Dragica, kćerka Dušana Jankovića, napisala je na svom fejsbuk profilu potresno svedočanstvo o presudi suda BiH koji je za „ratne zločine“ na 21 godinu osudio njenog oca, za zločin u kome nije učestvovao – na mestu na kome uopšte nije ni bio.
„Moj otac Dušan Janković osuđen je pred Sudom BiH za ratne zločine na 21 godinu. Nadam se da će jednog dana sva golgota kroz koju je prošao moj otac ugledati svjetlo dana. Tokom cijelog postupka trudili smo se brojnim svjedocima i materijalnim dokazima da dokažemo njegovu nevinost, ali to je bilo nemoguće dokazati pred Sudom i Tužilaštvom BiH. Tamo ne trebaš biti kriv, dovoljno je da si Srbin“.
Dragica dalje svedoči da se protiv njenog oca vodila montirana istraga, montirana optužnica, montiran proces i na kraju montirana presuda. Kaže da se protiv toga nisu mogli boriti jer su optuženi ljudi „prepušteni na milost i nemilost Sipi, Sudu i Tužilaštvu BiH“, a oni i njihove porodice nikakvu pomoć ni od koga nemaju.
OPTUŽEN PO KOMANDNOJ ODGOVORNOSTI
„Kada je moj otac uhapšen optužen je po komandnoj odgovornosti i da je fizički bio prisutan u konvoju za Korićanske Stijene, koji je prevozio nesrpsko stanovništvo koje je napuštalo opštinu Prijedor, i tom prilikom je izdvojen jedan dio muškaraca i pobijen. Sav rukovodni kadar iz policije je svjedočio i rekao da Dušan Janković nije bio komandir u vrijeme kada se zločin desio, niti načelnik, da bi tadašnji komandir izašao pred sud i rekao `ja sam tad bio komandir, nije bio Dušan Janković, načelnik je bio pokojni Simo Drljača`.“
Nakon toga su mu sa optužnice skinuli komandnu odgovornost, ali ostala je optužba za „fizičku prisutnost – da je bio u policijskom golfu na čelu kolone“.
FIZIČKO PRISUSTVO IZMIŠLJENO
„To je apsolutno smiješno za nekog ko je radio u policiji kao profesionalac sa fakultetom da ide u pratnje konvoja sa Interventnim vodom. Od 1.200 muslimana iz konvoja niko ga u konvoju nije vidio, niko na sudu nije rekao da je bio u konvoju. Moj otac je rođen na Benkovcu, osnovnu školu je završio u Kozarcu, kada je počeo raditi u policiji radio je u Kozarcu. 19 godina prije rata radio je kao vođa saobraćajnog sektora Novi Grad – Verići, i samim tim je bio jako dobro poznat muslimanskom lokalnom stanovništvu.
Na sudu se ispostavilo da je najveći broj muslimana u konvoju bio upravo iz Kozarca. Niko od 1.200 muslimana nije svjedočio na sudu da ga je video u konvoju, neki su odbrani dali izjave da on nije bio u konvoju, ali sud nije dozvolio da oni svjedoče“.
„Oni koji su `vidjeli` mog oca u konvoju su Srbi koji su bili u konvoju, i da bi sebe spasili svjedočili su lažno protiv njega. Prvi je nas komšija, prva kuća do nas Luka Gnjatović i Vitomir Lakić, dva vozača `Autotransporta` koji su dali izjave Sipi da je Janković bio prisutan u konvoju i da se on tu sve pitao. Samo na osnovu njihove dve izjave moj otac je uhapšen.
Kasnije su na sudu Gnjatović i Lakić izjavili da su bili natjerani od istražioca Sipe Mevludina Mujezinovića i Ejupa Zukića da potpišu da je Janković bio u konvoju, ali sud nije prihvatio mijenjanje iskaza“.
OPTUŽILI GA IZVRŠIOCI ZLOČINA DA BI SEBI UMANJILI KAZNU
„Kako nikog od muslimana nisu našli ko je vidio Jankovića u konvoju, počeli su sa ucjenama direktnih izvršilaca zločina koji su bili u konvoju. Krenulo se u sklapanje sporazuma o priznanju krivice – `nećeš dobiti 40 godina, priznaj zločin, pokaj se i reci da si video Dušana Jankovića u konvoju i dobićeš 11 godina`.
To su uradili Damir Ivanković i LJubiša Ćetić, osuđeni su na 11, odnosno 14 godina. Oni su pobili muslimane na Korićanskim Stijenama. Da bi dobili manje zatvorske kazne lagali su na Sudu da su vidjeli Jankovića u konvoju. To su neljudi kojima nista nije sveto, koji te gledaju u oci i lažu.
Tužiteljica Slavica Terzić svim silama se trudila da Dušan Janković bude osuđen i uspjela je u tome.“
BORIĆEMO SE I DALJE, NE ODUSTAJEMO
Dragica Janković, kćerka nevino osuđenog Dušana Jankovića, već osam godina pokušava na sve moguće načine da dokaže da je njen otac nepravedno optužen i zatvoren na 21 godinu, od strane zločinaca koji su zločin izvršili i Tužilaštva koje je to organizovalo, kao i suda koji je doneo presudu – samo zato što je Dušan Janković Srbin. Obratila se svim institucijama koje se bave i koje bi trebale da se bave ovim pitanjima i ništa nije uspela da uradi, jer, kako kaže „samo obećaju i na kraju ništa ne urade“.
„Ali nismo se predali i nismo poklekli, borimo se i dalje…“ – kaže na kraju Dragica Janković.
I otac, sada dr Dušan Janković – se ne predaje, doktorat na temu saobraćaja, koji mu je odobren 2008. pre hapšenja, odbranio je pred komisijom koja je došla u zatvor u Foči u februaru ove godine.
Ako će ovaj tekst pomoći da se pokrenu ljudi u Republici Srpskoj i Srbiji koji bi trebali da se bave svim ovim – nepravedno osuđenim Srbima u zatvorima u Bosni i Hercegovini – onda će to biti naš doprinos pobedi istine. Nadamo se da ipak ima ljudi od struke, morala i časti, da se organizuju i svojim stručnim radom dovedu do rezultata – da se svi nevini Srbi oslobode iz zatvora, gde su zatvoreni samo zato što su Srbi.
Biljana Diković
FB Reporter
