Pretvaraju nas u političke kiborge

1
471

svest-1379775423-369603Nikad ne možemo dovoljno naglasiti koliko je stupidan i opasan vladajući NOVOGOVOR (koji se, političkom voljom naših međunarodnih ucenjivača i gospodara, brzinski i prisilno uvodi u naš jezik, rečnik i život).

Sve te „edukacije“, „evropski standardi“, „veštine komunikacije“, „razumevanja drugih kultura“, „ljudska (a ne porodična, nacionalna, verska…) prava“, „evaluacije“, „tolerancije“, „održivi razvoji“, „transrodne osobe“, „multikonfesionalnosti“, „religiologije“, „etnofiletizmi“… i druge pojmovne spodobe i čudovišta nas izbacuju iz našeg rodnog i uvezuju u mreže nekog novog, drugačijeg i nama potpuno tuđeg sveta.

Nije tu reč o uobičajenom iskušenju sa „tuđicama“, niti je problem u korištenju stranih i usko-stručnih reči.
Ovde je u pitanju nešto mnogo gore i opasnije od toga.

Oduzima nam se (reč po reč) NAŠ UM, celokupan smisao naših života, božanski LOGOS kroz koji smo stvoreni.

Ovo kolektivno „pranje mozga“ i jeste sistemska operacija ukidanja našeg identiteta i stvaranje nekih novih čovekolikih vrsta od nekadašnjih (od Boga stvorenih, Predanjem vaspitanih) duhovno slobodnih ljudi.

Pretvaraju nas u političke kiborge i zamorčiće, u strogo kontrolisane i nemoćne robote sa ograničenim pojmovnikom i bespogovornim pravilima ponašanja.

Od nekadašnjih ljudi (sa dušom, verskim i nacionalnim identitetom) prave novu verziju obeskorenjenih Moglija iz „Knjige o džungli“, majmunolikih Tarzana (stanovnika prašume otetog od roditelja), podivljalih „ljudi-vukova“ odraslih uz zverski čopor, dresiranu nacističku (ratnu) ili proletersku (radničku) bio-mašinu bez tradicionalnih čula i vekovima usavršavanih osećanja.
I to se događa sistematski, u kontinuitetu orvelovskog socijalnog inžinjeringa, dobro isplanirano i bespogovorno realizovano zajedničkim trudom globalističke politike, internacionalnih medija, duhovno resetovanog društva i bezbroj puta ponavljanih rituala ubeđivanja.

Gospodari javnog mnenja se ponašaju poput zlog Minga iz „Flaš Gordona“ ili ludih naučnika (dr Mengelea, dr Džekila i dr Frankenštajna) iz neshvaćenih upozorenja moderne pop-kulture. Kao u „Procesu“, „Životinjskoj farmi“, „1984-toj“ ili „V kao Vendeti“, u našem vremenu i na našim životima se vrši eksperiment „in vivo“ bez presedana u istoriji.

Mediji nam na svojom „modernim“ pojilima služe svoje ušećerene pomije, daju nam od ranog jutra svoje instrukcije i precizno usmerene informacije (laži i poluistine), određuju nam za koga da navijamo i kome da zviždimo, očaravaju nas i razočaravaju, već po instukcijama dobijenim odozgo. A u brojnim „informativnim fabrikama“ rade, po jasnim uputstvima, slabo plaćeni i obespravljeni novinari, poluslobodni (privremeno oslobođeni) robovi, sa večnom opasnošću da dobiju otkaz i ponovo budu vraćeni u očajnički čopor nezaposlenih, „nikom potrebnih“ nesrećnika. Ova neformalna, ali svakom jasna ekonomska ucena (gubitka posla i nemogućnosti nalaženja novog) od novinarskog staleža je napravila bespogovorne izvršioce svega što im se kaže i naredi. „Crne liste“, cenzura svih vrsta, neobjektivno izveštavanje, forsiranje najnižeg ukusa kod dezorijentisane mase („raje“), lažne i nametnute afere, guranje u prvi plan ličnosti koje ne zaslužuju da se uopšte pojave u medijima, mazanje očiju narodu nemogućim obećanjima i šarenim lažama svih vrsta, predizborne bajke i propagandno isticanje sportskih pobeda reprezentacije… su uobičajeni meni ovog novokomponovanog društveno-političkog, medijski opremljenog ekspres-restorana naše civilizacije (sa nejestivim i otrovnim duhovnim „fast food“-om najgore vrste).

A nove („politički korektne“) reči kojima se potvrđuje vernost i pripadništvo vladajućem poretku su znak raspoznavanja one klase koja će, poput „makroa“ („pimps“) u javnim kućama ili „kapoa“ u konc-logorima, služiti kome treba, do poslednjeg daha (i zadnje pare masnih honorara koje im prezrivo bacaju glavešine svih provincija globalno-umreženog sveta).

P. S.
Jedino putinovski nadahnuta Rusija ima odgovor za ovo i ovakvo stanje.
To polako postaje jasno i najnaivnijim stanovnicima naše skoro pa pokorene planete.

bokan

Dragoslav Bokan

facebookreporter.org

1 KOMENTAR

  1. Odličan članak Dragoslava Bokana, dostojan njegovog renomea. Malo da se našalim u istom duhu: autor je najpre pripremio “studiju o izvodljivosti” da bi pristupio pisanju, koje ima i “misiju” i “viziju” i ne trebaju mu dodatni stajling, lifting i piling.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime