Prestonica struju i kanalizaciju dobila uz teške muke

0
669

21007-beograd-u-proslosti-580x0Sa organizacijom i „evropeizacijom“ Beograda nije se kasno počelo, niti je nedostajalo novca! Problem je što je zbog politike i „partijske države“ bilo potrebno mnogo decenija da se to ostvari, pa je tako od trenutka kada se odlučilo da se uvede kanalizacija u glavni grad prošlo 35 godina do njenog uvođenja, objašnjava istoričarka Dubravka Stojanović.

Istoričarka Dubravka Stojanović je sinoć na predavanju u EU info centru „Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda“, navela da je uvreženo mišljenje da je Srbija u evropeizaciji jednostavno kasnila i da nikad nije imala para, a da će se ona potruditi da dokaže suprotno.

Mi ne da mi nismo kasnili, čak smo krenuli mnogo pre raznih velikih evropskih gradova, čak pre vremena, a drugo, nije problem bio ni u parama. Problem je što smo krenuli na vreme, ali je onda strašno mnogo decenija bilo potrebno da se to ostvari – rekla je Stojanović Tanjugu.

Ona je istakla da se do pitanja novca u političkim raspravama skoro nikada nije ni došlo, jer se tu uvek radilo o međusobnim sukobima, surevnjivostima, ljubomorama, a pitanje novca se ostavljalo za kraj. Navela je da je u Beogradu struja uvedena godinu dana posle Rima i godinu dana pre Milana, što znači da Srbija nije kasnila za Evropom, ali i da je to isključivo zasluga ličnog entuzijazma profesora Đoke Stanojevića, koji je to uzeo kao ličnu misiju kao pojedinca protiv sistema.

Evropa je tada bila osvetljena gasnim lampama, u međuvremenu se pojavila struja. Čitava javnost digla se protiv Stanojevića, a naročito protiv struje. Govorilo se da će tu razne bolesti da se razviju, pominjalo se masovno oslepljenje građana, predlagalo se da pre nego što se pusti građani nagarave ugljem naočare, jer ako odmah ‘grune“ struja, odmah će svi oslepeti, a i ogluveće se i onemeti – ispričala je Stojanović.

Da Vas podsetimo:  Dan nauke, 10. jul, u virtuelnom prostoru društvenih mreža

Ali, kako ističe, struja je u Beogradu uvedena 20 godina pre kanalizacije i sada je to još jedna kontroverza u redosledu, kao i da su se od 1885. do 1912. vodile neprekidne rasprave o uvođenju kanalizacije.

– Još apsurdnija stvar bilo je pitanje na kome se zadržalo 35 godina – da li da kanalizacija ide u Savu ili u Dunav. Čim su Radikali i samostalci ušli u koaliciju, sve je vrlo brzo rešeno i kanalizacija se napravila za godinu dana. To govori da kada ima te famozne političke volje, stvari se mogu vrlo brzo rešiti – navela je profesorka.

Dodala je da je oko toga izgubljena ogromna energija, potrošen mnogo veći novac, te da je u tim političkim zavrzlamama potrošeno mnogo više, nego da se išlo ispravnim redosledom.

„Ako se budete mnogo bunili, vratićemo vam kaldrmu“

9549-terazije-580x0Kao jedan od osnovnih problema iz te vrste političkog života su problemi sa sistemom funkcionisanja, rekla je Stojanović i navela ulice kao dobar primer.

Kako je rekla, političari su 25 godina debatovali da li prvo srediti ulice, pa ih prokopati zbog kanalizacije, ili prvo staviti kanalizaciju, pa srediti ulice.

Dvadesetpet godina se raspravlja o tom pitanju i ne može da se reši. Neke ulice su sređene pa prokopane, neke obrnuto, a najveći broj nije ni prokopan, ni sređen – rekla je Stojanović.

Kao zanimljiv, navela je odgovor Gradske uprave s početka 20. veka na žalbu građana Požarevačke ulice, koja je prethodnog leta dobila kaldrmu, a onda su se pojavili majstori koji su je povadili i odneli pritom nikome ne rekavši kuda i zašto to rade.

– Tačno je, vama je ulica prošle godine sređena, ove godine žalili se građani Nebojšine ulice, nismo imali dovoljno kaldrme, pa smo odlučili da izvadimo vašu kaldrmu i prenesemo u Nebojšinu, a ako vi budete mnogo nezadovoljni, mi ćemo vam je vratiti – stajalo je u tom odgovoru Gradske uprave s početka 20. veka stanarima Požarevačke.

Da Vas podsetimo:  Besplatne kreativne radionice tokom leta

Procesi modernizacije i urbanizacije Beograda paradigmatični su za ukupne procese razvoja Srbije, rekla je profesorka i dodala da su oni obeležili dva veka pokušaja da se uhvati korak s evropskim tokovima, ali i zaustavljanja, odustajanja, blokiranja modernizacije. Zato smatra da razumevanje kontroverzne modernizacije Beograda znači i put za razumevanje podsticaja i kočnica na koje je Srbija nailazila tražeći svoj put u modernost.

Predavanje „Od kaldrme do asfalta: počeci evropeizacije Beograda“ profesorke Dubravke Stojanović šesto je od 18 predavanja na temu „Evropa i Srbija kroz vekove prožimanja“, dok će sledeće predavanje održati Stanko Crnobrnja na temu: „Prva srpska ruža Montrea“ 19. maja.

dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime