Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak. Zato su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja.Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … .
Dr. Alfred Pihler je u svojoj knjižici o odbrambenosti istakao stav Tirša o cilju odbrambenog vaspitanja : „Pokolenje sveže i čvrsto, ne samo pokolenje snage, nego i čvrste volje, koje se ne hvasta slavom svojih predaka, ali se stara da radi po njihovom uzoru.” U knjižici je istaknuto da je mesto za sokolsko logorovanje uz granice Jugoslavije, koje su najviše bile ugrožene. (1)
Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske tečajeve, streljačke utakmice, obuku u rukovanju automatskim oružjem, u vožnji biciklima i motociklima. Streljački odseci mogli su da koriste vojna strelišta i strelišta Streljačkog saveza Kraljevine Jugoslavije. Po planu rada Načelništva SSKJ sokoli su vežbali sa vazdušnim, malokalibarskim i vojničkim puškama. U sokolskom sistemu vežbanja puška je smatrana za gimnastičku spravu. Sa drvenim puškama izvodila su deca razne vežbe. Savez je težio da sva deca u sokolskim redovima dobiju drvene puške do Svesokolskog sleta planiranog za 1941 godinu u Beogradu. Drvene puške imale su prednji i zadnji nišan pa su korišćene i za obuku u nišanjenju po vežbalištima. Sokolske jedinice nabavile su pušku “Mars M. 10” i “Mars M. 135”. Savez je dodelio župama 25 komada vazdušnih pušaka “Mars” M.100 i 25 komada vazdušnih pušaka M.115 sa kuglicama i priborom. Sa vazdušnim puškama vežbao je naraštaj i članstvo. Gađanje sa malokalibarskim puškama izvođeno je zimi u sokolanama a leti u slobodnom prostoru. Priređivana su takmičenja u gađanju, a kao nagrada su davane vazdušne i malokalibarske puške. Sa vojnim puškama vežbali su članovi posle završene obuke sa vazdušnom ili malokalibarskom puškom. Pri izletima, na logorovanjima i u letovalištima organizovano je gađanje iz pušaka i pištolja. Utakmice u streljanju bile su: Vojničkom puškom na 400 koraka, vojničkom puškom na 300 koraka, malokalibarskom puškom i vazdušnom puškom. Najboljim strelcima dodeljivane su medalje Dobrom strelcu. Godine 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. U 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. U streljačkom odseku sokola u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečajeva u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. Na dan 22 jula 1939. održana su kod sela Brazde takmičenja u gađanju bojnim metkom Sokolskog društva Skoplje-Matica. Ovim gađanjem rukovodio je pročelnik streljačkog otseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artiljerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno ljudstvo, materijal i transportna sredstva.
Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (2)
Sokolska župa Beograd uvela je 1939. Odbrambeno vaspitanje. U Odbrambeno vaspitanje ušli su: Streljački otsek, Konjički, Velosipedski, Jedriličarski, predsprema za vojnu obuku i odbrambeno vaspitanje žena (dobrovoljne bolničarke). Sokolska puška namenjena obuci razvijena je iz jurišne (četničke) puške M24 ČK. (3) Svi članovi narodno odbrambenog odseka Župe Beograd cele godine su nedeljom vežbali gađanje na strelištu kod „Careve ćuprije”. Streljački odsek Sokolskog društva Beograd-Matica preko celog leta 1940. vršio je obuku u gađanju iz malokalibarske i vojničke puške, tako da je 209 članova, članica i naraštaja osposobljeno za rukovanje i gađanje iz vojničke puške, a 110 naraštajaca i dece za gađanje malokalibarskom puškom. Referent streljačkog odseka bio je major Rada Kosović. Župske streljačke utakmice održane su 29 septembra 1940. na vojnom strelištu u Jajincima. Održano je takmičenje sa vojničkom puškom na rastojanju od 200 metara. Zahvaljujući majoru Kosoviću dobijeni su kamioni koji su sve takmičare odbacili na strelište i vratili ih nazad.
Sokoli su sprovodili tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost. U Savezu sokola održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih župa (4). Župa Beograd organizovala je 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Učestvovali su članovi iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Župa Skoplje organizovala je od 1 do 14 marta 1941. prednjačko-odbranbeni tečaj u sokolskom domu u Skoplju. Na tečaju bilo je 26 slušalaca sa cele teritorije Župe. Predavano je 30 sokolskih i vojno-odbranbenih predmeta. Vojne predmete predavali su oficiri. (5). U streljačkom odseku Načelništva SSKJ izrađen je udžbenik “Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke”. U okviru predvojničke obuke sem udžbenika za streljačke i velosipedske odseke štampan je 1940. udžbenik „Borbena obuka u Sokolstvu”. Po udžbeniku obuka je obuhvatala : borba nožem, opis i upotreba ručnih bombi, pravila službe veze, telefonske službe i signalizacije, telefonska služba, signalizacija, pravila utvrđivanja, pravila rušenja, pravila orijentacije sa čitanjem karata, jedinačna i desetinska borbena obuka, kratak uput za rešavanje zadataka iz borbene obuke, odbrana od padobranaca i vazdušne pešadije, četničko ratovanje.(6)
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda je sokolskim društvima Bosanske krajine koja su se izjasnila kao srpska dodeljivalo puške radi stvaranja odbrambenog fronta srpskih krajeva nasuprot militantne Hrvatske seljačke zaštite. Izaslanik ministarstva izveštavao je da je sokolima mnogo stalo da im se dodele puške i druga oružja kojima bi se omladina obučavala i potpuno osposobila za rukovanje oružjem. (7)
Sokoli su pomagali naoružavanje vojske koliko su im sredstva dopuštala. U čast vojske održan je u Beogradu Javni čas 1. juna 1940. Sav prihod od Javnog časa Sokoli su namenili za kupovinu puškomitraljeza za Drugi gvozdeni puk „Knjaz Mihajlo“. Puškomitraljez je dobila 5 četa 2 pešadijskog puka.(8)
U svim sokolskim domovima u Beogradu 27. marta 1941. zakazani su svečani sokolski skupovi. Posle održanih manifestacija u sokolanama, svi sokoli sa zastavama, u sokolskim odorama ili u odelu sa sokolskim značkama okupili su se u dvorištu Sokolskog Doma Matice u Deligradskoj ulici. Tu se već nalazilo starešinstvo Saveza sokola i sokolske župe Beograd. U 5 časova popodne nekoliko hiljada sokola i sokolica bili su svrstani u redove na letnjem vežbalištu, ispred doma. Skup je otvorio načelnik Sokolske župe Beograd Dušan Jovanović. Pošto je muzika intonirala državnu himnu uzeo je reč zamenik starešine Sokolske župe Beograd inžinjer Svetislav Vučković. Posle njega govorio je zamenik starešine Saveza sokola dr. Vladimir Belajčić, rekavši između ostalog : „U ovim sudbonosnim danima opet je jednom stihijskom snagom progovorio narod i rekao, da se sloboda, čast i nezavisnost nikom ne daju. Progovorio je glas naroda koji je celom svetu objavio da ova generacija neće se postideti pred generacijom koje su stvarale ovu našu divnu zemlju …. U ovim teškim danima mi hoćemo i treba da dokažemo da smo dostojni potomci kosovskih junaka i da smo ponosni, što je tako”.Posle govora dr. Belajčića ispred Doma Matice formirala se sokolska povorka. Sokolima su se pridružili četnici i ostala nacionalna udruženja. Na čelu bila je sokolska muzika, a onda zastava, starešinstvo Saveza i Župe a zatim sokoli i sokolice. Povorka je prošla ulicama Deligradskom, Kralja Milana, Knez Mihajlovom do Kalemegdana gde se rasturila. Mase građana, koje su prekrile ulice kroz koje je povorka prošla toplo su pozdravljale sokole i pridruživali se sokolskim uzvicima. Noć se već počela spuštati kada je sokolska povorka stigla do Kalemegdana gde se razišla. U Pančevu je starešina Skovran sa celokupnim članstvom Sokolskog društva Pančevo izašao na ulice 27. marta (9). Savez S.K.J. povodom 27. marta 1941. poslao je telegram mladom kralju : „Jugoslovensko sokolstvo je spremno da neizmernu radost, kojom je pozdravilo današnji veliki dan izrazi i najvećim žrtvama kad ih budu od sokolstva zatražili Kralj i Otadžbina“ (10). Sokolska društva iz svih oblasti Jugoslavije davala su podršku stupanju na presto njihovog starešine kralja Petra II. U listu „Dubrovnik“ štampan je pozdrav koji su uputili Sokoli Dubrovnika i okoline mladom Kralju : „ i najsvetiji zavjet da ćemo sa pjesmom na usnama hrliti u boj za čast mladoga Kralja a za slobodu, veličinu i nezavisnost Jugoslavenske Otadžbine.“ (11)
U Aprilskom ratu grupa sokola na čelu sa starešinom dr. Slobodanom Đorđevićem pokušala je da se probije do Grčke u čemu nije uspela. Posle zabrane Saveza sokola, sokolske organizacije prešle su na ilegalni rad pod okupacijom. Već aprila ili maja 1941. u Sloveniji formiran je Sokolski vojni savet, koji je trebalo da organizuje opšti otpor protiv okupatora. Ovim savetom rukovodio je ing. Ladislav Bevc. Sokolska legija formirana 2. avgusta 1941. imala je oko 1.000 članova i Sokolski savet na čelu. Sa Sokolskom legijom tesno je sarađivala ilegalna poluvojnička organizacija Pobratim (12). Među sokolima došlo je do podele oko pristupanja Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini ili partizanima. Deo sokola u Sloveniji pristupio je Oslobodilnoj fronti pod vođstvom komunista. Dr Miha Krek, podpredsednik jugoslovenske vlade u Londonu, istakao je 26 aprila 1942. da saveznici priznaju samo Mihajlovića i pozvao sokole da slede uputstva Draže Mihajlovića. (13)
Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Predvodnici ustanka Dušan Mandić i Blagoje Dujo Boljanović poginuli su prvog dana ustanka, 6. juna 1941. (14). U jesen 1941. dr Vladimir Belajčić ušao je u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. U izveštaju Obaveštajnog odeljenja Komande Beograda JVuO od 15. novembra 1943. ističe se da u Beogradu postoji sokolska organizacija, 2.000 organizovanih ispod 20 godina, podeljena na reone i da imaju česte sastanke. U izveštaju se ističe : „Ovo je jedina solidna organizovana nacionalna organizacija sposobna da se stavi u pokret za relativno kratko vreme; nju sačinjava omladina visoke nacionalne svesti, gotova za najveću žrtvu”. Na čelu ove organizacije bili su : 1) ing. Sveta Vučković, šef službe u Dir. Tramvaja i osvetlenja u Beogradu; 2) Advokat Dušan Jovanović, činovnik Agrarne banke; 3) Miloš Roksandić, činovnik Opštine beogradske. Ing. Svetomir Vučković bio je provaljen i uhapšen od strane Gestapoa. Bio je u logoru na Banjici, a zatim je poslat 5. novembra 1942 godine u KL Mauthauzen (15). Posle rata, vlast je pozvala uprave društava da se prijave. Kako starešinstvo sokola to nije učinilo, oduzimaju mu svu imovinu (domove, vežbališta i sprave), i koristeći je, osnivaju Društvo za telesno vaspitanje Partizan. Od sokola ostalo je ime gimnastičkih sala, koje je narod i dalje nazivao sokolanama i pesma „Zovi samo zovi”. Deo sokola povukao se iz javnog života, a sokolski prednjaci nastavili su rad kroz DTV Partizan. Sem toga bivši sokolski prednjaci obavljali su nastavu telesnog vaspitanja u školama i organizovali sletove u Jugoslaviji. Na fakultetu Fizičke kulture u Beogradu održano je 20 i 21 novembra 1969. Savetovanje o Sokolstvu u predratnoj Jugoslaviji (16).
U redovima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 1938-1939. bilo je 384.000 članova, članica, naraštaja i dece. (17) Po uputstvima starešinstva sokola pripremali su se za odbranu zemlje. Sokoli su učestvovali u junskom ustanku 1941. Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Boljanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Kasnije, u toku rata članovi sokola su se podelili na četnike i partizane. Knjižica „Odbrambenost” dr. Alfreda Pihlera, načelnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koju posedujem nosi pečate Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije, Više škole za fiskulturu u Zagrbu i Srednje fiskulturne škole u Novom Sadu. Korišćena je i posle Drugog svetskog rata u fiskulturnim školama, kada su sokoli bili zabranjeni.
Saša Nedeljković,
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________________
Napomene:
1. Dr. Alfred Pihler, načelnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, „Odbrambenost”, Izdanje Kulturno-prosvetnog zavoda „RAD” Z.S.O.J. Beograd, str. 13, 36;
2. „Streljački otsek SSKJ u prošloj i idućoj godini“, „Sokolski glasnik“, br.33, 18 avgust 1939, Beograd 1939, str.7; „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23. aprila 1939”, Beograd,str. 24, 54; Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.” Skoplje 1940, str.54-55; Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str.75; „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, br.2, Beograd 4.februara 1940; „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, br. 2 i 3, Beograd 1 mart 1941;
3. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, str. 15, „Oko Sokolovo”, br. 4, Beograd; Branko Bogdanović, „Srpski Mauzer”, Beograd 2004, str.89-90;
4. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.3, 1940, Beograd; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo”, br.7, 1940, Beograd, str.119; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940 Beograd, str.138; „Župske streljačke utakmice”, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940, Beograd, str.136;
5. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.7, 1940, Beograd; „Dva uspela tečaja sokolske župe Skoplje“, „Sokolski glasnik“, br.13, 28.mart 1941, Beograd;
6. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941“,Čačak,2006, str.42-43;
7. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251;
8. Andra Mih. Petrović, „Soko i vojska“ „Oko sokolovo“, br. 8, Beograd 1940, str. 128-129;
9. „Proglas Saveza Sokola”, str. 6, „Pravda“, subota 29 mart 1941, Beograd; Dr. Nikola Žutić, „Ideologija i politika Nike Bartulovića“, knjiga II/2, Beograd 2010, str.505,507; prof. Dr. Gojko Jakovčev, „Učešće članova sokola u manifestacijama 27 marta 1941. godine u Beogradu“, „Oko sokolovo“, br. 5-6, septembar 1996, Beograd, str.13-14;
10. Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi”, Herceg Novi, 2008, str.80;
11. „Telegrafski pozdrav Sokola“, br.12, „Dubrovnik”, 29 marta 1941, Jugoslovenska Štamparija, Dubrovnik, str.2;
12. Slobodan Kljakić, Marijan F. Kranjc, „Slovenački četnici”, Beograd, 2006, str. 25;
13. Dr. Dušan Stupar, „Draža-istina o četnicima”, Beograd, jun 2015, str. 72;
14. prof. dr.Petar Mandić, „Junski ustanak Srba u Hercegovini 1941”, „Prosveta”,Gacko,2003,str.118,122;
15. Prim. Dr Pavle Milošević, „ Ravnogorska omladina u pokretu đenerala Mihailovića 1941-45”, Kragujevac 2003, str. 62-63;
16. Momir Sinobad, „Jugoslovensko učiteljstvo i Sokolstvo“, „Savetovanje uloga obnovljenog Sokolstva ….“, Jun 1996, Beograd, str.137;
17. „Oko sokolovo“, Vanredni broj, januar-april 2008, Beograd, str.28;
