Prevrtanja, izvrtanja i još ponešto…

0
729

pajtic-i-pastorSeparatisti Bojana Pajtića i Nenada Čanka sada imaju još jedan ozbiljan problem. Naime, nakon kratkotrajnog „protivljenja“ i organizovanog protesta izvikanih SNS „patriota“ protiv Deklaracije o ustavnoj zaštiti Vojvodine, koji su taj dokument iskoristili za promociju svoje „centralističke“ i „državotvorne“ politike – na scenu su izašli i Mađari sa severa Srbije. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, žestoko se usprotivio onoj famoznoj rečenici iz Pajtićeve deklaracije, da je „autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana“, te da je „njihovom voljom Vojvodina ušla u sastav Srbije“.

Naravno, pomenuta rečenica je smišljena u kuhinji OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i zbog toga je pre nekoliko dana Bojan Pajtić morao da ide na raport kod Petera Burkharda, šefa „srpske“ misije pomenute organizacije. Bojan Pajtić je, najpre, pod uticajem svog partijskog šefa Dragana Đilasa, pristao da spornu rečenicu povuče, to jeste, da je izbriše iz „svog“ dokumenta. Ali, kako se ispostavilo, Burkhard takvom izmenjenom odlukom predsednika „vlade Vojvodine“ nimalo nije bio zadovoljan, pa je od Patića tražio da ovaj tu svoju (najnoviju) „odluku“ revidira – u stvari, da još jednom (po treći put) izmeni.

Naravno, takvu priliku, da se pokažu u svetlu najvećih „zaštitnika“ vojvođanske „državnosti“, Čankovi LSV falangisti spremno su dočekali. Ustvrdili su kako su baš oni naterali Bojana Pajtića, da tu jasno separatističku rečenicu, vrati tamo gde je ona bila na početku Pajtićeve „ustavno-zaštitničke“ inicijative. Zapravo, bez takve rečenice čitav projekat Burkhard-Pajtićevske „vojvođanske“ klike postao bi krajnje obesmišljen. Bez jasne pretnje da „Vojvođani“ (i „Vojvođanke“ pride), u svakom trenutku, mogu da povuku svoju navodnu davnašnju odluku o prisajedinjenju Srbiji, teško se može ustalasati javno mnjenje na severu Srbije.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Mađarsko protivljenje ovde je prilično neobično, ako se stvari posmatraju samo spolja, jer izgleda sasvim logično da Mađari i Evropska unija (Nemci najviše) imaju identične interese u Srbiji. Uostalom, Mađarska je deo Evropske unije, a misija OEBS-a je organizacija u kojoj upravo EU vodi glavnu reč. Ipak, tu stvari nisu tako jednostavne, kako bi se na prvi pogled moglo reći; pogotovo kada se uzme da Mađari i  Nemci imaju sukobljene interese na tlu severne srpske pokrajine. Mađarski san je da izmene odluke Trijanona i da Delvidek („Južne krajeve“, to jeste, oblast u Srbiji koja se danas neistorijski zove Vojvodina) eventualno priključi revitalizovanom ugarskom kraljevstvu.

S druge strane, Nemci bi za sada hteli da pronađu način kako da pokrenu pitanje imovine nemačkih građana i njihovih naslednika, koji su nakon Drugog svetskog rata proterani iz bivše Jugoslavije. Nemcima to svakako nije lako, ne zbog Srbije, nego zbog drugih zemalja, s kojim se danas nalazu i u zajedničkoj „super-državi“, a u kojima su Nemci svojevremeno doživeli istu ili sličnu sudbinu kao i u Jugoslaviji. Otuda dolazi i sav nemački oprez kada je u pitanju sever Srbije, jer ne žele (smatraju da još nije vreme) da izazovu podozrivost onih s kojima, eto, trenutno dele „zajedničku sudbinu“.

Ištvan Pastor je apsolutno u pravu kada kaže da nije tačno da su „građani Vojvodine“ oni koji su 1918. godine odlučili da uđu u sastav Srbije, to jeste, da se prisajedine Srbiji. Najpre, Vojvodina u to vreme uopšte nije postojala kao teritorijalni naziv niti kao društvenopolitička odrednica. Tada se znalo za Srem, Banat, Baranju i Bačku, a Vojvodina će se mnogo kasnije, prvo u političkoj terminologiji jugoslovenskih komunista, pojaviti  u ondašnjim političkom miljeu prve Jugoslavije. Prava istina je da je ime Vojvodina do kraja iskovano krajem Drugog svetskog rata, jer ona negdašnja „Srpska Vojvodina“ nikada nije nosila takav naziv, već se zvala „Vojvodstvo Serbsko/Srpsko“.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

O Vojvodini je svojevremeno raspravljao Đura Daničić, koji je nedvosmisleno pokazao da su termini Vojvodina i Vojvodovina nepravilni, te da je jedini ispravan naziv tog dela Austrougarske carevine bio Vojvodstvo (nem. Serbische Woiwodschaft). To Vojvodstvo je kratko trajalo (1848-1849), da bi se u sledećih jedanaest godina slična srpska oblast (sada bez Baranje) u Austrougarskoj zvala „Vojvodstvo Srbija“ (zauzimala je deo Srema, jedan deo Bačke i Banata; nem. Woiwodschaft Serbien). Službeni naziv Vojvodina uveden je po prvi put 1945. godine.

Takođe, istina je da je Velika narodna skupština je 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu donela odluku o otcepljenju Bačke, Baranje i Banata od Austrogarske i prisajedinjenju Srbiji. Dan ranije sličnu odluku donela je i skupština Srema. U pomenutim skupštinama uglavnom su učestvovali Srbi, a Mađara i Nemaca tu nije bilo, jer su oni bili poražena strana u ratu. Pored toga, jasno je da Mađari nikada ne bi glasali da pomenute teritorije uđu u sastav Srbije. Otuda i Pastorovo protivljenje Pajtićevom izvrtanju istorijskih činjenica i suludoj tvrdnji da su nekakvi „građani Vojvodine“ (kojih nikada pre 1945. godine nije bilo u istoriji) odlučili da „Vojvodina“ (koja tada uopšte nije postojala) uđe u sastav Srbije.

Pastorova pobuna nedvosmisleno pobija Pajtićevu naopaku tvrdnju/teoriju da su nekakvi „građani Vojvodine“ nekada odlučili da ta „pokrajina“ postane deo Srbije. Da je tu stvar sasvim drugačija, nepobitno dokazuje Ištvan Pastor svojim rečima između redova: građana Vojvodine nikada nije bilo niti oni danas postoje! – osim u glavama onih koji bi da za sebe ostvare zabran u kome će moći lagodno da žive od varanja i zamlaćivanja naroda. Na severu Srbije danas postoje samo Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i drugi, koji žive na srpskom prostoru; onom prostoru kojem je silom nametnuto izmišljeno ime – Vojvodina.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime