Zaštitnik građana koji to nikada nije ni bio, niti imao ideju da bude – ekonomski stručnjak čiji se uspesi mere brojem katanaca koje je posadio na preduzeća širom Srbije – prevejani nacionalista kome je Pernar danas partner, a već će sutra shvatiti da ni taj Gotovina nije tako loš…
Jasno je da ova skaradna grupa koja sebe naziva opozicijom, nije toliko pretnja po režim Srbije, koliko je pretnja po Srbiju – problem je, međutim, što nisu jedini. I što njihovi slučajni partneri nisu plaćenici Soroša, već volonterski i nesvesno obavljaju posao za njega, iako duboko veruju da čine nešto sasvim suprotno.
Nijedna revolucija, smena vlasti i destabilizacija društva u poslednjih dvadesetak godina nije prošla bez one kategorije koja se naziva „korisnim budalama“ – u tu grupu, dabome, spadaju oni spremni da jurišaju na kordone, gumene metke i da „bacaju“, baš tim redom, tvitove, pa povike, pa Molotovljeve koktele, verujući da brane ideale, dok zapravo, poput kondoma iskorišćeni, štite interese velikih svetskih mešetara.
Danas se, međutim, u Srbiji pojavljuje još jedna, potpuno neočekivana kategorija, koja zajedno sa Soroševom opozicijom i korisnim budalama, nesvesno juriša na (kakav god on bio i koliko god se nama ne sviđao ili sviđao) demokratski izabran režim. Danas, sutra, kada se budu pisali udžbenici na temu „mešetarenja“, zahvaljajujući našem društvu, moraće se podrobno i posebno obraditi i nova kategorija – kategorija nekorisnih budala.
U državi gde je, nažalost beda svakodnevnica, i u profesiji (politici) gde je sve češće jedini skrupul napuniti džepove, što više i što brže, postoje određeni broj laserski navođenih parazita, lokalnih štetočina, koji vešto namirišu i sačekaju svaku promenu vlasti, a onda se i pre proglašenja rezultata, pojave nasmejani i sređeni na vratima mesne kancelarije vladajuće stranke.
Uzmimo, recimo, kao autentičnog predstavnika ovakve grupacije, izvesnog, za širu priču nebitnog, ali dovoljno ilustrativnog Predraga Miloševića, poznatijeg po nadimku Karasi, lokalnog šerifa opštine Sečanj. Karasi, nezvanični poglavica plemena „nekorisnih budala“, uspeo je, tako, za šest godina da promeni čak pet partija, „slučajno“ svaki put birajući vladajuću, jasno i svakoj se zaklinjući na večnu vernost i lojalnost, veličajući aktuelnog vođu do pred-kanonizacijskog nivoa, a posle ga se odričući.
E, sada, samo po sebi, ovo bi predstavljalo omanji problem, da Karasi, recimo, po zvaničnom revizorskom izveštaju nije nenamenski potrošio 57 odsto budžeta za prošlu godinu. Ili da, recimo, po zvaničnim opštinskim dokumentima, nije višemilionske iznose prebacio na svoju privatnu firmu „Mona“, zapošljavao kumove, rođake i prijatelje ili ih angažovao za javne radove koji nikada nisu izvršeni (ali naknade za to jesu isplaćene). Da se nije proslavio zatvaranjem javnih preduzeća, osiromašenih i uništenih, koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje opštine, pričajući o neodrživosti sistema…
Zaboravimo nesrećno Karasija, makar na trenutak, jer je kao individua zaista nebitan za ovu priču, ali je više nego značajan kao simbol i predvodnik jednog talasa – znate li koliko Karasija ima danas po Srbiji? Da vam pomognem – i jedan je previše, a ima ih definitivno više od jednog. I svako od njih sa ponosom ističe članstvo u SNS-u i svaki se na prvu kritiku ili opomenu poziva na navodno poznanstvo sa Andrejom Vučićem,iako istog nikada ni video ni čuo u životu nije!
Kada ofanziva atlantističkih plaćenika, preko domaćih marioneta, na Srbiju krene, a sve su prilike da će se to dogoditi na proleće i kada budemo hodali po ivici žileta, Vučić možda neće biti kriv što oni kojima stabilna Srbija nije interes udaraju svom silinom i iz svih oružja. Ali će definitivno biti kriv što će im razni Karasiji, ovakvim ponašanjem, držati i dodavati municiju.
Zato je sada pravo vreme – da, treba razobličiti sve one Skotove marionete i sve „opozicionare“ na „specijalnom zadatku“, ali isto tako treba i skloniti pohlepne, prljave i nesposobne iz svojih redova. Jer, da bi se izborili sa korisnim budalama, prvo moramo stati na put beskorisnim.
Ako nam je do Srbije. Ako nije, onda je to druga priča…
Tomislav Lovreković
vidovdan.org
Kad se danas-sutra budu pisali udžbenici na temu „mešetarenja“ i pisac ovih redova će biti tema jednog poglavlja. I to kao, mlad i dovoljno koristoljubiv i ograničen i potkupljiv, nikako „nekorisna budala“ več svesni manipulator i muljaros u službi vladajuće stranke. To ne znač da mladi malnipulator nije verno oslikao neke društvene pojave i proizvode „demokratskog “ režima, već da je izbegao da kritički pomene one najštetnije i rušilačke, one koje on , tako mlad i koristoljubiv i ograničen naziva „demokratskim“ snagama. Nazad u školu da se pozabvite nacionalnom istorijom, sociologijom, društvenom patologijom, a posebno temama morala i etike.
Vrlo dobro znam o cemu pisete jer sam iz gore navedenog mesta. Tekst je pogodio samu srz bolesti ove zemlje. Bojim se da su njeni koreni malo dublji nego sto mislimo i da joj nema leka. Ljudi ovde zive u apatiji i jos nekom agregatnom stanju za koje nauka nema ime vec dugi niz godina tako da ne verujem da ce se nesto skoro promeniti. O ovoj temi moze unedogled da se pise. Vama svaka cast na ovom tekstu a voleo bih kada bi se ovo objavilo i u nekom udarnom mediju. Pozdrav sa zeljom da nastavite sa vasim istrazivackim radom.