe dokumenata, ima samo takmaca za ulizivanje vođi. Odavno tamo ne biva stručnost, efikasnost i delotvornost i odavno se tamo ne mešaju u svoj posao.
Odavno se sa te adrese ide jednosmernim putem ka ličnom bogatstvu, a država i narod gura ka propadanju. Zato nije preuranjeno da garantujemo da će jedini pozitivan učinak ove nove (stare Vučićeve) Vlade biti samo to da je sedam štetočina prethodne vlade ostalo bez poligona za delovanje (bar za sada). Zapravo ovaj uspeh je opšte mesto svih Vučićevih vlada, pa će krasiti i narednu, jer novo prenemaganje o potrebi rekonstrukcije vlade nećemo dugo čekati.
Zapravo jedino iznenađenje je to što smo dobili Vladu u kojoj je jedan ministar odlučio da javnosti saopšti bit sopstvenih seksualnih afiniteta. I to zapravo jeste pikanterija, ali se ipak ona znatno važnija pozadina krije u pravoj ulozi njenog angažmana u Vladi i blizu Vučića. Reč je, naime, o vrlo interesantnom resoru i veoma važnoj biznis kombinaciji.
Verovatno je gospođica ministar u središtu kolopleta ekonomskih, političkih, a možda i bezbednosnih interesa Zapada. Njenu ulogu u sve značajnijem profitabilnom poslu oko obnovljivih energetskih izvora tek ćemo videti, a zasad je izvesno da se u orbiti oko tog ministra nalaze krediti, subvencije, dozvole i aranžmani, angažmani i ogroman novac, a time i politika i moć.
To bi barem onoj ozbiljnoj javnosti trebalo da bude mnogo interesantnije od toga s kim dotičan ministar deli seksualno partnerstvo.
Osim toga, da li je zaista slučajno to što je bivši ministar istog resora bila Kori Udovički (nije javno saopštavala svoje seksualne afinitete), rođena sestra osobe koja je takođe bila značajan faktor u poslovima sa vetroparkovima, a sa kojom je izbila i afera ucenjivanja i prisluškivanja. Ali, ruku na srce, to „autovanje” verovatno nije bilo posledica samo lične inicijative, ima tu razne mirođije.
Prvi korak u medijskom predstavljanju novopečene ministarke izišao je verovatno iz glave samog predsednika Vlade, jer je osim toga što je smeo – nemerljivo glup, nekonzistentan i štetan. Naime, ministarka se „pohvalila” svojim seksualnim gledištima, a onda brže-bolje izjavila da očekuje da taj publicitet splasne za 2-3 dana, kao da se začudila što su svi na to graknuli, što se region, pa i svet time bavio, što je to bila značajnija tema od samog formiranja Vlade.
Možda je Vučić toliko samouveren da je procenio da ga to neće koštati nikakvoga rejtinga, a možda ga i neće koštati jer je to stvar koja ne bi koštala rejtinga nijednog političara ni u jednoj normalnoj zemlji. Ali, Srbija nije normalna zemlja i valjalo bi čuti tu jeku dok informacija o seksualnosti Vučićeve ministarke odzvanja u glavi njegovog prosečnog birača.
Osim toga, možda Vučić ono skandiranje „Vučiću pederu” nije razumeo kao kritiku, neslaganje sa njegovom politikom, možda je on u svemu tome našao neki drugi, novi i za Srbiju prosperitetniji smisao…
Ali ipak, posle izbora, a sada i formiranjem Vlade koje prati razmeštanje funkcionera po dubini i širini, Vučićev vladajući aparat je ojačao.
On čvršće drži kajase ovom narodu i znatno jače vlada državnim aparatom. Za tim nije posegnuo zato što prethodni aparat nije bio efikasan u vladanju i dovoljno potčinjen njegovoj upravi i kontroli, nego zato što je neutoljivo gladan moći i zato što jačaju problemi u društvu i državi koji za vlast znače nedaće.
Za kontrolisanje tih problema, ili sasvim precizno, za očuvanje vlasti nužno je jačanje autoritarne, antidemokratske vladavine. Ono što iza toga sledi je, na žalost, neizbežno. Međutim, paralelno sa jačanjem autoritarnih i totalitarističkih tendencija vlasti jačaće i otpor Vučićevom režimu i taj otpor je već danas zauzeo respektabilnu osnovu jer sve više ljudi uviđa da otpor ovoj vlasti nije samo politička potreba, već je reč o civilizacijskom i kulturološkom imperativu.
Naprosto Srbija se mora boriti da postane pristojno i solidno društvo, a ova vlast je tome smrtni neprijatelj.
Ovo je najprimitivnija vlast koja je upravljala srpskim društvom u HH veku, ovo je vlast koja uništava samo biće čoveka.
Slavko ŽIVANOV
Fakti
