Muke sa Rusijom: Premijerova kvadratura kruga

0
993

zastava-srbija-rusija-evropska-unijaKako samo Vladimir Putin muči sirotog Aleksandra Vučića. Taman je Vučić prigrabio vlast i krenuo evropskim putem bez alternative, pameti i povratka, kad ispreči se ukrajinska kriza. Rado bi Vučić odbrusio Putinu kao Broz Staljinu 1948. godine, ali ne može to da učini, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što bi ga to skupo koštalo. I bar da je Putin posle Krima vojno intervenisao u Ukrajini i time upao u zapadnu klopku, kako bi Vučić onda imao razloga da sa Rusima završi jednom za sva vremena, a ovako morao je da mu ide u posetu i sprema mu doček u Beogradu, jer šta bi se dogodilo da sa Rusima dođe u sukob, i onako nam preti bankrot, a kako bi nas ”prijatelji” iz Brisela i Vašingtona tek onda pritisnuli i gazili i Vučiću je jasno da poput Đinđića to više ni on ne bi mogao da podnese. A sada mora da guta svu vatru pred Devenportom i Kirbijem zato što ne sledi ”zajedničku politiku zemalja članica EU”.

Mnogi navodno ”patriotski” analitičari, a danas čuvari lika i dela Aleksandra Vučića, sada pišu i javno govore o ”velikom i državničkom” Vučićevom držanju i kako on ne pristaje na zapadne ultimatume, kako Srbija danas vodi mnogo suvereniju politiku i više nije spremna da radi protiv sebe i svojih interesa. Međutim, u pitanju je nešto drugo. Jednostavno rečeno, Vučić i njegov kabinet nemaju ”smokvin list” kojim bi pokrili svrstavanje u antiruski zapadni tabor. Nije tu reč ni o ”mudroj politici neutralnosti”, niti o vođenju računa o sopstvenim interesima, reč je o tome da Vučić nema ništa što mu je potrebno za manipulaciju javnim mnjenjem kao u slučaju Briselskog sporazuma. Setimo se da je Vučić i onda u početku zatezao oko potpisa, pa su i tada Vučelić, Vrzić, Anđelković i slični analitičari hvalili njegovo ”državničko držanje” i ”veliku diplomatsku pobedu Srbije”, da bi samo dva dana kasnije, kada je i Vučić prihvatio i krenuo u rušenje države Srbije i njenih institucija na Kosovu i Metohiji, ponavljali isti refren o Vučićevom ”državništvu”.

Tada je Vučić pričao o datumu, o evropskoj budućnosti, o pretpristupnim fondovima, o stranim investicijama, a da će Srbi na Kosmetu biti sigurni u ”zajednici srpskih opština”. Tada je SNS plivao na rastu rejtinga zbog hapšenja Miškovića i ”borbe protiv kriminala i korupcije” kao i praznim obećanjima o boljem životu, čime su potkrepljivali nerealne nade kod građana. Tada je ”smokvin list” bio pronađen i vešto iskorišćen u predizbornoj kampanji. Ali, šta danas Vučić može da ponudi? Niže plate i penzije, poskupljenje struje, astronomski rast poreza, rasprodaju u bescenje javnih i državnih dobara i nova otpuštanja? U ovakvoj situaciji ako bi zauzeo otvoreni antiruski stav što bi dovelo do toga da ostanemo bez ”Južnog toka”, bez ruskih investicija, zone slobodne trgovine sa Rusijom i prestanka otvorene podrške koju nam Rusija pruža po pitanju očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije, Vučić više ne bi imao šta da ponudi poniženom, jadnom i gladnom narodu.

Da Vas podsetimo:  Veran Matić oštro kritikovao gradske i lokalne medijske konkurse

Da ne govorimo o tome da bi u tom slučaju nastavak komadanja Srbije bio već obavljen posao, jer ne samo da bi u sklopu ”normalizacije odnosa sa Prištinom” Tači i njegova zločinačka klika dobili ”stolicu u UN-u”, već bi sličan scenario ubrzo gledali i u slučaju Vojvodine i Raške oblasti, a Republiku Srpsku bi ukinuli. O potpunom ekonomskom sunovratu, ulasku u NATO i usvajanju „džender“ ideologije pederastije kao vladajuće i jedine ideologije da i ne govorim. Ne treba biti posebno pronicljiv pa shvatiti da bi postali poslednje parije u evroatlantskom poretku. Kakve bi posledice usledile i do čega bi sve došlo, teško je i reći. U svakom slučaju, ništa dobro. Vučić od zapada ne može više ništa da dobije. Nije dobio ni otvaranje pregovora kao zemlja sa statusom kandidata. Ono što je trebalo da bude još pre godinu dana, ili u januaru ove godine najkasnije, još nije usledilo. I šta sad da Vučić obeća građanima? Čime bi mogao da se opere i pred sopstvenim članstvom za takav potez? Ako bi se svrstao na stranu ruskih neprijatelja time bi se razotkrio do kraja. Taj nečovečan, neljudski, izdajnički potez ne bi mogao ničim ni da opravda, niti ima čime da se vadi na drugoj strani. Ne bi mogao čak ni da laže, što je njegova specijalnost.

Pa nije to ostavka Lazara Krstića. Krstiću dosadilo da bude u Vladi, a treba nešto i zaraditi u predstojećoj rasprodaji resursa, pa mu Vučić predloži da javno podnese ostavku, jer je predlagao mere štednje u vidu lapota za penzionere i zaposlene. Sada će građani mnogo lakše da prihvate smanjenje plata i penzija za 10-15% i poskupljenje struje, jer ispada da ih Vučić ”spašava” od Krstićevog sniženja plata i penzija za 20 ili 30 %. Tako se smanjuju socijalne tenzije. Kada Vučić bombastično najavi smene u policijskom vrhu rečima da neće Čume i Šarić vladati Srbijom, a onda dva dana posle toga smeni sve one policijske načelnike koje je Šarić prozvao na svom suđenju i to predstavi kao sređivanje stanja u policiji mnogi su i onda poverovali da se nastavlja sređivanje stanja u državnim organima. Ali, šta sada Vučić da kaže? Šta da slaže? Nema nikakvu izlaznu strategiju. Čime bi opravdao takvu sramotu kao što je svrstavanje na stranu neprijatelja Rusije, koja nas podržava i više nego što naše režimlije zaslužuju? Stati na stranu onih koji su nas bombardovali, ubijali, podržavali genocid nad nama, koji su sprovodili histeričnu i rasističku antisrpsku propagandu, kao što i sada sprovode antirusku, kojima nijedan zločin nije stran, koji su nam prikačili laži o Vukovaru, Sarajevu, Dubrovniku, Račku, Markalama, Srebrenici, kao što sada obaranje malezijskog aviona koje je izvršila fašistička hunta iz Kijeva po američkom nalogu žele da pripišu ruskim borcima iz Donjecka i Putinu lično, predstavljao bi primer istorijskog beščašća i sramote, uporediv jedino sa onim što je Bugarska uradila 1913. i 1915. godine.

Da Vas podsetimo:  Intervju Olivere Jovićević sa Vučićem: U ratu ili na radnom zadatku sa predsednikom

Biti na strani zapadnih zločinaca protiv pravoslavne, slovenske, bratske i prijateljske Rusije koja nas podržava predstavljalo bi istorijsku mrlju na obrazu i duši srpskog naroda. Ta sramota bi predstavljala takvo užasno nasleđe i bruku da bi se toj ”promeni svesti” Srba obradovali jedino naši neprijatelji sa zapada koji bi nas žive progutali. Ko bi posle toga više bio Srbin? Jesmo grešni i znamo da posrnemo, jesmo malobrojni, ali mi smo ipak stari, veliki, častan i ponosan narod da bi počinili tako krupno nepočinstvo i takav zločin. Nismo mi Krvati, ”Bošnjaci”, ”montenegrini” i slične veštačke, ideološke i novokomponovane nacije, koje su ”pravili” u političkim kuhinjama okupatori, osvajači i razni zavojevači koji su ovuda prolazili. Ko god bi od naših deklarisanih evropejaca zauzeo antiruski stav potpisao bi sebi politički kraj po ubrzanoj proceduri. Vučić sve to zna i zato svojim zapadnim mentorima odgovara:”Pa nemojte, kako ću ja to… Nismo se tako dogovorili…”. Dala baba dinar da uđe u kolo, a sada daje pet da izađe. Ali, sada izlaska nema, ima da trupa, skače i poskakuje dok drugi daju ritam i određuju muziku. Vučić je možda čak i iskren kada najavljuje da bi se povukao sa vlasti, ali da se državni kurs neće menjati. Pošto taj kurs glasi da ”EU nema alternativu”, nije teško pogoditi šta nas sve čeka. Vučić se koprca, ali ne zato što neće da uvede Rusiji sankcije, već zato što bi to bio njegov politički sunovrat. A mnogi drugi zapadni elementi na političkoj sceni jedva čekaju da zauzmu njegovo mesto.

Problem sa našim prozapadnim elitistima poslednjih 150 godina je u tome što su oni zagovarali vulgarnu vesternizaciju a ne modernizaciju. Naravno, treba biti otvoren za kulturnu i civilizacijsku saradnju, a ako se tehnološki i naučno ne osavremenjujete postaćete tuđi lak plen. Sve što se usvoji od drugog, a odgovara našim potrebama i interesima i čemu damo svoj identitetski pečat postaje deo našeg nasleđa i vid tradicije za naredne generacije koje na tome treba da stvaraju dalje. Našim zapadnjacima su uvek bila puna usta ”reformi, progresa, razvoja, napretka”, a sami nisu imali nameru da se menjaju, već su sa prezrenjem gledali na sopstveno poreklo i poput pokondiranih tikvi, sitne malograđanštine i bednog snobizma oponašali su ”veliki svet” ispadajući karikaturalne kopije kopija.

Da Vas podsetimo:  Za prvih osam meseci ove godine 283 tužbi protiv novinara i medija

Ideologija nacional-mazohizma i nihilizma postala je jedina dosledna ideja njihovog ideološkog konvertitstva. Sami su bili puni zluradosti na račun sopstvenog naroda, a sa druge strane nisu imali nameru da ”reformišu” sebe i svoje orijentalne bakšiš-navike u vidu korupcije i mitomanstva. Uzmimo primer kralja Milana Obrenovića. Stalno je težio nekakvim ”reformama i modernizaciji” a sam je hteo da vlada poput francuskih Burbona apsolutista iz 17. i 18. veka u Srbiji u drugoj polovini 19. veka. Koliko je brinuo o interesima Srbije videlo se i po sramnoj Tajnoj konvenciji koju je potpisao na Vidovdan sa Austro-Ugarskom koja je od tadašnje Srbije stvorila praktično habzburški protektorat. Za uzvrat, dobio je kraljevsku krunu i docnije kada je abdicirao postao je ”grof od Takova”. Na kraju je toliko mrzeo Srbiju i Srbe da je zatražio da ne bude sahranjen na teritoriji Srbije. Sahranjen je u manastiru Krušedol koji je tada bio u sastavu Habzburške monarhije. Međutim, kako to obično biva, Božijim Proviđenjem kralj Milan već skoro stotinu godina počiva na teritoriji Srbije, iako i danas među potomcima njegovih bečkih i berlinskih prijatelja ima dosta onih koji su spremni i u 21. veku da ”ispoštuju” poslednju volju kralja Milana Obrenovića.

Ako kralj Milan nije uspeo da nam ”promeni svest”, a on je ipak bio kralj, Vučiću će to biti još teže. I pored sveg truda Vučića sa ostalim domaćim evropejcima da nas ubede kako je put na zapad u EU ”bezalternativan i nepokolebljiv” izgleda da tako neće biti. Ne pomaže mu tu puno ni podrška koju pruža fašističkoj pučističkoj hunti u Kijevu da bi se dodvorio Vašingtonu i Briselu u vidu teritorijalnog integriteta Ukrajine ”uključujući i Krim”, jer su upravo pučisti finansirani i podržani od SAD-a, NATO-a i EU srušili legitimnu ukrajinsku vlast i ukrajinski Ustav. Nije valjda da su bili toliki optimisti i da su očekivali da će Rusija mirno da gleda kako se NATO primiče Moskvi. Krim se već vratio Rusiji, daće Bog jednog dana će to isto učiniti i Novorusija i Malorusija. To je realnost i zapadni ”realisti” će morati jednom da se pomire sa tim. Možda će ovaj proces duže potrajati, ali će se desiti, a onda će na red doći rušenje američkog poretka na Balkanu i diljem Evrope.

A Vučiću i ostalim evroatlantskim mondijalistima možemo samo da poručimo: ”Džabe ste krečili”. Sloboda nema cenu.

Žarko Janković

srpskikulturniklub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime