Prevazilaženje ili Kako Vučić jedino može ući u istoriju

0
530
Aleksandar Fatić / Foto: YouTube Screenshot

Naše stanje duha je ono što priziva odgovarajuću materijalnu stvarnost. Ova činjenica nije rezultat prihvatanja nekog „nju ejdž“ principa, nego je duboko urezana u pravoslavnu duhovnost. Način na koji mislimo određuje energiju naše ličnosti, koju psihologija poznaje pod nazivom „kateksa“ ili psihička energija, a ta energija se razliva i na ljude i događaje oko nas i menja ih. Upravo zato ljudi koji dečje naivno očekuju neko dobro, obraćajući se Bogu, to dobro obično i dočekaju, dok oni od nas koji su racionalniji, „izudaraniji“ od života i komplikovanih međuljudskih odnosa i skeptičniji prema onome što se na prvi pogled čini nemogućnim obično, opet u skladu sa svojim očekivanjima, ne dobijaju čuda.

Šta, onda, uraditi da bismo postigli produktivnije, optimističnije, srećnije i kooperativnije stanje svesti i kao pojedinci, i kao grupa?

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih, iz psihološke perspektive, ne dolazi do odgovarajućih političkih promena je to što se politička opozicija ponaša, oprostite mi na donekle netaktičnom izrazu, ali kao grupa blesana. U opozicionim novinama se objavljuju neke polemike, besmislene kolumne stalnih kolumnista koji više ne znaju ni šta da kažu, ni kojim povodom, a izigrava se nekakva „objektivnost“ time što se dopušta da botovi vladajućeg režima svojim podaničkim komentarima kaljaju i ostatke pristojnog javnog prostora.

Opisano postupanje, u kome grupa dobronamernih blesana okupljena oko neke novine, neke političke stranke i nekog pokreta građana, radi na poboljšanju kvaliteta svog života tako što se zabavljaju navodno se baveći politikom, ili novinarstvom, tako što „tera kera“, kako bi Lale rekle, sa drugim pripadnicima ili pripadnicama istih ili sličnih političkih pokreta ili „demokratske javnosti“, u stvari je gubljenje vremena. Radi se o valjanju u jednom u osnovi negativnom mentalnom stanju u kome celokupna politička ili medijska aktivnost predstavlja ono što se u psihologiji naziva „coping“, odnosno strategijom izlaženja na kraj sa neprihvatljivim okolnostima. Kao što se neki ljudi bore sa teškim danom tako što ostanu sat vremena u toploj kadi, tako pripadnici „momačko-devojačke“ opozicije, kolumnama uz jutarnju rakiju i kafu, uzajamnim odavanjem počasti kao „novinarskim korifejima“ i uz gradsko-šmekerske manire opozicionog delovanja koje se završava u restoranima ili u spavaćim sobama, izlaze na kraj sa jednim politički i društveno nepodnošljivim stanjem.

Da Vas podsetimo:  "Možemo li da računamo na vaš glas?" Isplivao snimak SNS

Šta je, onda, alternativa, i kako upotrebiti našu psihičku energiju da se stvari poprave?

Pre svega, valja istaći pozitivne stvari u političkoj sferi uporedo sa negativnima.

Dobro je što je predsednik Vučić otišao u Crnu Goru na opelo blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju. Nema potrebe da se taj njegov gest kalja tekstovima i pričama o tome da su ga dočekali sa „Mirdita“ i da mu nisu dali da govori. To što je uradio je dobro. Treba ga pohvaliti za to. Dobro je i što je najavio povećanje plata u javnom sektoru, ako to ostvari, i što nije smanjivao plate usled krize izazvane koronom. To su realno dobre stvari.

Aleksandar Vučić nad odrom mitropolita Amfilohija / Foto: Instagram

Loše je to što nije pohapsio Vukote iz raznih ministarstava, što pušta da se ljudima otimaju deca od strane kriminalizovanih centara za socijalni rad, što je postavio Dariju Kisić da vodi resor koji zahteva ozbiljnog stručnjaka za društvena pitanja i društvenu politiku, a ne lekara koji se bavi multiplom sklerozom i koji paralelno održava funkciju u tek odnedavno legalno postojećem „Kriznom štabu“. Za te stvari, Vučić treba da bude kažnjen na sledećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Dobro je što je bio kod Trampa, čak i na hoklici, i dobro je što je Gordanu Čomić postavio za ministra. Dobro je i što je uključio Šapićeve ljude u Vladu.

Loše je što se oslanja na poltrone i daje im najvažnije resore jer time urušava dostojanstvo građana i društva. Loše je što politički kooptira najviše crkvene velikodostojnike i što ugrožava liderstvo u crkvi. Loše je što pušta da se stvaraju džepovi duboke države u tužilaštvu i sudstvu, kada već nema nezavisnosti te grane vlasti, i što se ne obračunava sa korumpiranim sudijama.

Da Vas podsetimo:  Čemu ti glava Srbine? (I deo)

Pozitivan način mišljenja podrazumeva da se ukaže na uslove pod kojima bi vlast, ovakva kakva je, bila dobra, odnosno na uslove koje, kada bi ispunila, ona ne bi bila predmet kritike. Negativan pristup je a priori negiranje svega što ima potencijal da bude pozitivno, jer se tako zaglibljujemo sve dublje u blato političkog bespuća iz koga nema izlaza.

I vlasti i opoziciji su neophodni ozbiljni, uravnoteženi, iskusni ljudi, a ne ostrašćeni i nezreli muškarci i žene koji guraju sopstvene lične agende. Nedavni napadi u javnosti na vodeće intelektualce samo su otuđili te intelektualce. Nije dobro da jedna vlast ima protiv sebe Danicu Popović i Vojina Rakića. To su ljudi koji imaju ozbiljne sagovornike. Bolje je biti fer prema Danici Popović i Vojinu Rakiću, jer se to višestruko isplati svakome, pošto se njihova reč poštuje. Pokušaj da se oni profesionalno i društveno likvidiraju najpodlijim metodama samo rikošetira u prezir prema vlasti kod pristojnog sveta, ali i kod pristojnih partnera tog sveta u inostranstvu.

Aksel Honet, jedan od najvećih savremenih filozofa i interpretatora Hegela, vrlo uticajan danas u Nemačkoj, napisao je knjigu pod naslovom „Disrespect“ („Nepoštovanje“). Upravo je uzajamno nepoštovanje građana jedne političke zajednice izvor većine političkih i društvenih zala. Vlast koja bi slušala šta joj govore Danica Popović ili Vojin Rakić, i koja bi reagovala tamo gde oni ukazuju, višestruko bi ostvarila korist za sebe, ali i za društvo. Arogancija vlasti, svojstvena primitivnom umu koji rasipa psihičku energiju na konflikte, dovodi do suprotnih rezultata, i do legitimacione krize svake vlasti. Tako dolazimo do nečega što liči na politički fašizam, s jedne strane i do momačko-blesavog traćenja vremena, s druge političke strane. A valja verovati da ti ishodi nisu autentična volja ni jednih, ni drugih.

Da Vas podsetimo:  Funkcionerka SNS iz Aranđelovca NAPRED(N)OVALA do Koridora!

Zato bih se vratio na ono sa čim sam počeo. Dobro je što je Vučić otišao u Podgoricu. Treba da utiče i na druge aspekte pomirenja. Kada bi iskoristio svoj uticaj da uspostavi dijalog između Patrijaršije i Vladike Artemija, koga je ta jerarhija ishitreno i nimalo mudro antagonisala i isključila iz zvaničnog crkvenog života, Vučić bi zaslužio glasove mnogih koji su sada protiv njega. A to nije nemoguće.

Kada bi se obračunao sa kriminalizovanim socijalnim službama, sa trgovcima decom i zlikovcima najgoreg profila koji zauzimaju mesta u sistemu socijalne zaštite, dobio bi desetine hiljada novih glasova. Ako želi da zauzme mesto u istoriji, to je moguće, ali samo ako prevazilazi sopstvena ograničenja, kao i svi mi.

prof. dr Aleksandar Fatić
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Univerzitet u Beogradu
Izvor: Stanje Stvari

PODELI
Prethodni tekstVrhovni sa žicom
Sledeći tekstNova neizvjesnost

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime