Princip sam na suđenju kaže da nije Srbin, već Jugosloven. I da mu interesi Srbije (i srpske Bosne) nisu bitni, osim u funkciji njene žrtve za stvaranje Jugoslavije. Princip je u stenografskim beleškama označen kao “Op.“ (optuženi). Izvor: „Vojislav Bogićević – Sarajevski Atentat (Izvorne Stenografske Biljeske)“.
Princip je bio samo jedan od mnogih u tadašnjoj Srbiji koji se fanatično deklarisao kao Jugosloven. Iako su skoro svi bili za zajedničku državu sa Hrvatima i Slovencima, jedna struja je bila čisto jugoslovenska koja nimalo nije marila za srpsko ime i državne interese Srbije i srpskog naroda. U intelektualnom smislu nju je oličavao primordijalni drugosrbijanac Skerlić (tvrdio da “Srbija nema budućnost bez Jugoslavije“) i tu je bio Princip (kao i njegov duhovni mag Mitrinović). Mislim da se u tu grupu mogao ubaciti i Apis sa svojima. Pašić i prestolonaslednik Aleksandar su bili oličenje druge struje, koja nije poricala srpsko ime (još uvek) i koja nije bila ravnodušna na cenu koja je Srbija imala da plati za novu državu.
Ljudi poput Jaše Tomića koji su još 1909. pisali i trubili na sav glas da nam preti krvavo stradanje u budućnosti (ako se ujedinimo sa Hrvatima) su se mogli izbrojati na prste jedne ruke.
Sledstveno, neka se niko ne čudi zašto su Brozovi komunisti nakon 1945. ekspresno rehabilitovali Apisa i crnorukce, a Principa kovali u zvezde. Pročitane knjige, dokumenti i životno iskustvo su me naučili da koga Brozovi ljudi hvale (a da je bio ličnost HH veka) – taj niti je bio Srbin niti je radio dobro za Srbe.
Imajte ovo uvek u vidu kada pominjete Apisa, Principa, kralja Aleksandra, Pašića i ostale ličnosti iz naše istorije u razgovorima i statusima.
P.S. Da me neko ne shvati pogrešno kako imam nešto lično protiv Principa, njegovo selo je listom u Drugom svetskom ratu bilo četničko kod Momčila Đujića. Zato su partizani kada su ušli u to selo spalili sve što su stigli (pa i Principovu rodnu kuću, jer su rođaci Gavrilovi iz te kuće bili četnici). Ti Principi i to selo Obljaj su za mene heroji Srpstva i mnogo više su koristi doneli srpskom narodu od Gavrila koji je doneo samo štetu, a i po svojim rečima je bio Jugosloven. On kada je otišao sa sela u školu u Beograd, izgubio je sav etos koji je tamo naučio, i bio višekratno hipnotisan od strane sataniste Mitrinovića uoči atentata, on sa tim svojim starim krajem nije više imao nikakve veze.
Autor: Marko Pejković
Невероватно је, како искривљену слику о Принципу може дати школован човек, научник. Само што изгледа има тезу, да је борба највиђенијих Срба крајем 19. и у 20. веку била за Југославију. А о Принципу нађох и ово: „„Za razliku od ostalih istorijskih ličnosti od Julija Cezara do Ilona Maska, koje imaju pisma, dnevnike, slike, beleške sa sastanaka, bilo koju vrstu istorijskih izvora koje ih opisuju, on nema i zato ga je teško definisati“, kaže Tim Bučer, britanski novinar koji je objavio knjigu „Okidač: U potrazi za ubicom koji je svet doveo do rata“, za BBC na srpskom.“. Када се ово прочита, упитно је одакле аутору сазнање шта је Принцип мислио и због чега је изјавио да је Југословен.
niti pravu sliku neznate naci a znate sta je rekao