*Prvi u vodu uskače Nebojša Stefanović, praćaka se i bacaka dok toplinom tela i ljubavlju ka premijeru ne zagreje vodu na prijatnih, banjskih, dvadesetpet stepeni. Ukoliko, pak, počne da modri i trne smočiti i Vulina, ali ovlaš, i suv deluje kao da mu je istekla garancija, a mokar bi izgledao kao onomad kada se posvađao i potukao s vodokotlićem u toaletu vlade…
*Velimira Ilića držati što dalje od vode! Kao mali je greškom popio jednu čašu i od tada ima napade mučnine i panike čim ugleda slavinu. Ako baš insistira organizovati mu plivanje za flašom u BIP-u!
*Ministar odbrane da mobiliše dvadesetak neplivača koji će biti takmaci premijeru. P. S. Ne one svoje keramičare što i ovako poskaču u vodu kad se ponapijaju, pa počnu da prozivaju ministra: „Braca- pločica, Braca nema fugu, Braca- fušer“…
*Ukoliko se ipak potkrade neki plivač Maja Gojković da mu izrekne tri opomene i udalji sa Ade.
*Premijer uskače u vodu, dvadeset minuta za njim pustiti i one neplivače, nikako ranije! Kamere da snimaju tako da se ne vidi Zorana Mihajlović pod vodom! Po kazni je određena da trčeći nosi premijera na ramenima, ali tako da deluje kao da on razvaljuje kraul, razbijajući rukama led pred sobom.
*Mediji da izveste kako je temperatura vode minus trideset stepeni, mada subjektivni osećaj govori da je u plusu, ali to je podla izmišljotina kočničara reformi. Zabraniti subjektivni osećaj ubuduće! Specijalnim efektima dodati i pomenuti led u kadar- iskoristiti sekvence filma „Zaleđeno kraljevstvo“, ali bez onih animiranih likova, jer teško ćemo objasniti irvasa i Sneška Belića koji govore, mada će botovi dati sve od sebe, ali možda neko posumnja da je zaista reč o velikoj arapskoj investiciji?!
*Na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom uključiti dr. Nadu Macuru u program, koja će ushićeno objasniti da je premijeru savetovala da se pre skoka u vodu obuče slojevito, ponese flašicu vode, kišobran i dobro raspoloženje, ali je on odgovorio: „“Hvala, doktorka, ali nemam vremena da mislim na sebe- Srbija zove“!
*Kad izroni posle skoka kamere hvataju suzu u njegovom oku, istu kao na Kosovu, s tim što spiker mora prstom da je prati na ekranu dok mu se sliva niz obraz, kako bi je gledaoci razlikovali od kapljica vode.
*Kako zbog ranije zakazanih obaveza premijer nema vremena da pliva čitavih trideset i tri metra Dačić će s obale granom gurati krst ka premijeru, ali tako da se ne vidi kako je do njega doplivao već posle metar i po! Naprotiv, u televizijskom prenosu treba naglasiti kako se ove godine, na lični zahtev premijera, za časnim krstom pliva osam kilometara i kako je takmacima dao sedam kilometara i devesto metara prednosti, ali uzalud…
*Nakon što prvi dopliva do krsta teškog pola tone i s lakoćom ga uzme u ruku, premijer primećuje tridesetak ljudi koji se dave na sredini jezera, pliva ka njima (Zorana će morati da ubrza i strpi se još malo pod vodom) noseći krst u jednoj ruci, a drugom zamahujući po tri do četiri metra.
*Kad dopliva do njih premijer ih uzima u naručje, neke stavlja na leđa, decu na ramena, autobus kojim su se sunovratili u jezero hvata u zube i s graciožnošću Hedi Lamar a brzinom Džoni Vajsmilera pliva ka obali. Mikrofoni beleže dramatičan razgovor: „Pustite nas, nismo zalužili da nas spasete, mi smo glasali za opoziciju! Pustite nas, i treba da se podavimo ko mačići“, na šta premijer odgovara, ne ispuštajući autobus iz zuba: „Sve vam opraštam, ja sam premijer svih građana, oprosti će vam i Bog verovatno, sada je najvažnije da ne paničite misleći na plate i penzije, samo se čvrsto držite! Kad stignemo na obalu ne spominjite da sam vas ja spasio, ne želim da se o tome priča! Zgrejte se, popijte čaj, popunite pristupnice i bacite neki tvit, eventualno Fejsbuk status, ali me ne pominjite! Dovoljno je da napišete: neki Aleksandar Vučić, ne morate- premijer!
*Po izlasku na obalu osam miliona oduševljenih gledalaca i nešto naših aktivista veselo pozdravlja: „Bog se javi“, a još osam odgovara: „Ali Vučić nije imao vremena da ga primi! Dok je on premijer neće u Srbiji voditi glavnu reč ni ambasadori ni tajkuni, a vala ni Bog! Nek zakaže, pa kad dođe na red, oko Vaskrsa, recimo“…
Mihailo Medenica
Bravo Mihailo, bravo !
Najzad sam se lepo ismejao.
A onda i rastuzio – rekao si nam istinu !