Celokupnu elektroprivredu čini elektro sistem koji je organizovan u kompaniju Elektroprivreda Srbije – EPS. To je danas naš najveći privredni sistem sa velikim problemima i istovremeno sa velikim potencijalima.
Kao prvo, električna energija je uvek bila socijalna kategorija, a ne roba koja ima svoju cenu koštanja. Putem struje vlasti su kupovale socijalni mir kod građana, a troškovi su nadoknađivani iz budžeta. Pored toga, EPS je uvek bio dobro mesto u kome su egzistenciju nalazili ,,zaslužni” političari, partijski saborci, njihova rodbina i prijatelji. Preko te kompanije prelamale su se razne politike u kojima je vlast ostvarivala svoje interese. Sa takvim tretmanom, malo se moglo razmišljati o razvoju.
Drugo, kompanija EPS je više radila po sistemu komunalne organizacije, nego po sistemu privrednog društva. Nije se brinula o konkurentnosti, o efikasnosti poslovanja niti o razvoju elektro-privrede u Srbiji.
Treće, EPS je postao trom, nefunkcionalan i neracionalno organizovan sistem, sa ogromnim troškovima koji prekomerno opterećuju jedinicu proizvoda. U tome opterećenju znatno učestvuje i živi rad, jer – kako ukazuju stručne analize – ima preko 30 odsto nepotrebno zaposlenih radnika. Kao poseban problem, ističe se preveliki birokratski aparat koji se izrodio u privrednu suprotnost i pruža otpor bilo kakvim promenama.
Četvrto, EPS je – zbog ne brige o razvoju – postao limitirajući činilac razvoja privrede i društva u celini. Već dugo vremena nije izgrađen nijedan hidro, niti termo objekat za proizvodnju električne energije.
Peto, postojeći sistem elektroprivrede, ne samo što nije u dovoljnoj meri u funkciji razvoja privrede i drušva, već polako postaje suprotnost društvenim interesima i negacija svrhe svoga postojanja. U poslovnoj politici – ovog sistema – totalno je zanemarena efikasnost poslovanja i razvoj elektro-delatnosti, koja je osnov kako privrednog, tako i sveukupnog društvenog razvoja.
Pored nabrojanih negativnih činilaca, koji su obeležje sadašnjeg stanja u EPS-u, može se reći da ima i jedan pozitivan činilac, a to je da je srpska elektroprivreda trenutno sačuvana od vulgarne privatizacije, koju su forsirale međunarodne neoliberalno-globalističke institucije.
Prema tome, postojeći vlasnički status omogućava sprovođenje neophodnih reformi sa kojima bi trebalo poboljšati funkcionalnost i racionalnost elektro-sistema u cilju efikasnijeg poslovanja i razvoja EPS-a. Stoga je neophodno što pre sprovesti sledeće reforme:
- Reorganizovati celi sistem i napraviti funkcionalnu i racionalnu organizaciju koja će omogućiti efikasno poslovanje.
- Rešiti se nepotrebno zaposlenih radnika.
- Racionalizovati poslovanje i smanjiti troškove po jedinici proizvoda
- Korporatizovati kompaniju i istu organizovati u akcionarsko društvo.
- Profesionalizovati menadžment i odstraniti partijske ,,stručnjake”.
- Okupiti tim stručnih ljudi koji će stalno raditi na istraživačkim i naučno-razvojnim projektima.
- Pripremiti projekte za izgradnju novih objekata za proizvodnju električne energije.
Znači, potrebno je sprovesti korenite promene i optimizovati poslovanje, stalno raditi na razvojnim projektima i na unapređenju tehnologija u poslovanju. Za kontinuirani razvoj i unapređenje tehnologija u proizvodnji, potrebni su stručnjaci, a ne podobni partijski uhlebljenici. Zatim, potrebna je volja, htenje i politička odlučnost, a ne demagogija i partijsko koristoljublje.
Pored navedenih reformi, u elektroprivredi je potrebno raditi i na racionalizaciji potrošnje električne energije, odnosno na podizanju energetske efikasnosti u finalnoj potrošnji u cilju smanjenja potrošnje energije po jedinici BDP. Nadalje, potrebno je proizvodnju i distribuciju električne energije više uključiti u tržišne tokove i uvesti konkurentnost u poslovanju.
Bez obzira na trenutno stanje u Elektroprivredi Srbije, potrebno je realno sagledati potencijale proizvodnje električne energije i sistematski pripremati projekte za nove proizvodne kapacitete, jer je energetika uvršćena u nosioce dugoročnog razvoja Srbije. Uglavnom, mogućnosti novih postrojenja za prizvodnju električne energije se ogledaju u sledećim potencijalima:
1.Hidro potencijali za proizvodnju električne energije, prvenstveno na reci Drini i Drinskom slivu.
2.Mogućnost proširenja i povećanja kapaciteta hidroelektrana na Dunavu.
3.Mogućnosti za izgradnju malih hidroelektrana u celoj Srbiji.
4.Mogućnost izgradnje termoenergetskih postrojenja za proizvodnju električne energije u Kolubarskom i Kostolačkom bazenu, kao i mogućnost izgradnje TE Štavalj.
5.Mogućnost korišćenja geotermalnih voda.
6.Unapređenjem naučno-istraživačkog rada, obezbediti korišćenje ostalih izvora energije kao što su snaga vetra, sunčeva energija i ……….
7.Koristiti i sve ostale mogućnosti za proizvodnju električne energije.
Iskorišćenjem potencijala i pretvaranjem istih u proizvodnju električne energije, mogle bi se zadovoljiti sve domaće potrebe i obezbediti znatne količine električne energije za ino-tržišta. Međutim, za rast i razvoj elektro-privrede do realnog nivoa – sa kojim će imati veće učešće u stvaranju BDP i veće učešće u deviznoj bilansi zemlje – potrebno je napraviti novi pristup u razvoju i sve detalje predvideti i projektovati u novoj Strategiji o razvoju elektroprivrede Srbije.
Mr Danijela Ružičić – ekonomski analitičar
danijelaruzicic.com
