Premijer nije gladan – Srbija je sita

Bezalternativni put u groblje

0
944

polje ružaNekako neubedljivo i žalosno zvuče reči Aleksandra Vučića da se narod ne brine, jer Srbija neće i ne može ostati gladna:

„Srbija neće ostati gladna. Naravno da ima siromašnih, ima ih u Americi, ali [Srbija] neće ostati bez hrane, nikakve bojazni nema“, glasilo je premijerovo optimističko uveravanje na konferenciji za štampu, pre dva dana.

Ali, činjenice o gladovanju u Srbiji govore sasvim drugačije. Prema podacima UNICEFA, još 2009. godine Srbija je imala 600.000 gladnih, a od toga 150.000 dece. Danas je taj broj više nego duplo veći, tako da najmanje svaki četvrti stanovnik Srbije mašta o tome kako da sebi i deci obezbedi barem jedan pristojan obrok dnevno. Dakle, premijera Vučića je neko prevario, jer on, očigledno, ne zna kakvo je pravo stanje u zemlji kojom vlada. A ako slučajno premijer zna pravu istinu o katastrofalnom siromaštvu i krajnjoj bedi u kojoj tavori više od milion i po ljudi u Srbiji, tada je njegova gornja izjava toliko cinična, da se teško može prihvatiti drugačije, nego kao podsmevanje narodu kojim upravlja. Odnosno, još strašnije, to bi onda bilo krajnje neljudsko sprdanje na račun 300.000 dece koja gladuju i koja su srećna ukoliko dobiju koricu hleba za doručak.

Otuda, u zemlji u kojoj četvrtina stanovništva nema ni za hleb, krajnje je nedopustivo, neodgovorno, podlo i ogavno, da se javnosti nonšalantno poruči: „Narode ne brinite, Srbija neće gladovati.“ Takav iskaz mogao bi biti istinit jedino u slučaju ako srpski predsednik vlade smatra da je on Srbija. A reklo bi se, kako stvari danas stoje, da on nije daleko od toga da konstatuje: „Ako sam ja srećan, onda je srećna i moja zemlja.“ Uostalom, narod ga toliko voli, da, izgleda, postaje sasvim normalno da narod živi za premijera Vučića, a ne Vučić za narod.

Da Vas podsetimo:  Izdržite braćo Kinezi, stižu Srbi s vakcinama

Zapravo, sve što želi Aleksandar Vučić, želi i Srbija. Ispitivanje javnog mnjenja jasno ide u prilog takvog zaključka. Vučić želi u EU, a to isto hoće i građani Srbije. Vučić čita Maksa Vebera (za kojeg je po prvi put čuo od svojih nemačkih savetnika), i ceo narod u Srbiji se dao na proučavanje dela tog Hitlerovog apologete. Vučić uči nemački – svi Srbi se trude da kažu „danke Dojčland“. Vučić se preumljuje, a sav njegov rod izbezumljuje – što mu dođe na isto. Premijer mudro poručuje svom „voljenom narodu“ da se ne plaši straha od straha, jer se, eto, toga nije plašio ni Frenklin Ruzvelt. A narod spremno počinje da kliče: „Ruzvelt, Ruzvelt, Ružopolje“[1] – i počinje da zasađuje parne crvene ruže gde god stigne.

Ali, na stranu sva premijerova umovanja i pokušaji da se stvari predstave onakvim kakve one nisu. Jedna stvar je primetna u srpskoj politici odavno, a posebno sada kada je „dizgine“ srpske posustale „zaprege“ dograbio Aleksandar Vučić. Najpre se ultimatumi Evropske unije (tačnije Nemačke) rezolutno odbijaju. Time se stiče ugled među narodom, a rejting raste. Nakon toga se takav stav malo „umekša“, da bi se, kada se narod umori od razmišljanja na određenu temu, prešlo na potpuno izvršavanje onih naredbi koje su Srbiji u startu date kao obavezne. Otuda Vučić i kaže da „Srbija više neće varati svoje prijatelju na Zapadu“, čime im jasno daje do znanja da će svaku njihovu zapovest „savesno i odgovorno“ izvršiti. Ali, pošto se nikako ne mogu pomiriti dve suprotstavljene stvari ili sukobljeni interesi, tada je jasno da premijer mora nekoga da slaže i prevari. Izbor mu je pao na Srbiju i građane Srbije. Zapravo, Aleksandar Vučić tu i nema mnogo izbora, jer ukoliko ne bi izvršavao Angelin diktat, tada bi mogao samo da se pridruži svom bivšem SRS šefu u Haškom kazamatu. A za ovo drugo (da brani interes Srbije) on nije spreman, niti je (bez straha od strašenja strahom) sposoban.

Da Vas podsetimo:  A deca puna mašte, (naša) deca su ukras Es-en-esa

Prema tome, Srbiju ne očekuje ništa dobro u budućem vremenu. Bezalternativni put ka Evropskoj uniji, sve više se pokazuje, za Srbiju je put u grobnicu. Ukoliko se nešto pod hitno ne promeni u srpskoj spoljnoj politici i ako Srbija ne odustane od samoubilačkog juriša ka EU, ta zemlja će se neminovno raspasti. Uostalom, Zapad je odavno predvideo uništenje Srbije; i zato nije slučajno to što je naša država, tajnim evroatlantskim dokumentima, isključena iz bilo kakvog evropskog razvoja. Otuda krajnje zlokobno zvuče uveravanja nekih evropskih visokih zvaničnika, da Srbija, eto, verovatno, neće morati da čeka decenijama na ulazak u EU. Nije isključeno da bi se to moglo desiti pre kraja ove decenije, kažu nam utešno. A u stvarnosti, svima njima je jasno kako sve to oko EU „kandidature“ uistinu stoji, kao što je jasno i ovima „našima“, koji nominalno upravljaju Srbijom – a za tuđi groš.

Konačno, kakvi su to „srpski prijatelji“ ili „partneri“ (kako zapadne političare zna da imenuje predsednik vlade), koji traže da Srbija ne ulaže u svoj privredni razvoj. Sve se to radi pod maskom sankcija Rusiji, koje ovde sa pravim ciljem Zapada u Srbiji nemaju gotovo nikakve veze. Javna je tajna da, i pored sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji, većina njihovih firmi nastavlja da posluje sa Rusijom kao i ranije. Ono što ne traže od svojih korporacija, Nemci sada traže od Srbije. Cinično poručuju da Srbija ne mora baš da uvede sankcije „bratskoj Rusiji“, ako to ne želi. Umesto toga, Srbija je dužna da pazi da ne razvija svoju proizvodnju, da višak robe ne bi mogla da izveze u Rusiju. Takva poruka je ne samo nemoralna, već je i ludačka. A samo ludak ili samoubica bi mogao da prihvati takav ultimativni zahtev, koji direktno slabi (uništava) srpsku, ionako, duboko posrnulu ekonomiju.

Da Vas podsetimo:  Bojkot vodi NATO i Vučića u ćorsokak

I šta će se na kraju desiti sa premijerovim obećanjem da Srbija neće ostati gladna? Možda će se to i obistiniti, zar ne? Vodeći ovakvu suicidnu politiku, Srbija neće biti gladna iz sasvim jednostavnog razloga – u groblju se ne gladuje.

____________

[1] Ruzvelt, hol. „polje ruža“

____________

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime