Preko leđa Srba

Rehabilitacija ustaštva

0
489

zagreb © Tanjug/ Denis CERICDve predizborne kampanje, obeležavanje 20 godina Oluje u Zagrebu i koncert Tompsona u Kninu, ukidanje ćirilice u Vukovaru, brojni pokušaji rehabilitacije ustaškog režima, porast pretnji i fizičkih napada na Srbe — samo su neki od primera koji su obeležili prošlu godinu a sakupljeni su u biltenu SNV pod nazivom „Govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2015“.

Na dan smrti Ante Pavelića 28. decembra, u Bazilici Srca Isusova u centru Zagreba održana je misa za ustaškog poglavnika. Kao i prethodne dve godine, i 2015. je ispred Bazilike održan protest građana koji se protive misi, ali ih je na putu ka crkvi dočekalo petnaestak mladića koji su iznenada fizički nasrnuli na njih.

Napad je trajao jedva minut, a napadači su osim šaka koristili i kante za smeće, nakon čega su pobegli u nepoznatom smeru. Pred crkvom se okupilo sedamdesetak demonstranata, a preko puta njih je stajala grupa obožavalaca lika i dela Pavelića, koji su salutirali „Zig hajl“, vikali okupljenim antifašistima da su Srbi, pevajući ustaške pesme.

Među okupljenima ispred crkve, a kasnije i na samoj misi, bilo je pojedinaca odevenih u majice s natpisom: „Ja sam u povlaštenoj mirovini“ i „Crna legija“. Iz policije je uskoro saopšteno da niko nije prijavio napad, te da nije bilo privedenih osoba.

Navedeni primer samo je jedan od obilja slučajeva etnički motivisanog nasilja, pretnji i govora mržnje usmerenih protiv Srba u Hrvatskoj u prethodnoj godini, koje je Srpsko nacionalno veće u Hrvatskoj prikupilo prema prijavama pojedinaca i informacija objavljenim u medijima, pa potom objavilo u svom biltenu pod naslovom „Govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2015“.

„Život“ u brojevima

U 2015. evidentirano je ukupno 189 takvih slučajeva, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu, kad ih je zabeleženo 82. Broj kaznenih dela motivisanih etničkom mržnjom je u porastu, jer je 2014. zabeleženo 8 slučajeva, od kojih su se 3 odnosila na Srbe, dok je u 2015. ukupno počinjeno 16 zločina, od kojih je 14 motivisano mržnjom prema Srbima. Takođe u 2014. evidentirao je 57 pritužbi na diskriminaciju po osnovi nacionalnog porekla, dok ih je u 2015. bilo 72.

Da Vas podsetimo:  Pogrom

Ovom trendu — piše dalje u dokumentu SNV-a koji ima 70 strana i objavljen je na hrvatskom i engleskom jeziku — značajno je doprineo društveno-politički kontekst, na koji je u 2015. osim izbegličke krize uticalo i to što su građani Hrvatske dva puta izašli na izbore, ali i obeležavanje „Oluje“ i „Bljeska“, pri čemu državni vrh nije izrazio žaljenje za civilnim žrtvama i progonom srpskog stanovništva 1995.

Grafiti nacističkih, fašističkih i ustaških simbola, te poruke kojima se poziva na nasilje prema Srbima i dalje su uobičajena pojava na ulicama gotovo svih hrvatskih gradova i naselja. O ozbiljnosti situacije svedoči činjenica da je Grad Zagreb početkom 2015. najavio osnivanje interventnog tima za brisanje takvih grafita.

Zauzeto, Hrvat — piše i danas

ustaštvo © AP Photo/ Darko BandicSNV primećuje da je vrhunac šovinističkog divljanja zabeležen 12. juna, kad je s fudbalske utakmice između Hrvatske i Italije u svet poslata slika svastike nacrtane na travnjaku splitskog stadiona Poljud. Takođe, dokument SNV-a kaže da je prošle godine zabeležen porast upotrebe govora mržnje i diskriminatornog govora u medijima, i da je pored komentara čitalaca zabeležen i porast broja internet portala koji na dnevnoj bazi, bez ikakvih sankcija, objavljuju diskriminatorske sadržaje.

Fizičko nasilje i dalje je prisutnije na ratom pogođenim delovima Republike Hrvatske gde živi najveći broj Srba-povratnika. Ono što zabrinjava, poručuju iz SNV-a, jeste da su počinioci u najvećem broju mlade osobe, neretko i maloletnici.

Dokument SNV-a beleži i porast slučajeva oštećenja, uništavanja i krađe imovine u vlasništvu građana srpske nacionalnosti i srpskih institucija, većinom Srpske pravoslavne crkve. Nastavljena je, kažu, i devastacija antifašističke spomeničke baštine koja u Hrvatskoj traje od početka 1990-ih, ali i spomen-obeležja koja su podignuta u znak sećanja na Srbe ubijene u ratu koji se vodio od 1991. do 1995.

Da Vas podsetimo:  Doživotni zatvor i proizvodnja pristanka

Primetan je i izostanak oštre i jasne osude takvih pojava od strane političara i drugih javnih aktera, koji ih sve češće i sami koriste, piše u dokumentu SNV-a koji u celosti možete videti ovde.

Nenad Zorić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime