Presuda Radovanu Karadžiću Detaljna analiza.

1
432

Radovan © REUTERS/ Robin van LonkhuijsenAnalizom presude (koja iznosi 2 600 stranica) bivšem predsedniku Republike Srspke Radovanu Karadžiću bavili smo se nekoliko nedelje i razmatrali smo je u nekoliko tekstova. U poslednjem tekstu koji je publikovan početkom maja, izgledalo je da se više nećemo vraćati ovoj presudi. Sve je bilo već prilično jasno: tekst presude ne samo da ne odgovara istorijskoj istini o ratu u Bosni i Hercegovini, nego ne odražava čak ni ona svedočanstva koja su bila predočena na tom konkretnom procesu.

Međutim, pošto je već bila doneta odluka da se više toj presudi ne vraćamo, bila je otkrivena nova činjenica koju obavezno treba razmotriti, jer ona pokazuje da je izvrtanje činjenica – kako na samom procesu, tako i u ovoj konretnoj presudi – bilo smišljenog karaktera.

U skladu sa paragrafom 2531 presude, Pretresno veće je proglasilo R. Karadžića krivim za počinjeni zločin “progona” (persecutions). Kao osnovu za to, sud je naveo da je bilo dokazano da se u logoru Batkovići primenjivao prinudan rad (forced labour), što je u neskladu sa normama međunarodnog humanitarnog prava.

U svojstvu zasnovanosti sud se pozvao na dokument P2891. Engleski prevod ovog dokumenta zaista sadrži termin “prinudni rad”, međutim, original sadrži sasvim drugi termin, upravo “rad”.[1] Na taj način, pred nama je otvorena manipulacija, koja je trebalo da dokaže krivicu Radovana Karadžića po svaku cenu – čak i putem očigledne obmane.

Treba istaći da ovaj incident nije prvi takav slučaj,[2] gde pogrešan prevod postaje osnova za osudu R. Karadžića, pa i drugih optuženih pred MTBJ.

Naravno, krivcima za ovu činjenicu mogu se proglasiti prevodioci. Međutim, u stvarnosti je apsolutno jasno da je to problem tužilaštva. U vezi s tim, interesantno je istaći reakciju tužilaštva posle otkrivanja manipulacije. U svom odgovoru na izjavu R. Karadžića, tužilaštvo je izjavilo da se navodno ništa strašno nije desilo, jer nepravilan prevod nije naneo nikakvu štetu Radovanu Karadžiću i da su oni “i bez te epizode ionako sve dokazali”.

Da Vas podsetimo:  „Mirdita, dobar dan“ mučenje Srba u srcu Srbije

Tužioci su čak došli do toga da su primeri prethodnih pogrešnih prevoda nazvali “primerima blistavog rada Odeljenja za prevođenje u tribunalu”.[3] To jest, kao i obično, licemerje višeg reda.

Međutim, važno je istaći da ovo što se desilo jeste i direktna krivica sudija. Dokaze ne ocenjuju prevodioci, pa čak ni tužilaštvo. To rade sudije. U ovom slučaju je ispalo da su sudije osudile ono za šta nije bilo izneto dokaza na procesu. A to je već pokazatelj mens rea (zločina sa predumišljajem) samih sudija. To je očigledno svedočanstvo toga da su sudije osudile Radovana Karadžića automatski – samo zato što je u dokumentu tužilaštva bila odgovarajuća optužba. U ovom slučaju nije važno što u stvarnosti u dokumentu tužilaštva te optužbe nije bilo. Važno je to da je sud to prihvatio ne samo kao realnost, nego i kao nešto dokazano! Ova činjenica u potpunosti precrtava čak i formalnu dobrosavesnost sudija. A u stvarnosti predstavlja dokaz profesionalne nekompetentnosti sudija.

Počinjena “greška” u prevodu je smišljen akt. Radovan Karadžić je ne jednom tražio od suda postojanu kontrolu prevođenih tekstova od strane odeljenja za prevođenje tribunala. Međutim, …dobijao je postojana odbijanja.

Pritom treba istaći poziciju suda u odnosu na tačnost prevoda koji služe kao osnova za osudu optuženih u MTBJ. U vezi s tim da su u procesu bile česte greške u prevodu (pritom, nikada u korist R. Karadžića!), može se smatrati da su one dobile potpunu dozvolu. Na taj način je i potpuno validno pitanje o pravnoj nesolidnosti (nezakonitosti) presude Pretresnog veća u predmetu Radovana Karadžića.

Upravo zato što je falsifikat ispao tako očigledan, Žalbeno veće MRMKT (međunarodni rezidualni mehanizam krivičnih tribunala) u istom licu predsednika Teodora Merona, tiho je donelo odluku da se prosto “zameni prevod”. Međutim, problem nije toliko u tome da se prevod zameni, nego u tome da se, kao prvo, revidira odluka o proglašenju R. Karadžića krivim na osnovu tog prevoda, i kao drugo, da se stvore uslovi za punu proveru prevoda. Ali u odluci T. Merona o tome nema ni reči. Kao da T. Meron ne shvata da zamena prevoda ne rešava probleme!

Da Vas podsetimo:  Kako podržati proteste kad se ne zna ko ih tačno organizuje?

Na kraju treba istaći da je Žalbeno veće MRMKT upravo donelo odluku o odbijanju žalbe R. Karadžića za privremenim oslobađanjem do razmatranja žalbe (za koju su predviđene tri godine). Sudije su izjavile da oni “nisu zadovoljni tim dokazima koje je predočio R. Karadžić o tome da on neće pobeći”.[4] U ovoj odluci, kao i uvek, projavljuje se ne samo poročna praksa Haškog tribunala, nego i defektnost tih institucija kao takvih. Tako se u ovom pristupu sudija MRMKT projavio takav element degradacije, kao što je fizička likvidacija principa poznatog u konspirologiji kao pretpostavka nevinosti. Prema tom principu optuženi nije dužan da dokazuje da on “neće pobeći”, nego je tužilaštvo dužno dokazati da će optuženi pobeći. Štaviše, defektnost Haškog tribunala ogleda se čak i u tome da se kao opšte pravilo javlja zatvaranje optuženog, a ne njegovo privremeno oslobođenje do suđenja (kao što je propisano u međunarodnom pravu).

Na taj način, primećujemo da Haško pravosuđe ne predstavlja toliko poročnu praksu, nego sistemsku defektnost.

Aleksandar Mezjajev

FSK

_______________

[1] Prosecutor v. Radovan Karadzic. [Radovan Karadzic’s] Motion for Substitution of Translation of Exhibit P2891.

[2] Prosecutor v. Radovan Karadzic. Prosecution’s Response to Karadzic’s Motion For Substitution of Translation of Exhibit P2891.

[3] Prosecutor v. Radovan Karadzic. Prosecution’s Response to Karadzic’s Motion For Substitution of Translation of Exhibit P2891.

[4] Prosecutor v. Radovan Karadzic. [Trial Chamber’s] Decision on Motion on Rrovisional Release and Temporary Release to Attend a Memorial Service. 31 May 2016.

1 KOMENTAR

  1. Sve je to vec vidjeno toliko puta u Hagu. Namesteni procesi, presude bez dokaza… Za koji srebrenicki „genocid“ su osudjeni Krstic, Tolimir, i toliki drugi, kad forenzicki nalaz samog tuzilastva ne daje osnova za bitno vise od dve hiljade tela u svim masovnim grobnicama zajedno, a moze se lako dokumentovati da je toliko – ili vise – muslimana poginulo u borbama sa VRS tokom proboja ka Tuzli (i ne svi od ruke VRS!). Kako objasniti potpunu nezainteresovanost Haga za srpske zrtve oko Srebrenice, koje su prve pale, i bile mnogo brojnije nego pogubljeni zarobljeni muslimani? Za koji zlocin je osudjen Lukic, uprkos vestacenju koje je dokazalo da navodi tuzbe nemaju materijalnu podlogu, kao i da najveci deo navodnih zrtava ili nema imena, ili je umrlo u drugo vreme, na drugom mestu, ili je zivo? Hag je samo produzetak moralne nakaznosti s kojom transatlantska osovina (SAD i GB, pre svega) krsi osnovne ljudske i medjunarodne zakone radi obezbedjenja i uvecanja profita velikog kapitala.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime