Prinudna vakcinacija osiromašenim uranijumom

5
1709

Dok širenje epidemije straha u našoj javnosti još uvek traje nesmanjenom žestinom, a broj vakcinisane dece konstatno opada, zdravstvene vlasti nastavljaju sa uvođenjem novih obaveznih odnosno prinudnih mera imunizacije najmlađih kategorija stanovništva. Od 1. oktobra je za naše najmlađe, pored svih ostalih, obavezna još jedna kombinovana vakcina.

Foto: nspm.rs

Ona navodno deluje protiv upale pluća, meningitisa, sepse, upale srednjeg uha itd. Najavljuje se kao neobavezna još jedna vakcina, protiv tzv. humanog papiloma virusa koji, kažu, izaziva rak grlića materice. Ovo je sad već postao jedan pravi vakcinovod do tela naših mališana. Pa čovek ne treba da bude lekar pa da zna da preterana upotreba antibiotika na kraju čini bakterije otpornim. Kako je onda moguće da pretrana upotreba vakcina ne izaziva sličan efekat kod virusa (da li ciljanje određenog soja vakcinama po Darvinovim pravilima prirodnog odabiranja ostavlja prostor za bujanje drugih)? Šta je sledeće? Vakcina protiv slobode govora (zagovornici prinudne vakcinacije traže kažnjavanje lekara koji se usude da oponiraju u ovoj raspravi)? Po svemu sudeći opomena koja roditelji šalju državi pada na gluve uši. Broj vakcinisane dece opada od 2015. godine kada je uvedena obavezna vakcinacije. Da li je moguće da država ne uviđa uzročnoposledičnu vezu između prinude na vakcinaciju i otpora stanovništva istoj?

Celokupan problem sa padom broja vakcinisane dece je problem poverenja. Ovde je u pitanju pad poverenja građana u sistem zdravstvene zaštite, ne samo u Srbiji, već i na drugim mestima u svetu gde se vakcinacija sprovodi prinudno ili (kao 2009. godine u slučaju tzv. Svinjskog gripa) širenjem panike o obimu i opasnosti od navodne epidemije. Sve mere represije koje u jednom društvu sprovodi onaj ko ima monopol na sredstva prinude, a to je u savremenim društvima država, izazivaju u najmanju ruku pad poverenja, a često i pasivan ili aktivan otpor kod građana. Ovo je prirodna i normalna reakcija svakog iole razumnog čoveka ljudi na potčinjavanje njegovog tela tuđoj volji. „Zašto bi neko želeo da me na silu potčini sebi“, pitaju se oni koji su meta državne prinude? „Valjda sam ja dovoljno razuman da shvatim/uvidim šta je u mom interesu a šta nije“? „Ako ja to ne vidim da li je to potčinjavanje mog tela onda u tuđem, a ne u mom interesu“? Ovaj misaoni tok, je osnažen gomilom kontradiktornih informacija o (s jedne strane) opasnostima ili (s druge strane) blagotvornosti vakcinacije.

Da Vas podsetimo:  Princip

Rasprava/dijalog/debata o vakcinaciji je presečena 2015. godine uvođenjem prinudne vakcinacije i proterivanjem njenih oponenata u tešku ilegalu. Niti jedan mainstream elektronski ili štampani medij u Srbiji ne želi više da pruži prostor za polemiku onima koji u ovoj stvari razmišljaju svojom glavom. Jedino mesto gde mogu da razmenjuju informacije, ali i svoje brige/strahove/nepoverenje jeste internet, još jedino demokratsko glasilo u modernom svetu, ono koje je nedostižno prvosveštenicima vakcinacione inkvizicije. Tako se danas brige/strahovi/nepoverenje u prinudnu vakcinaciju šire kao na geštetneru izvučeni propagandni materijal beogradskih omladinaca pred nosom majora Krigera i njegovih SS Einsatztruppen 1942. godine u okupiranom Beogradu – u tajnosti. Kao što nemačka okupaciona vlast nije uspela da silom stekne poverenje naroda u vreme rata (i da nismo gledali Otpisane to bi znali), tako ni kvaziepidemiološka crkva koji nas danas prinudno leči to neće uspeti.

Postavljam dva pitanja: 1) Ko poseže za prinudom u raspravi/dijalogu/debati? Onaj ko ima argumente ili onaj kome oni ponestaju?; 2) Ko proteruje svog oponenta u raspravi/debati/dijalogu sa mesta duela? Onaj čiji argumenti mogu da izdrže testiranje protivnim stavovima ili onaj čiji ne mogu?

Ako država sa apartom prinude koji joj stoji na raspolaganju i svim ostalim resursima za sprovođenje politike u oblasti narodnog zdravlja, kao i farmaceutska industrija koja sa ogromnim količinama novca „osvaja“ naklonost mainstream medija, nisu u stanju da objasne ljudima da je prinudna vakcinacija opravdana koliko ima smisla optuživati za tako nešto dezorijentisanu internet kampanju uplašenih roditelja i beli štrajk zastrašenih pedijatara? Isto koliko i optuživati Prleta i Tihog da su svojim protivljenjem okupatoru krivi za stradanje Beograda. Očito da je nešto drugo razlog za pad broja vakcinisane dece, kao što su 27 nemačkih divizija bile razlog za okupaciju Srbije u Drugom svetskom ratu.

Da Vas podsetimo:  Nomofobija

Upravo to drugo (pad poverenja u državnu zdravstvenu politiku) jeste ključ problema. Kada je 1999. godine NATO paktu ponestalo argumenata za otimanje KiM od Srbije na pregovorima u Rambujeu posegnuo je za prinudom merom – agresijom na SRJ. Tokom te agresije smo prinudno vakcinisani osiromašenim uranijumom. Sada uživamo u svim blagotvornim efektima koji slede takvu prinudnu „humanitarnu“ meru „Milosrdnog anđela“ u vidu brojnih ekoloških katastrofa epohalnih razmera koje su zagađujući naše životno okruženje dovele do povećanog broja obolelih od raznoraznih bolesti pa i malignih. Osim toga, uništavanje srpske privrede u razarajućem bombardovanju, koje je za posledicu imalo pad životnog standarda odrazilo se, analogno, i na pad zdravstvenohigijenski i sanitarnih standarda i posledično na povećanje broja upravo zaraznih bolesti. Zahvaljujući ovome poverenje građana u NATO pakt i njegove dobre namere je u toj meri trajno poljuljano kod građana Srbije da se nikada neće pretvoriti u dobre odnose sa ovom institucijom.

Apelujem na državu da se okane prinude u onoj sferi koja najviše zavisi od poverenja građana, a to je zdravstvena zaštita. Koja mera lečenja daje efekte ako se sprovodi prinudno odnosno na silu? Zdravstveno osoblje vrlo dobro zna da se rezultat u lečenju može postići samo uz poverenje pacijenta u mere i terapiju koju lekar/medicinska sestra preduzima. Odnos sa lekarom je odnos poverenja, isto kao i sa sveštenikom ili advokatom. Ne ispovedate se pred sveštenika koji Vaše grehove ispriča pred parohijom, ne brani Vas advokat koji Vaše tajne otkriva protivnoj strani u sporu, ne lečite se kod lekara koji stanje Vašeg zdravlja otkriva državi kao da je saznanje o krivičnom delu koje doušnik prenosi policiji. Pretvaranje zdravstvenog osoblja u Srbiji u oruđa vakcinacione prinude putem obaveze da nagovaraju roditelje da vakcinišu decu protiv svoje savesti ili da prijavljuju one koji odbiju vakcinaciju kao da su policijski informatori razara temelje na kojima počiva sistem svake zdravstvene zaštite – poverenje u zdravstveno osoblje. Što prinuda države bude veća to će i aktivni otpor građana i pasivni otpor lekara biti veći, a sve to na štetu javnog zdravlja.

Da Vas podsetimo:  Život

Hegel je davno u svojoj filozofiji istorije napisao da se niti jedna savest nije oslobodila na silu. Slobodni se ne mogu prinuditi na ropstvo, kao što se ni robovi ne mogu prinuditi na slobodu. Svi čije je zdravlje potencijalno ugroženo odbijenjem vakcinacije bez obzira na razlog (neznanje o prednostima vakcinacije ili znanje o štetnostima vakcinacije, prigovor savesti, strah, briga za zdravlje…) zbog kojeg su izgubili poverenje u državne programe imunizacije neće to poverenje vratiti na silu.

Niti će se lekari koji imaju svojih dilema oko ove teme iste rešiti tako što ćemo ih pretvoriti u oruđa vakcinacione prinude (doušnike) ili im uskratiti slobodu govora.

Branislav Ristivojević

srpskipravnickiklub.rs

5 KOMENTARA

  1. Mozda sad Srpski politicari i crkva shvate zene.

    Zasto od njih trazite da radjaju kad im nedajete pravo slobode i izbora kad je rec o brizi i uzgoju, vaspitanju dece.

    Zasto bi ja sad rodila 3 Srpcica kad nesmem da odlucujem o osnovnim stvarima, zdravlju, odgoju?
    Majke su odgovorne za decu do njihove osamnaeste godine pa im dozvolite da budu majke a ne izvrsioci zakonske prisile.

    Neka se drzavnici uozbilje i prizemne jer oni vladaju malom narodu i maloj drzavi a svestenstvu iz licnog iskustva preporucujem da dobro razmisle o svojim cenovnicima.
    Tri puta sam bila kuma, 1 na vencanju, 2 puta na krstenju , svestenici su me oderali. Krstenje, vencanje i sahrana, kao i osvecenje slavkog kolaca, parastosi nebi smeli imati tarifu.

    Ako se nastavi sa prisilom zene mogu jos ocekivati da nas vrli politicari strpaju u zatvore sto ne radjamo, pa nam na umetan nacin ili neki drugi vrse oplodnju.

    Od ovih skorojevica covek danas moze sve da ocekuje.

  2. Ја бих рекао да је „проблем“ са отпором обавезној вакцинацији пре свега „проблем“ обавештености, не поверења власти. И наметање вакцинације није само „принуда“, него и неоспорно противзаконито. Није ми јасно зашто аутор не износи основне чињенице – да не постоји ни статистички, ни научни доказ да је обавезна вакцинација корисна, нити и једна студија упоредне стопе заражених у вакцинисаним и невакцинисаним популацијама (погађај трипут зашто), али зато постоји брдо клиничке, званичне и научне евиденције о њеним штетним последицама – док набацује некакву мутну могућност „незнања о предностима вакцинације“?

    Испод је конкретно упутство родитељима на који начин могу да се супротставе овом криминалном насиљу над децом.

    • Весна Илић Прелић – Председник Уставног суда

      Поштовани родитељи,

      Према савету представника Уставног суда у Београду, сваки родитељ који жели да одбије вакцину мора да уради следеће:

      1. Да потпише документ (образац према закону из Права Пацијената – члан 11 и члан 17), у коме се лекар штити од било какве одговорности уколико се детету нешто деси јер није примило вакцину (НАРАВНО ДА ДЕТЕТУ НЕЋЕ БИТИ НИШТА).

      2. Уколико и поред свега овога судија за прекршаје осуди новчаном казном родитеља, оног момента када решење стигне до вас, казну не плаћате већ одмах подносите жалбу Уставном суду у Београду позивајући се на Устав Р. Србије члан 25. који гласи:

      „Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободног датог пристанка.“
      ( Вакцинација спада у огледе јер се заснива на предпоставци да ће се болест појавити у будућности )

      Закон о Правима Пацијената – члан 11 и члан 17

      Члан 11

      Свако има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.

      Члан 17

      Пацијент који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и случају када се њоме спашава или одржава његов живот. Надлежни здравствени радник, дужан је да пацијенту укаже на последице његове одлуке о одбијању предложење медицинске мере, и да о томе од пацијента затражи писмену изјаву која се мора чувати у медицинској документацији, а ако пацијент одбије давање медицинске изјаве, о томе ће сачинити службену белешку.

      Међународна Класификација Болести – СЗО –
      РЕВИЗИЈА 10, КЊИГА 1, ЧЛАН З. 28 – ТАЧКЕ 0 И 1
      Вакцинација се може одбити не само ради здравствених разлога, већ и зарад личног или верског убеђења.

      НАПОМЕНА: Република Србија је члан и потписница овог уговора Светске Здравствене Организације/Швајцарска од 01.01.2010. године.

      НАПОМЕНА:

      У случају да ова проблематика правне природе дође до суда, на суду избегавате сваку расправу о вакцинацији и „имунизацији“, да ли је она потребна или не, да ли је ви желите или не, већ на судској расправи само тражите да се утврди чињенично стање, а оно је следеће:

      1. Здравом детету намеравају да инјекцијом убризгају у тело хемикалије за које се зна да садрже врло отровне и штетне састојке, а који се користе као ФИКСАТИВИ У ВАКЦИНАМА да би се вируси стабилизовали; због наводног спречавања будућих болести за које нема никаквих доказа да ће се појавити. А Ви као родитељ то желите да спречите.

      2. Уставни суд не може да вас осуди за нешто хипотетичко, већ само за реално чињенично стање, за оно што се догодило, а не за оно што није. Са друге стране стоји свима добро позната чињеница да су лекари повезани са фармацеутима и да је у материјалном интересу фармацеутске индустрије, произвођача вакцина, да вакцине прода. Само је то чињенично стање. Све остало је теорија и пропаганда, застрашивање које МОРАЈУ ДА СПРОВОДЕ по налогу фармацеутске индустрије која их уцењује са лиценцом за рад.

      3. Такође су и судије, барем на Западу, потпуно под контролом фармацеутских корпорација у чију корист увек суде, чак и када дете умире одмах након вакцинације. А онда осуде родитеље за небригу.

      НАПОМЕНА:

      Уставни суд у Београду ову праксу не примењује.

      Иако се званично тврди другачије, интереси фармацеутске индустрије и њеног профита,у пракси, уопште нису одвојени од медицинске струке.

      НАПОМЕНА:

      Овде је дат закон из Р. Србије, али свака држава га има у оваквом или сличном облику. Само треба пронаћи под којим члановима се говори исто као и у горе наведеним члановима.
      С поштовањем родитељима у Србији

      Весна Илић Прелић/Уставни суд
      у Београду на дан 31.03.2015.

      тел .: +381 (0) 11 285-5006
      факс: +381 (0) 11 285-5097
      e-mail: kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs

  3. Vakcine su otrov smisljen sa ciljem da se razori imunitet dece i odraslih tako da ljudi krace zive i stalno budu bolesni i vecito kupuju neke lekove. Zdrav zivot – hrana i navike su sasvim dovoljni. Ali, samo uplasenog coveka i uplasene roditelje mozete lako nagovoriti da se vakcinisu i da urade nesto sto bez sirenja straha oni nikada ne bi uradili.

    • Hm,hmm..pa,strah,i uteruvanje istog,je vazan instrument vlasti,pustis buvu,da je srBstvo u,opasnosti,a onda lavina Nikolajevaca i Ljoticevaca,jurne da vam vakcinise mozak.Posao,malo sporije ide, Milan Panic je prodao,svoju farmaceutsku firmu, a kineske lekove i vakcinecsu,zbog Milovana Bojica i JUL,takodje proglasili za otrovne,a,posto su “ otrovne“,,drzavamje Galeniku munula na dobos,pa neka se drugi truju profitom sa naseg trzista.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime