Priča o herojstvu neustrašive Srpkinje!

6
6074

Radmila Petrušić, rođena 16. decembra 1948 u Peći. Bila je nastavnik Srpskog jezika i živela je u Pećkoj Banji do 1999 god. zajedno sa suprugom Mihailom, sinovima Danilom i Goranom.

18252513_258034264603925_389770369466105856_nRadmila je svoj radni vek počela daleke 1968 godine u varoši Vrela ( etnički albansko mesto) u kome je predavala Srpski jezik Albancima 31 godinu, ujedno ona je bila u većini godina jedina pravoslavna osoba koja je tamo radila, i non stop vodeći verbalne “ ratove“ sa albanskim krvnicima i secesionistima. Rada je bila pravi primer hrabre i sigurne u sebe žene, ujedno nadasve ponosne Srpkinje, koja se uvek vodila krilaticom “ Sve za Srbiju, Srbiju nizašta“! Inače, njen rod Marovići doselili su se u Metohiju u davna vremena iz Brskuta (Kuči) Crna Gora.

Iako je celi radni vek provela radeći sa Albancima, oni nikad na nju nisu gledali blagonaklono i prijateljski, već suporotno od toga gledajući je uvek “ ispod oka“…

Kada je NATO napao Jugoslaviju, suprug Mihailo (rez.oficir), sinovi Danilo i Goran dobijaju pozive da ratuju za domovinu i bivaju raspoređeni u svoje ratne jedinice.Kako se radilo o dokazanim srpskim rodoljubima, oni izazov prihvataju sa zadovoljstvom.

Juna meseca, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, albanski teroristi i fašisti „OVK“ svojevrsnim spletom okolnosti zarobljavaju je u svojoj kući, zajedno sa deverom Lukom Petrušić (iz Titograda), i mužem od svoje zaove Mišom Vujačić, oko 21 sat naveče 1999.god. odvode ih u Vrela gde je Radmila radila, i tu svi troje završavaju živote na surov način.

Kada su teroristi upali u Radmilinu kuću u Pećkoj Banji (grupa između 5 ili 6 vojnika na čelu sa komandantom Eljezijem koji je došao iz Novog Sela blizu Peći, vrlo verovatno iz iste porodice Eljezaj Avnija), ili pak možda i lično on koji je ubio Vidomira Šalipura- Munju, što je vrlo zanimljivo… Radmila je odlično govorila albanski jezik, pokušavala je da im objasni da nikom ništa nije skrivila, međutim to je bilo uzalud, komandant Eljezi je hvata za kosu i na silu je ugurava u auto njenog devera Luke, zatim i samog Luku i Miša.

Da Vas podsetimo:  Učitelj Peđa predaje u parku

Zanimljivost i specifikum priče dobija na značaju još više u sledećem slučaju, Radmila je sa sobom kada je uhapšena uzela sa sobom svoju žensku tašnu, za koju su teroristi znali, i nisu je pretresli… U njoj se upravo nalazio njen lični pištolj 7,65 mm “Crvena zastava“ popularna “ sedmica“ , kao i jedna bomba M 75. da joj se nađe ako zatreba, a ova ideja je bila lično njenog sina Danila, koji joj je rekao : “Majko,od hleba se odvajaj ali od ovoga nikako“… Ta mudrost njenog sina će doćи na naplatu samo par dana od njihovog rastanka, kada će Radmila ubiti iz pištolja dvojicu terorista, među njima i komandanta Eljezija.

Prilikom ulaska u auto Eljezaj je seo da vozi Lukinu „Ladu“, Radmila je sedela iza njega na zadnjem sedištu, a pored nje još jedan terorista, ostali su ušli u Mišov „Opel“, a jedan je uzeo da vozi traktor. Kada su stigli na rub varoši Vrela, nailaze na punkt drugih terorista “ Ovk“, to je bilo oko 21,30 naveče, iz kola u kojima je Rada bila izlazi samo terorista koji je sedeo do Rade, a komandant Eljezaj ostaje na mesto vozača, Rada takođe ostaje u kolima, iz drugih kola teroristi izvukuju Luku i Miša, počinju da ih besomučno tuku, to je sad već bila grupa od oko desetak terorista… Gledajući Rada šta njima rade, i misleći tek kakva smrt nju čeka, vadi polako iz tašne pištolj (bio je uveliko spreman i repertiran sa punim šaržerom i metkom u cev) i sa jednim metkom u potiljak ubija komandanta Eljezaja, zatim otvara vrata i ka grupi terorista koji su bili uveliko „zaposleni“, ispaljuje ostatak iz šaržera i sa tri metka u usta ubija još jednog teroristu (nepoznato ime).

Da Vas podsetimo:  Slobodan Stamenković, 60 godina berberskog iskustva

Teroristi su odgovorili rafalom iz automata, i teško je ranjavaju, prilaze joj, vezuju je za vrat ranjenu, konopom pa zatim za automobil, i tako je vuku asfaltom da bi joj ispala duša na najstrašnije muke… Rada ne hajuću za svoj život, onako izmučena i ranjena psuje albansku majku teroristima neprestano, oni je u završnom činu njenog života vezuju onda i za noge, pa potom za drugi automobil i idući tako polako autima u suprotnim smerovima jedan od drugog polako je rastržu dok se nije glava od tela odvojila… bacaju je u jarak pored puta. Luku i Miša su odmah iskasapili i raskomadana tela razbacali u više različitih pravaca da bi skrili na taj način tragove zločina! Ubijeni teroristi od Radine ruke, imali su grandioznu sahranu, uz ogroman broj ljudi i vladalo je veliko ogorčenje kod svih, kako to da ih jedna žena poubija…

Radmilino telo nikada nije pronađeno, jer grobovi heroja ne postoje! Ovim herojskim podvigom, mučeničkom smrću, Radmila Petrušić je nesumljivo sebe svrstala u narodne heroja naše mile otadžbine Srbije, i bivše Savezne Republike Jugoslavije. O njoj su pisane razne narodne pesme.Takođe, nikad nisu nađena tela Luke i Miša.

Radino je sunce odavno ugašeno, ali jedna iskra i dalje najvećim sjajem sja, koja će služiti mnogim generacijama kao primer kako se čuvaju, čast, obraz, vera i otadžbina.

Iako nažalost nije dočekala nijedno unuče, Rada ima šestoro unučadi od svoja tri sina (Danilo, Goran, Milija).

www.princip.me

6 KOMENTARA

  1. srbo. nisi sam potpuno si u pravu.broz ustasa injegove sluge i danas vladaju. oni su stvorili autonomne pokraine . nezale komunisti radmilu vec su digli spomenik svabama.

    • Исте правописне грешке, исте етикете, исти стил, исти речник као „Србо“, хммм…

      Питам се само, како то да такви велики Срби пишу латиницом?

  2. Ако тела никад нису нађена, и нико други сем отмичара, који никад нису приведени, није био присутан, како писац текста до у детаље зна шта се догодило? Мислим да би, пре свега из поштовања према жртвама албанских терориста, овакве приче требало оставити где припадају: у машти њихових твораца.

    • biti nepismen nije vrlina već mana.to što boli komuniste je predaja srba šiptarima i strahovit teror.važno je vama da čuvate tita u beogradu,a ovo su posledice tita i vas kao njegovih pomoćnika.

  3. kako je lepo kada se vi setite da objavite ovakav tekst,da makar ovde srbni nešta pročitaju.često novosti objavljuju kako su naj čitanije,a u stvari samo im je ratko dmitrović kao pokriće,jer se komentari o srpskim mučenicima kod njih ne objavljuju.zbog toga su iste kao i ranije novosti,da hvale vlast.zahvaljujem se korenima što imamo mogućnost da mi srbi nešto kažemo.za mene lično je ova komunistička okupacija gora od nacističke.nacisti su bili nemački okupatori,a ovi si gori što govore jezikom nas srba.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime